Београд+ 14°C
Ниш+ 9°C
Слушајте Sputnik
    Крим

    Зашто је Крим руски

    © Sputnik/ Владимир Астапкович
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 1426421

    Никита Хрушчов је 1954. године донео одлуку да преда Крим Украјинској Совјетској Републици, правдајући ову одлуку територијалном блискошћу и компатабилном економијом. Вољом народа Крима, 2014. године расписан је референдум о статусу полуострва. Око 90 одсто је гласало за повратак у састав Русије.

    Крим први пут постаје део руске државе након руско-турског рата 1768–1774. године. У то време у Таврији се граде два града-тврђаве, Семфиропољ и Севастопољ, развија се риболов и индустрија соли, виноградарство. Крим је постао најпопуларнија бања како руске аристократије, тако и обичних људи. Почетком 19. века острво је чинило 1.400 села и седам градова: Алушта, Керч, Симферопољ, Феодосија, Севастопољ, Евпаторија и Јалта.

    Име Крим потиче из татарског језика и означава тврђаву и стене
    Име Крим потиче из татарског језика и означава тврђаву и стене

    Још 1834. године доминантно становништво на Криму били су Татари, али је након кримског рата донета одлука о постепеном расељавању.

    Током грађанског рата (од Октобарске револуције до 1923. године) власт на Криму се мењала између „белих“ и „црвених“. У новембру 1917. године била је проглашена Кримска Народна Република, али је већ кроз годину дана, у јануару 1918, након што је на Криму успостављена Совјетска власт, она престала да постоји. Читав март и април 1918. године Крим је улазио у састав РСФСР-а као Совјетска Социјалистичка Република Таврида.

    Уз подршку татарске милиције и дела „белогардејаца“, немачка војска је упала априла 1918. године у Републику и ликвидирала совјетску власт. Неколико месеци, до новембра те године, полуострво се налазило под немачком окупацијом. Након тога била је формирана Кримска покрајинска влада, која је трајала од 15. новембра 1918. године до 11. априла 1919. године.

    Од априла до јуна 1919. године Крим поново улази у састав СССР-а као Кримска Совјетска Социјалистичка Република. Међутим, већ од 1. јуна 1919. године до 20. новембра 1919, Крим се нашао под влашћу Оружаних снага југа Русије Антона Деникина и Руске армије барона Петра Врангела. Црвена армија је 1920. године заузела Крим и извршила масакар на полуострву, убивши око 120.000 људи.

    Крим за време СССР-а

    Након грађанског рата на Криму у којем су осим „црвених“ и „белих“ учествовали и Французи и Енглези, совјетске власти су донеле радикалну одлуку без преседана — преселити кримске Татаре у Сибир, а на њихово место населити Русе. Велики отаџбински рат је озбиљно заоштрио међунационалне односе на Криму. Због сарадње са нацистима, 1944. године са Крима су исељени не само велики број Татара, већ и Немци, Бугари и Грци.

    Хрушчов поклања Крим Украјини

    Никита Хрушчов заједно са совјетским руководством 1954. године донео је одлуку да преда Крим Украјинској Совјетској Републици, правдајући ову одлуку територијалном блискошћу, компатабилном економијом и тесним културним везама између Украинске ССР-а и Кримске области.

    Повратак у састав Русије

    Вољом народа Крима, 2014. године расписан је био референдум о статусу полуострва. Око 90 одсто изашлих је гласало за повратак у састав Русије. Као повод је послужило незаконити државни преврат и смена власти у Украјини.

    Крим данас

    Споменик архитектуре Ластавичје гнездо
    © Sputnik/ Konstantin Chabalov

    Годину дана након поновног припајања Крима Русији, становништво Крима не каје се због свог избора, имајући у виду позитивне промене и реализацију нових амбициозних пројеката.

    Прошло је годину дана откако се Крим вратио под руску управу: брза интеграција полуострва у економско и политичко окриље Русије донело је позитивне промене у животима Кримљана и пред њих поставило нове важне задатке.

    Крим је превазишао многе препреке транзиционог периода и постао саставни део политичког, друштвеног и економског система Русије. Становници овог полуострва, који су се прошле године готово једногласно одлучили за поновно припајање Руској Федерацији, нису зажалили због свог избора. Последња анкета коју је спровео Руски центар за испитивање јавног мњења (ВЦИОМ) показала је да би више од 90 одсто испитаника подржало повратак Крима у Русију на поновљеном референдуму. Аналитичари наглашавају да се процес поновног припајања показао успешним захваљујући ентузијазму популације Крима, што је умногоме допринело његовом успеху.

    Аналитичари не пропуштају да нагласе како се економија Крима постепено побољшава: инфраструктура овог полуострва, која је током претходне две деценије готово у потпуности запуштена, сада се поново гради; бесплатна економска зона коју је Русија установила на Криму уродила је плодом, и поред потешкоћа изазваних санкцијама Запада, као и непријатељским потезима које су украјинске власти имале према полуострву. Пензије и плате становника Крима су повећане, док су се здравствени сектор и школство на полуострву суочили са крупним променама.

    Бесплатно здравствено осигурање и повећање плата

    Поновно припајање Крима Русији донело је одређене позитивне промене у систему здравственог осигурања овог полуострва. Пре свега, становници су добили могућност бесплатног здравственог осигурања, које је пацијентима са Крима било онемогућено под украјинском влашћу. Кримска заменица премијера Ала Пашкунова открила је да многе старије особе нису себи могле да приуште одговарајућу здравствену негу, док су неки од теже оболелих пацијената заиста били осуђени на пропаст.

    Данас се ситуација знатно поправила, нагласила је Ала Пашкунова, указујући на чињеницу да становници Крима, укључујући пензионере, тренутно примају здравствене услуге и лекове бесплатно. Током 2015. године, власти на Криму ће потрошити преко три милијарде рубаља (око 50 милиона долара) на модернизацију болница, наводе званичници.

    Истовремено, пензије и плате кримских становника су повећане, па оне умногоме премашују примања радника и пензионера у Украјини. Аналитичари такође истичу да се степен незапослености на Криму полако али сигурно смањује.

    Обнова инфраструктуре

    Русија инвестира у обнову инфраструктуре и грађевинарство. Већина кримских одмаралишта, путеви, пруге, гасовод захтевали су реконструкцију. Совјетско наслеђе и непроцењиво историјско благо полуострва били су препуштени распадању и нестајању под украјинском влашћу. До сада је Кремљ обећао да ће обновити и проширити инфраструктуру Крима како би трансформисао регион познат по планинским пејзажима и суптропској клими у модерно и добро опремљено одмаралиште.

    Осим тога, руско руководство разматра пројекат моста преко Керченског мореуза који би повезао полуострво са руским копном. Према неким проценама, трошкови изградње моста ће достићи 3,3 милијарде долара.

    Национално питање

    Неколико деценија национално питање на Криму остало је нерешено. Кримски Татари, заједно са другим националним мањинама, укључујући Јермене, Грке, Бугаре и Немце, оптужени су 1944. године за издају и протерани су из своје отаџбине у централну Азију и област Урала. Иако су се многи од њих вратили након пропасти Совјетског Савеза, украјинске власти нису их ни реинтегрисале нити су им дали икакав посебан статус.

    Кијев је у више наврата био суочен са протестима кримских Татара због незаконите заплене њихове земље. Након припајања Крима Руској Федерацији, Владимир Путин је потписао декрет о званичној реинтеграцији кримских Татара и других етничких мањина на полуострву.

    Татарски језик постао је један од званичних језика полуострва а скоро 99 одсто кримских Татара је већ добило руске пасоше.

    Проба параде за дан Војно-поморске флоте у Севастопољу
    © Sputnik/ Василий Батанов
    Проба параде за дан Војно-поморске флоте у Севастопољу

    Војно упориште

    Током претходних годину дана, Крим је постао војно упориште Руске Федерације: Црноморска флота укотвљена у Севастопољу модернизована је новим бродовима и подморницама. У складу са Одбрамбеним планом Руске Федерације, Црноморска флота ће у 2015. години добити шест фрегата из класе адмирала Григоровича и шест подморница из класе адмирала Варшавјанке, као и још неке бродове и наоружање, повећавајући борбене капацитете снага Руске морнарице на Криму.

    Занимљиво је да се након поновног припајања Крима Русији преко девет хиљада некадашњих украјинских бораца и официра, као и седам хиљада припадника цивилног особља стационираних на овом полуострву прикључило руским војним снагама.

    Међународно признање

    И поред масовне антируске кампање коју је Запад покренуо након историјског референдума на Криму, која је свет позвала на изолацију овог полуострва и стављање Русије под санкције, истакнути експерти и политичари подржали су покрет за независност Крима. Позивајући се на преседан отцепљења Косова, руски и западни политички аналитичари истакли су да су Кримљани очигледно имали права да прогласе своју независност од Украјине.

    Други експерти су приметили како је руски председник Владимир Путин био обавезан да одговори на непријатељске акције које је кијевске хунте која је нападала становништво које говори руски језик, а подржавале су је Сједињене Америчке Државе.

    Никола Саркози, бивши председник Француске, нагласио је да нико не може да окривљује Крим за отцепљивање од Украјине и припајање Русији, што је заштитило становништво које говори руски језик од украјинских националиста.

    Бивши јапански премијер Јукио Хатојама, који је почетком марта ове године посетио је Крим, изјавио је да су га разговори са локалним становништвом убедили да је референдум истински одраз њихове воље и додао да би више људи требало да посети ово полуострво и процени ситуацију са лица места.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога