Слушајте Sputnik
    Регион
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1500
    Пратите нас

    Након што је постало извјесно да ће режим Мила Ђукановића након 30 година отићи у опозицију, у јавности Црне Горе су све гласније спекулације да се у појединим државним органима и министарствима увелико ради на уништавању документације. Адвокат Велибор Марковић истиче да, ако се неко усуди на тако нешто, закон је јасан и предвиђа озбиљне санкције.

    Да нова власт располаже таквим сазнањима индиректно је потврдио лидер коалиције „За будућност Црне Горе“ професор Здравко Кривокапић, који је у једној ТВ емисији саопштио да се „у министарствима уништавају документа“, те да се зато „неће чекати 90 дана за формирање нове владе“.

    Индикативан је и детаљ да је одлазећа Влада прије два дана саопштила да је шеф изборног штаба коалиције „За будућност Црне Горе“ - Андрија Мандић, тражио да му се у два примјерка доставе све базе података из црногорских институција, а што они не желе да учине.

    Закон предвиђа и кривичну одговорност за уништење докумената

    Говорећи о хипотетичкој могућности да се овако нешто заиста дешава у црногорским институцијама, угледни адвокат Велибор Марковић наглашава да под претпоставком да је то тачно, поставило би се питање одговорности како оних који то чине, тако и оних који им у томе помажу или их подстрекавају.

    „Прије свега треба водити рачуна о којој се врсти документације ради јер та питања регулише Закон о архивској дјелатности и Правилник о канцеларијском и архивском пословању. Постоје различити рокови у погледу обавезе чувања документације од 60 година па навише. Наравно да уколико долази до присвајања, прикривања или уништења те грађе и све оне грађе која се по различитим прописима има архивирати без обзира о којим се роковима ради, онда могу да постоје елементи кривичног дјела и то више њих у зависности о којој се документацији ради и у којем се временском периоду она прикрива или уништава“, објашњава Марковић за Спутњик.

    Такође, уколико се ради о организованој групи више лица, наш саговорник појашњава да је онда лако могуће да та лица одговарају и за кривична дјела - стварања криминалне организације или криминалног удруживања из члана 401 кривичног законика Црне Горе.

    „Свакако, основно кривично дјело које регулише ову материју је кривично дјело присвајање, прикривање или уништење архивске грађе из одредбе члана 256 кривичног законика, којим је прописано да  ко присвоји, прикрије, у већој мјери оштети или на други начин учини неупотребивим регистарски материјал или архивску грађу, или је изнесе у другу државу без претходног одобрења надлежног органа, или омогући другом да то учини -  казниће се затвором од 3 мјесеца до 3 године“, прецизира Марковић.

    Казна и до 10 година затвора

    Осим овог основног облика поменутог кривичног дјела, адвокат каже да постоји и онај тежи, а који се односи на материјал или архивску грађу од великог значаја.

    „У том случају извршилац ће се казнити затвором од једне до десет година. Дакле, ради се о регистраторском материјалу или архивској грађи од великог значаја“, подвлачи Марковић.

    Када је у питању уклањање или уништавање важне документације, наш саговорник посебно истиче да се у том смислу одређене радње могу подвести и под кривично дјело спречавања доказивања из члана 390 кривичног законика.

    „Па је тако прописано да онај ко жели да спријечи или отежа доказивање, дакле, уништи, оштети или потпуно учини неупотребљивом туђу исправу – казниће се новчано или казном (затвора) до једне године“, каже Марковић.

    На крају разговора за Спутњик, наш саговорник напомиње да је за разлику од грађанске, кривична одговорност као у поменутим хипотетичким примјерима -искључиво субјективна одговорност, те да се у таквим случајевима мора тачно утврдити које је лице одговорно за прикривање, скривање или уништење архивске грађе, а због чега у првом реду одговара оно (одговорно) лице које је конкретну архивску грађу било дужно да обезбиједи од уништења или отуђења.

    „То би лице могло искључиво да буде извршилац тог кривичног дјела. Уколико би неко лице хипотетички утицало на ово лице да то учини (што је тешко доказиво осим ако главно одговорно лице не каже по чијем је налогу то урадило), онда би наравно одговарао и онај из државног органа који је подстрекавао на вршење тог кривичног дјела – с тим што би уколико се ради о групи – одговарали за кривично дјело или криминално удруживање или стварање криминалне организације“, упозорава Марковић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    закон, санкције, Мило Ђукановић, Црна Гора, документација
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога