Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    713199
    Пратите нас

    Ања Шимпрага, посланица СДСС-а, у хрватском сабору је испричала своје сећање на акцију „Олуја“. Она је имала осам година када је са породицом избегла у Србију.

    „Ових дана сви причају о „Олуји“. Без обзира на то колико о томе заиста знају, јесу ли преживели те ратне страхоте или су их само посматрали. Без обзира из којег су их угла доживели“, почела је.

    „Сваке године у ово време, дете проговара у мени. Сећање једне девојчице из колоне. Тог 4. августа 1995. имала сам тачно осам година. Наједном и небо је променило боју. Спарина је отежавала дисање, није слутило на добро", препричавала је Шимпрага сећање на 5. август 1995.

    "Последње комадиће круха поделила сам с родбином"

    "С руксаком купљеним за други разред основне школе била сам спремна за пут, пут који није имао име, пут који је водио ко зна где. Од Книна, до Петровачке цесте, преко Бањалуке, а отуда без стајања према Србији. Последње комадиће круха поделила сам с родбином. Моја га је бака пекла, а тај мирис ме је пратио", рекла је она.

    "На граници Србије хтели су да нас пошаљу у Ниш. Молили смо их да нас пусте у Београд, тамо смо имали даљу родбину. Не знам, можда су дечје сузе пресудиле. Пустили су нас до Новог Београда. Тада сам одрасла. За ту једну ноћ", рекла је.

    Жеља за родним крајем била је, каже, јача па су се у Книн вратили 1999. године.

    "На свој камен, поред своје реке, међу своје људе", казала је.

    Избеглице напуштају Хрватску 1995. године
    © AFP 2020 / DRAGAN MILOVANOVIC
    Избеглице напуштају Хрватску 1995. године

    "Знала сам да су и моји вршњаци Хрвати прошли патњу, страх и морали ићи путем где није био њихов дом. Али сам исто тако знала да ће та иста деца с једне и друге стране једном сести за исти сто и договорити се да се више ниједном детету не украде детињство, право на срећу. Мали човек увек буде тај који пати, којег се ништа не пита. Гледајући својег оца и мајку, њихове жуљевите и храпаве руке, које су даноноћно радиле у пољу како би своју децу извели на прави пут знала сам да је пуно важније бити човек него само Хрват или само Србин", рекла је посланица СДСС-а.

    "Девојчица прошлост није заборавила. Учила је из ње, али будућност јој је била важнија и свима нама треба бити. Данас, 25 година после, ова девојчица из колоне стоји пред вама. Имам само једну жељу - градимо друштво слободе, градимо заједничку будућност", поручила је Шимпрага и добила аплауз.

    Није тачно него точно, није август него коловоз!

    Јавила се Каролина Видовић Кришто и казала да је у Хрватској званични језик хрватски па да није "тачно него точно и није август него коловоз".

    Прочитајте још:

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога