Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 202
    Пратите нас

    Након посете Вашингтону, руски шеф дипломатије Сергеј Лавров отпутовао је у Фербенксу на Аљасци, где ће присуствовати самиту Арктичког савета. У Вашингтону су се преговори водили углавном о кризи у Сирији и Украјини и односима Русије и САД, а на Аљасци ће се разговарати, пре свега, о Арктику.

    Министри осам држава-чланица Арктичког савета — Русија, САД, Канада, Данска, Норвешка, Исланд, Финска и Шведска, као и представници неких неарктичких држава, на Аљасци ће разговарати о будућности те осетљиве области.

    Интересовање за арктичку сарадњу је лако објашњиво. Резерве нафте и гаса на Арктику упоредиве су са резервама у Западном Сибиру и износе, према прелиминарним проценама, око 100 милијарди тона условног горива. Према спроведеним истраживањима, у том региону налази се и значајан део неистражених светских резерви нафте и гаса.

    Иако су кључна питања Арктичког савета проблеми народа и етничких група у том региону, климатске промене и екологија, сарадња у области науке, аналитичари не искључују могућност да ће бити размотрена и економска питања.

    „Данас је питање арктичке сарадње веома важно. Својевремено је потписан споразум између ’Росњефта‘ и ’Ексон мобила‘, на чијем је челу својевремено био актуелни амерички државни секретар Рекс Тилерсон, а тај споразум је предвиђао удруживање напора за освајање арктичких ресурса. Постоји могућност да се Русија и САД врате овом, за обе стране, повољном договору, који је Обамина администрација суспендовала у оквиру санкционе политике. То је принципијелно питање, и напредак по том питању није ништа мање важан од напретка по питању Сирије. Мислим да Тилерсон и Лавров схватају значај тога и уверен сам да је на преговорима два званичника било речи о томе. Обнављање сарадње на арктичком епиконтиненталном појасу је важно не само када је реч о економским, већ и тактичким одлукама. Чак бих рекао да будућност Сирије делимично зависи и од Арктика, јер би обнављање заједничких пројеката на Северу довело до слабљења санкција и временом би дошло до јачања билатералне сарадње САД и Русије“, каже за Спутњик Владимир Васиљев, главни научни сарадник Института САД и Канаде Руске академије наука.

    Све већу забринутост изазива и проблем милитаризације Арктика. У јануару је у норвешку војну базу, на 1.500 километара од границе са Русијом, стигло 300 америчких маринаца да учествује у шестомесечном војном програму обуке. То је у Русији, коју западне земље активно оптужују за милитаризацију арктичког региона, изазвало забринутост.

    Потпредседник Владе Дмитриј Рогозин раније је рекао да Русија није укључена у милитаризацију Арктика, а да су оптужбе других земаља „пропаганда“.

    Руски председник Владимир Путин је раније говорио и о претњи коју за Русију представљају амерички ПРО системи на Аљасци. Он је објаснио да је Русија војно активна на својој територији и да то носи локални карактер, а да амерички ПРО није одбрамбени систем, већ део нуклеарног потенцијала.

    Путин је такође истакао и да Русија не намерава да се такмичи са САД на Арктику, укључујући и трку у војној сфери.

    Уочи посете Лаврова Аљасци Министарство спољних послова је саопштило да „Русија види Арктик као територију дијалога и сарадње и да ће се одлучно супротставити свим покушајима да се у регион унесу нервоза и политика конфронтације“.

    Москва сматра да у региону нема нерешивих несугласица и питања која би захтевала војна решења.

    Међутим, иако се Арктички савет не бави војним питањима и питањима безбедности у региону, има аналитичара који сматрају да би то могла да буде једна од тема.

    Проблем милитаризације Арктика могла би да реши економска сарадња држава, сматра Васиљев.

    „Претпостављам да ће друга важна тема тог арктичког скупа бити наше евентуално војно супарништво на Арктику. Тај проблем постоји и због тога је веома важно обнављање економске сарадње. То би ставило у други план милитаризацију Арктика и чак би покренуло процес демилитаризације региона. Мислим да ће и та тема бити размотрена на форуму“, додао је он.

    Подсећања ради, САД су преузеле председавање Саветом пре две године. Велики део рада тог тела ослањао се на политику тадашњег председника САД Барака Обаме, за чију администрацију су климатске промене и Арктик били приоритети. 

    САД су као председавајуће Саветом истакле три области: побољшање услова живота и економије у областима уз Арктик, управљање Северним леденим океаном и климатске промене.

    Један од последњих званичних потеза САД у Савету, пре но што председавање буде предато Финској, биће доношење „Декларације из Фербанкса“, у којој ће бити смернице за рад Савета у наредне две године.

    Нилс Андреасен, извршни директор Института за Север, са седиштем у Анкориџу, рекао је да би тај документ могао да расветли какав ће бити амерички приступ према Арктику убудуће.

    Учесници форума ће такође потписати „Споразум о јачању међународне научне сарадње на Арктику“, којим ће бити регулисана питања као што су омогућавање приступа научно-истраживачким центрима на Арктику, испорука научне опреме и материјала, обука младих истраживача и научнe разменe. Тај документ, како наводе амерички званичници, биће обавезујући.

    Подсећања ради, на ранијим заседањима Арктичког савета била су израђена два важна међународна споразума. Један се односио на сарадњу у коришћењу авиона и морских пловила за трагање и спасавање (2011), а други на превенцију изливања нафте на Арктику (2013. године).

    Такође, очекује се и да ће специјална група за питања развоја телекомуникација у арктичком региону представити извештај о актуелном стању система везе на Арктику и перспективама њиховог развоја, а биће размотрена и питања организације мониторинга животне средине, као и очувања флоре и фауне у том региону.

    Високи званичници осам земаља Арктичког савета се састају на сваке две године. Последњи пут самит је одржан у Канади. Следеће заседање Савета биће одржано у Финској, која ће преузети председавање Саветом.

    Занимљиво је, међутим, да Лавров и Тилерсон, после Вашингтона, настављају разговоре на Аљасци, некадашњој руској земљи.

    Русија је пре 150 година Америци продала ту „економски неразвијену земљу“ и то за „шаку долара“ — за свега 7,2 милиона. Испоставило се, међутим, да се у тој „шкрињи од леда“ скрива право благо — пронађене су огромне залихе злата, нафте и других ресурса.

    Само у току првих 50 година владавине над том земљом Американци су од Аљаске зарадили бар сто пута више него што су је платили. Многи у Русији ни данас не могу са тим да се помире, па су створени бројни митови у вези са том трговином.

    Многи су сматрали, а и даље сматрају, да је продаја Аљаске огромна грешка и кратковида одлука. Могуће је да су томе допринеле и приче о томе да је Аљаска дата за дугове, поклоњена, уступљена у најам. Причало се и да су је Американци на превару узели од Руса.

    Питање о повратку Аљаске у састав Русије повремено се и данас покреће у руској јавности. Говорило се и да ће руски председник Владимир Путин покренути ревизију купопродајног уговора царске Русије са САД, те да ће од Владе тражити да исти прогласи ништавним и да је спреман да врати паре Американцима, а да Аљаску узме назад. Међутим, све те спекулације Путин је лично одбацио.

     

    Тагови:
    Аљаска, Арктик, Сибир, Арктички савет, Рекс Тилерсон, Сергеј Лавров
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога