Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 583
    Пратите нас

    Сећам се свог првог лета у свемир. Тамо је цео свет око вас вештачки, а границе живота можете да опипате целим вашим бићем. Целокупна атмосфера у том свету се веома брзо мења у зависности од тога шта радиш. Тако треба да се односимо и према нашој планети, поручује Александар Калери, руски космонаут и ветеран експедиција на свемирским станицама.

    Калери, који је у свемиру у више наврата укупно боравио нешто дуже од две године, допутовао је у Србију како би учествовао на отварању изложбе „Спутњик 60“, посвећене 60. годишњици од старта првог вештачког сателита са Земље.

    За њега свемир, како каже, има две димензије — једна је пословна, а друга филозофска.

    Александар Калери, руски космонаут и ветеран експедиција на свемирске станице
    © Sputnik / Милош Ћурчин
    Александар Калери, руски космонаут и ветеран експедиција на свемирске станице

    „Рад у нултој гравитацији је заиста несвакидашњи, али се ипак све своди на рад, додуше у реалном, штавише, надреалном објекту, а не на тренажеру, као што то многи чине на Земљи“, наставља Калери своју причу.

    Свемир је изузетно интересантан, чак када би се неко одлучио да у њему живи, када се за то створе неопходни услови, али за космонауте одлазак са Земље представља само још једно пословно путовање, објашњава он.

    „Све је то већ уигран систем, толико се већ путује у свемир да све то већ функционише као сат. За мене је то као наставак мог рада на Земљи“, каже Калери.

    Упитан да ли би опет летео у свемир, иако без превише ентузијазма, каже да је ипак спреман на то путовање кад би му неко понудио. „То је мој позив, тиме се бавим. Ако затраже, значи морам то да урадим“, одговара.

    Децо, чувајте нам Земљу

    „Сећам се свог првог лета у свемир. Та станица изнад Земље представља један мали, вештачки свет, чије границе су опипљиве читавим вашим бићем. Све што вас одржава у животу се налази унутар те конструкције, а целокупна атмосфера у станици се изузетном брзином мења у зависности од тога шта радиш — ако се бавиш фискултуром, као што је потребно свакодневно чинити у нултој гравитацији, смањи се ниво кисеоника, повећа се влажност и порасте температура ваздуха. Међутим, систем који вас одржава у животу све то врати у нормалу, али је за то потребан одређен временски период. То је оно што сви ми космонаути прво приметимо кад стигнемо“, присећа се Калери својих путовања на станицу Мир и Међународну свемирску станицу.

    Међутим, наставља он, са таквим полазиштем треба гледати и на нашу планету, с обзиром на то да Земља такође представља својеврсни космички брод, само што се тамо све те појаве сматрају нормалним.

    „Упркос томе, Земља је исто тако осетљива као и свемирска станица, а људи се ретко када запитају на који начин све те њихове активности утичу на живот наше планете. Сви ми који смо летели у свемир осетили смо то јако брзо. На Земљи то није тако једноставно осетити, иако су процеси који утичу на њену атмосферу практично исти. Зато треба чувати нашу Земљу“, забринуто упозорава руски космонаут.

    Загађење се веома јасно види…

    „Ту могу да наведем много примера… Кад се на Земљу гледа из свемира, јасно се види како се у Јужној Америци масовно секу шуме, посебно дуж слива Амазона. Северна Америка такође је практично остала без шума, а јасно се види како океани односе плодоносну земљу — вода се црвени, све се баш јасно види“, са жаљењем прича Калери.

    Загађење ваздуха се из свемира ипак не може уочити, наставља он, али се зато јасно види загађење мора: „Средоземно море, на пример, прелепе је плаве боје, али се зато по средини јасно виде трагови нафтног загађења — као светлуцави ауто-путеви чије боје се преливају, баш као када бисте бензин, рецимо, просули у бару обасјану сунчевим зрацима“.

    Поглед на Земљу као најдивнија оркестарска симфонија

    Иако је свемир апсолутно бешчујан, каже Калери, тај мит о невероватном спокојству када сте горе нарушавају сви ти звуци које производи сама свемирска станица. „Ми тамо имамо другачије осећаје, свако свој боравак у Станици доживљава на свој начин“.

    „Једном смо давне 1996. године прелетали Алпе. Била је зима, ноћ, месец је блистао, а време је било изузетно јасно, ни облачка. Алпи су били завејани, сама атмосфера је била специфична. У Станици у том тренутку нису радили вентилатори, била је практично апсолутна тишина. То што сам тада доживео посматрајући тај призор било је величанствено, пожелео сам да пустим неку симфонијску композицију, недостајала ми је нека величанствена музика. Ето, понекад се осећате тако узвишено, а каткад пожелите да се изолујете, да будете сами са својим мислима“, присећа се Калери својих путовања у свемир.

    Био је, каже, много пута и у отвореном свемиру, али је то нешто другачији осећај, а све се своди на посао који имате да обавите ван станице.

    Земља као равна плоча — прича за залуднике

    Упитан шта мисли о идеји да је Земља равна плоча, Калери каже да је та прича само за оне који воле да се залуђују.

    „Присталице те идеје нису у праву. Земља је сферног облика, баш као што су и друга космичка тела. То је више него очигледно. Говорити о идеји да је Земља равна је бесмислено“, кроз смех одговара.

    Космонаут поручује…

    „Главна сврха постојања људског рода на нашој планети је спознаја, пре свега хармоније свега света око нас, а одмах затим и како ту хармонију очувати. Децо, чувајте нашу планету, јер другу нећемо имати — своју кућу морамо држати у најбољем реду“, званично закључује Калери.

    Тагови:
    свемирска лабораторија, космонаут, Међународна свемирска станица, загађење, Александар Калери, Земља
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога