Београд+ 14°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Олег Севељев

    Инвеститори из целог света заинтересовани за Крим

    © Sputnik/ Екатерина Штукина
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 34872

    Крим, чији су становници у марту прошле године гласали за припајање Русији, већ годину дана се прилагођава новом законодавном, социјалном и економском простору. О томе шта је учињено, који планови су реализовани и с каквим потешкоћама се суочава, у интервјуу за Риа Новости говорио је руски министар за Крим Олег Савељев.

    Прошло је годину дана откако је Крим ушао у састав Русије. Да ли је успешно реализовано све што је било планирано за овај период?

    – Већина планова је реализована. На полуострву су почели да функционишу закони Руске Федерације, укључујући и законе који се тичу буџета и судског система, и формирани су неопходни органи власти. То је био веома тежак посао. Без обзира на то што смо 1991. године сви кренули са истог полазишта, за 23 године су се појавиле бројне разлике у руским и украјинским законима. И ове разлике се односе на све аспекте живота. Зато је, наравно, велики успех то што је 1. јануара 2015. године завршен прелазни период, који је био предвиђен 6. федералним уставним законом.

    За годину дана могло се закључити које су главне болне тачке Крима. Једна од њих је енергетска зависност. Украјина је крајем прошле године неколико пута ограничавала и потпуно обустављала испоруку електричне енергије полуострву. Каква је сад ситуација?

    Споменик архитектуре Ластавичје гнездо
    © Sputnik/ Konstantin Chabalov

    – Заиста, прилично велика количина електричне енергије из Украјине стиже на Крим. Крим за време највећег оптерећења троши око 1,2 гигавата, а производи око 40 мегавата. За време прошлогодишњег блекаута прикључени су сви мобилни капацитети. Наравно, то данас не може у целини да покрије дефицит електричне енергије, до којег би могло доћи у случају да Украјина потпуно обустави испоруку. Зато се тренутно ради на низу мера за обезбеђење потпуне енергетске безбедности Крима. Између осталог, ради се на изградњи два блока електроцентрала, чији ће максимални производни капацитети износити 900 мегавата. Рок за предају је 2017. година. Међутим, они ће се предавати по фазама, зато ће део капацитета и почети са радом и раније. Притом се питања независног енергетског снабдевања полуострва не своде само на изградњу сопствених производних капацитета. Највероватније ћемо у краћим роковима успети да направимо енергетски мост између Крима и Краснодарске покрајине. То ће битно повећати ниво енергетске безбедности Крима у условима непредвидивости одлука украјинских власти.

    Још једно важно питање је вода. Севернокримски канал, који је обезбеђивао више од 80 одсто слатке воде за снабдевање острва, затворен је. Како је планирано превазилажење овог недостатка?

    – Није проблем само канал. Огроман део воде која је долазила Севернокримским каналом користио се за заливање, између осталог, за гајење пиринча, што није увек било рационално. Ове године ће пољопривредни произвођачи прећи на ефикасније технологије, као што је, на пример, систем „кап по кап“.

    Прошле године смо морали да предузмемо хитне мере ради обезбеђивања довољних количина воде. Без обзира на то што година није обиловала падавинама, све је нормално протекло. Сад се у оквиру примарних мера ради на бушењу познатих резерви подземних вода — пројектује се и ускоро ће почети изградња водовода за транспорт ове воде. Треба истаћи да Крим има проблема са водом за кућну употребу, независно од капацитета Севернокримског канала. Зато се ради на изради опште шеме воденог биланса; између осталог, предлаже се реконструкција постојећих система стамбено-комуналне привреде и употреба уређаја за производњу слатке воде. Већ сад су предвиђене мере локалног карактера, као што је, на пример, изградња вештачког језера у близини Севастопоља.

    Има ли проблема с изградњом моста преко Керчког мореуза? Да ли ће све бити саграђено у року?

    – Планирано је да радови буду завршени 2018. године. Подсетићу на то да се за изградњу саобраћајног објекта издваја нешто више од 228 милијарди рубаља. Изградња прилазних путева је већ у току. Засад ће се за транспорт терета и путника још увек користити Керчки трајект.

    Симферопољ је ваздушна капија Крима. То је данас најбржи начин да се дође на полуострво. Да ли ће његови капацитети бити повећани?

    Симферопољски аеродром је још прошле године учетворостручио пропусну моћ полетно-слетне стазе. Ове године очекујемо да се капацитети аеродрома удвоструче захваљујући брзој изградњи аеродромског терминала.

    Да ли санкције Запада у великој мери отежавају привлачење страних инвестиција?

    Цео свет показује интересовање за Крим. Међутим, многи, на пример, Европљани, не могу да уђу директно због санкција које су на снази. Без обзира на то, на полуострво долази много предузимача и представника компанија из различитих земаља — Турске, Израела, Холандије, Финске и Италије. У томе нема ништа чудно — економске могућности кримског полуострва остављају снажан утисак.

     

     

    Тагови:
    Олег Савељев, Крим, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога