Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Пољопривреда, Русија

    Колхози оживљавају руску пољопривреду

    © Flickr / sovraskin
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    1842

    У Русији се поново зачула идеја да се оживе колхози — задружна пољопривредна газдинства, налик онима каква су некада постојала у совјетско доба.

    Са таквом идејом иступио је губернатор Иркутске области Сергеј Левченко, који је обећао да ће на северној територији региона оживети сеоске задруге, а депутат Доњег дома парламента и шеф правне службе Комунистичке партије Вадим Соловјев већ се обратио премијеру Дмитрију Медведеву са предлогом да размотри идеју повратка организованог државног пољопривредног газдинства.

    Реч колхоз је скраћени облик синтагме коллективное хозяйство (колективно газдинство) и означава удружену организацију сељака на основу друштвених средстава производње и колективног рада.

    Према речима Соловјева, Русија је неколико деценија имала позитивно искуство колективног газдинства, које се може применити и данас. Тај корак би омогућио не само да се оживе напуштена и запуштена пољопривредна земљишта, већ би то значило и отварање на хиљаде нових радних места. Осим тога, уверен је Соловјев, новац који данас држава троши на увоз намирница, а то су милијарде долара, остао би у Русији.

    „Ми већ ове године планирамо да организујемо око 20 народних предузећа — аналога колективних газдинстава из прошлих времена“, најавио је губернатор Иркутске области.

    Та предузећа имаће бројне погодности, а објединиће локалне земљораднике и предузетнике.

    Депутат Државне думе Јевгеније Руљков предложио је да се колхози врате не само у Иркутској области, већ и у целој Русији. Он је рекао да би та колективна газдинства требало да раде по принципу задруга у државно-приватном партнерству. Руљков је предложио да се створе велика „робна газдинства“ за производњу млека, меса и поврћа, а нарочито кромпира.

    „Уз бољу организацију рада ми можемо да заменимо кинеске раднике, који код нас у Иркутску гаје своје поврће“, додао је он.  

    Рационалност у том предлогу, наводе експерти, може се наћи и у међународном искуству. У Израелу, рецимо, и даље функционишу кибуци, који су нека врста колхоза. Они су такође успели да покрену производњу и да је извозе на страна тржишта.

    Осим тога, добар пример је и Белорусија, која се после распада Совјетског савеза није отарасила старе праксе — у тој земљи државна пољопривредна газдинства и данас раде. У почетку су многи критиковали одлуку белоруских власти да очувају колхозе, али се испоставило да је то био добар потез — данас Белорусија производи довољно пољопривредних производа не само да подмири своје потребе, већ има и за извоз.

    Повратак старој пракси из совјетске ере могао би донети Русији бројне погодности, нарочито сада када је земља на удару западних санкција и контрасанкција. Руски стручњаци оцењују да би оживљавање колхоза значило нова радна места, а то би такође дало велики подстицај развоју пољопривреде и домаћој производњи пољопривредних алата и машина.

    У исто време, то би земљи омогућило и више самосталности и заштитило је од зависности од других земаља. Осим директних позитивних резултата, какви су и оживљавање напуштених земљшта, повећање производе и слично, колхози би држави донели и друге благодети, као што је и оживљавање села.

    Иначе, први колхози у совјетској Русији настали су још 1918. године. У Стаљиново доба сељацима је масовно одузимана земља и морали су се удруживати у задруге — колхозе или приступати у државна пољопривредна предузећа — совхозе.

    Радници совхоза радили би по норми и за то добијали плату. Они су били најамни радници, такорећи надничари, а не власници предузећа. Ипак, оживљавање колхоза сада не би значило и одузимање земље већ само удруживање пољопривредника и државе зарад побољшавања ситуације у пољопривреди, и уопште у држави.

    Тагови:
    колхози, газдинства, задруге, пољопривреда, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога