Слушајте Sputnik
    Крим

    Србија опет уз Русију у одбрани Крима

    © Sputnik / Виталиј Белоусов
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 883

    Трећи комитет Генералне скупштине УН усвојио је нацрт резолуције у којој се говори о наводним кршењу људских права, као и о „нелегалном увођењу руских закона, јурисдикција и управљања” на територију полуострва. Шта је опет са својим партнерима Кијев смислио да оспори руска права на Криму истраживале су РИА Новости.

    Документ о „стању људских права на Криму и у Севастопољу“ украјинска страна је поднела Уједињеним нацијама 1. новембра. Резолуцију је усвојила Генерална скупштина још прошле године. Међутим, њен текст је сада значајно промењен. Заједно са Украјином на обновљеној верзији радило је још 40 држава.

    Укључујући Немачку, Велику Британију, Француску, Пољску и балтичке републике.

    Четрнаестог новембра је гласало „за“ више од 70 држава. Наравно, између осталих су државе ЕУ, САД и Канада. Против такве одлуке је било 25 држава, међу којима су биле Русија, Кина, Србија, Индија итд. Уздржана су била 77 посланика. Документ ће бити размотрен током ових месеци на пленарној седници.

    На шта се опет жали Украјина? Нема ничег новог. Кијев с пријатељима позива Москву да заврши „сва кршења људских права становника привремено окупираног Крима“, произвољна хапшења, мучења и друге суровости, и обраћањима која су нељудска или недостојанствена. Списак је дуг.  Што је све то без доказа изгледа да никога не брине.

    Непостојећа мучења непостојећих људи у непостојећим затворима — кратак је садржај нацрта резолуције. Уосталом, на Криму су давно навикли на такве једностране ставове. Након још једне порције оптужби локалних власти, власти су позивале представнике међународне заједнице да лично дођу на полуострво и осмотре како живе људи, разговарају са њима. Међутим, они не долазе. Много продуктивније је правити резолуције мимо реалности засноване на мантрама Кијева који никако не може да преживи растанак са полуострвом. Најинтересантније је да у документу постоји тачка о дозвољавању међународних посматрача на Криму. Само није јасно ко их не пушта.

    „Резолуцију комитета УН о Криму оцењују људи који не чују обраћање Кримљана нити желе да виде реални живот на полуострву. Због нечега чиновници из организације мисле да седећи у удобним фотељама у Њујорку знају боље шта се дешава на полуострву од локалног становништа. Неповерење према њима расте. То је као брод који има огромну рупу коју више не може да закрпи. Међународна организација више воли да чује заинтересовану страну — Украјину, него да пошаље делегацију која би могла да дође и макар „једним оком“ види живот на Криму. Уосталом, то иде на рачун руске јавности, да сви коначно схвате да са друге стране океана нема правде“, рекао је Спутњику посланик Државне думе Руслан Балбек.

    Посланике је изненадио и захтев да се укине одлука да се „Меџлис кримско-татарског народа“ прогласи екстремистима. Ако је неко заборавио, ти људи су 22. новембра 2015. године дигли у ваздух електрични стуб у Херсонској области након чега је полуострво потпуно остало без струје. Када су људи данима били без струје, међународне организације за људска права нису у томе виделе проблем.

    Тагови:
    Крим, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога