Београд+ 13°C
Ниш+ 15°C
Слушајте Sputnik
    Неизвесна судбина српских локалних медија

    Кампања против РТ и Спутњика је наставак политике санкција

    © AFP 2017/
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Ненад Зорић
    0 1438702

    Кад је државни секретар САД Џон Кери изјавио како је потребно створити антипропагандни амерички медиј на руском, он као да је заборавио да се милиони долара већ улажу у ове ресурсе. Друга је ствар што их због примитивног пропагандног стила људи не слушају или не гледају, каже за Спутњик Владимир Корнилов, директор Центра за евроазијска истраживања.

    Најављеним захтевом за израду плана супротстављања „руској кампањи дезинформисања“, заговорници слободе медија са Запада заправо показују како у практичном смислу виде ту слободу, тврде саговорници Спутњика. Овим захтевом, додају наши саговорници, наставља се политика према Русији започета увођењем економских санкција.

    Како је пренела агенција Ројтерс, у нацрту закључака предстојећег самита Европске уније, који ће бити одржан 19. и 20. марта у Бриселу, Савет ЕУ наглашава потребу да се оспори „ширење руске пропаганде“ и „агресивне кампање“ телевизијске станице Раша тудеј и портала вести Спутњик. Лидери ЕУ позваће високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Федерику Могерини да до јунског самита припреми акциони план за „стратешку комуникацију у знак подршке медијским слободама и вредностима ЕУ“.

    Заоштравање пропагандне кампање

    За Слободана Рељића, новинара и аутора књиге „Криза медија и медији кризе“, оваква најава лидера ЕУ није изненађење. Он констатује да се свет одавно налази под утицајем перманентних пропагандних контолисаних порука. То је, према њему, систем који своје поруке представља као слободно и независно новинарство, а кад Русија направи пандан Си-Ен-Ену, и кад се број људи који то слушају и желе да чују неку другу врсту приступа проблему почне увећавати, долази до заоштравања.

    Заставе Русије и ЕУ
    © Sputnik/ Владимир Сергејев

    „Већ имате и најаве како ће Би-Би-Си морати да се реформише, зато што овако постављен Би-Би-Си мора да се врати у стање да може да одговара на те, како они кажу, изазове. Тако да ово заиста није никакво изненађење. И то ће, наравно, бити ствар која ће се стално заоштравати“, прецизира Рељић за Спутњик.

    Новинар и директор агенције „Прагма“ Цвијетин Миливојевић сматра да је најављени акциони план наставак политике према Русији која је почела увођењем економских санкција. Он подсећа на време кад су све велике западне земље, од Америке до најважнијих земаља ЕУ, имале своје медије који су се бавили пропагирањем својих ставова у земљама источне Европе.

    Миливојевић истиче како су и дан-данас остаци из тог периода радио станице „Глас Америке“, „Дојче веле“, „Франс интернешенел“. Уколико имате такву ситуацију, додаје он, логично је да друга страна, коју Запад тергетира као непријатељску, мора да има одговор на такву врсту пропаганде која се против ње води.

    „Мени је то потпуно логична ствар, али то говори о једном другом апсурду. Да они који су заговорници апсолутне слободе медија својим властитим примером показују како заправо у практичном смислу виде ту слободу информисања“, наглашава Миливојевић за Спутњик.

    Интерпретације аналитичара праве проблем

    Политиколог из Доњецка и директор Центра за евроазијска истраживања Владимир Корнилов сматра да је чудно то што ће ЕУ почети да ради на плану за супротстављање „руској пропаганди“ у извештавању о украјинском сукобу.

    Он истиче како се у западној штампи редовно појављују материјали који уопште не доспевају у европски „мејнстрим“, као што је, наводи пример, репортажа која указује на присуство нациста у украјинским добровољачким батаљонима.

    „Такође, у западним медијима се појављују објективне репортаже из Украјине, дописници раде поштено, само што их има мало. Проблем је у томе што се после репортаже појављује десетак аналитичара, који почињу да причају о ’руској агресији‘, иако донедавно нису знали чак ни где се Украјина налази на карти света“, тврди Корнилов за Спутњик.

    Он додаје како неким западним политичарима недостаје управо канал за пропаганду јер им је, како каже, потребна јасна и директна пропаганда орвеловских димензија.

    „Притом, западни политичари као да уопште не знају да постоји велики број западних медија на руском језику. Кад је државни секретар САД Џон Кери изјавио како је потребно створити антипропагандни амерички медиј на руском, он као да је заборавио да се милиони долара пореских обвезника већ улажу у ове ресурсе, и то је много већи новац од оног који се троши за РТ или Спутњик. Друга је ствар што их због примитивног пропагандног стила људи не слушају или не гледају“, закључује Владимир Корнилов.

    Ко има утицај на Србију

    Слободан Рељић наглашава како Запад није спреман чак ни на фер-плеј односе, јер су, како каже, навикли да буду апсолутни господари у том пропагандном рату.

    „Ово што се данас дешава у том пропагандном рату са Русијом, то није одговор америчког друштва, већ једне групације која осећа да су њени интереси на светском плану угрожени и онда она покреће тај механизам“, појашњава Рељић.

    Он додаје како је највећи проблем што је већина медија у свету екстремно вестернизована. „Наше јавно мњење је одличан пример тога, јер ми тако некритички преузимамо интерпретације Си-Ен-Ена и Би-Би-Сија као да су истине. И онда се тако преузимају те мустре, називи, ко учествује у том рату, ко су добри а ко лоши момци, шта је добар а шта лош правац“, закључује Рељић.

    Према мишљењу Цвијетина Миливојевића, већина медија који делују у Србији су прозападно орјентисани, односно, или су то медији који воде еврофанатичну уређивачку политику или политику која је, како се изразио, европскија него што је русофилска.

    „Према томе, кад је реч о Србији као медијском тржишту, у овом тренутку можемо говорити о апсолутној доминацији онога што је идеја Брисела, што је идеја Вашингтона, где су сви други, рачунајући и руски утицај, у овом тренутку заиста ирелевантни. Зато је страх представника ЕУ од доласка неких нових руских медија заправо страх да ће они можда преокренути јавно мњење“, тврди Миливојевић.

    Тагови:
    Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога