Слушајте Sputnik
    Навијач са заставом СССР за време хокејашког меча

    Вечита руска дилема: Сахранити вожда револуције или не

    © Sputnik / Алексей Куденко
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3201
    Пратите нас

    У руским медијима много и често се разматра могућност премештања балзамованог тела Владимира Иљича Лењина са Црвеног трга. Осим познатих ставова, могу се чути и предлози да се од Маузолеја направи музеј, а да се поводом сахрањивања тела „вожда револуције“ распише референдум.

    Члан Савета федерације Олег Морозов је данас изјавио да би тело Владимира Лењина требало сахранити у Маузолеју на Црвеном тргу. Према речима сенатора, у самом Маузолеју би се могао направити меморијални центар сећања и помирења. Морозов је додао да ипак не би требало организовати референдум поводом овог питања, већ усвојити „специјални федерални закон о статусу Маузолеја“.

    Александар Чичин, декан Факултета за економију и друштвене науке на Руској привредној академији, за Спутњик каже да то што је сенатор Морозов као прилично познат политичар и јавна личност, предложио да Лењиново тело буде сахрањено, само по себи је индикативно:

    „Ово помињем у контексту чињенице да је претходне, 2017. године, важио мораторијум на разматрање могућности преноса Лењиновог тела са Црвеног трга, а у складу са предлогом председника Путина и у вези са стогодишњицом Октобарске револуције. Очигледно да се јавност поново заинтересовала за ово питање“, објашњава Чичин и наводи претпоставку да је већина Московљана за то да се тело премести и сахрани у Санкт Петербургу, где се иначе налазе и гробови Лењинове породице и где је он сам желео да буде сахрањен, на Волковом гробљу.

    Пре него што је објављена препорука председника Путина у марту 2016. године, Иван Сухарјев, посланик Државне думе и члан ЛДПР-а је упутио председници Савета федерације Валентини Матвијенко захтев да се размотри питање могуће демонтаже и уклањања Маузолеја са Црвеног трга. Председница Савета федерације је мишљења да ће ово питање пре или касније бити решено, али да се не мора одмах радити на његовом решавању, образлажући свој став речима: „Мислим да још један извор могућег унутрашњег друштвеног конфликта сада није потребан. Можда ћемо организовати референдум, али то се свакако неће десити данас или сутра.“

    И заиста, чини се да у руском друштву нема питања које данас изазива толико контроверзи и различитих реакција као што је могуће измештање Лењиновог балзамованог тела. Док једни сматрају да је „вожд револуције“ без обзира на то како ко тумачи његов лик и дело ипак део руске историје, други га отворено сматрају непријатељем свега што је у вези са руским друштвом, културом и традицијом.

    Богдан Беспаљко, члан Савета за међународне односе у оквиру администрације председника Путина, за Спутњик отворено говори да је присталица идеје да Лењиново тело буде премештено са Црвеног трга:

    „Могу само да подржим предлог да се Лењиново тело сахрани. Држање односно излагање балзамованог тела није типично за хришћанску културу, али и руску традицију уопште. Осим тога, Лењинов маузолеј у целости представља симбол давно превазиђене епохе, комунистичке идеологије и државе. Лично, Лењинов лик крајње негативно оцењујем, као човека који је нанео велику штету не само Русији и руском народу, већ и оним народима који су насељавали некадашњи Совјетски Савез и пре тога Руску империју“, искрен је Беспаљко.

    Раније је на ову тему своје став изнео и Рамзан Кадиров, лидер Чеченске Републике, рекавши да „није у реду да тело мртвог човека ни његов гроб буду у срцу руске престонице“. Речи Кадирова је тада подржала посланица Државне думе Наталија Поклонска истакавши да би сахрањивање Лењиновог тела „означило нову фазу развоја модерне Русије“. Кадиров је чак констатовао и да би Стаљинове посмртне остатке требало послати у Грузију. Наш саговорник Александар Чичин се слаже са речима Кадирова и Поклонске и сматра да данас и они који долазе у Лењинов маузолеј то чине из пуке радозналости.

    „То су вероватно туристи, посетиоци Москве који долазе да виде Маузолеј као врсту атракције. Не ради се ту о људима који искрено долазе да се поклоне ’вожду револуције‘, не верујем да постоје они који су поклоници превазиђене идеологије. Надам се да ће ово питање ускоро бити решено и да ће тело бити пренесено, а да ће Маузолеј бити затворен“, констатује Чичин.

    Иако је Кадиров рекао и да би Стаљинове посмртне остатке требало послати у Грузију, наш саговорник сматра да се у Стаљиновој отаџбини данас не би посебно радовали таквој идеји.

    У контексту свега реченог, интересантна је и чињеница коју наводи Беспаљко: „Комунистичка партија одлучила да на предстојећим председничким изборима у Русији кандидује Павела Грудињина, човека који је познат као успешан и прагматичан бизнисмен“. Наш саговорник то тумачи као још један доказ да Лењин представља превазиђену епоху.

    „Не само да сам за то да се тело Владимира Лењина сахрани и измести са Црвеног трга, већ и да се многи други политичари из епохе комунизма који почивају око зидина Кремља такође сахране на другом месту“, констатује Беспаљко.

    Архијерејски синод Руске православне цркве у изгнанству је овим поводом издао званично саопштење где се говори да би измештање Лењиновог тела „било један од симбола помирења руског народа са Богом“, као и да би у прилог помирењу било и „ослобађање Црвеног трга од остатака главног прогонитеља и мучитеља 20. века“.

    Статистички подаци, према до сада урађеним анкетама, показују да 60 одсто становништва жели да Лењинови посмртни остаци буду сахрањени. Половина од поменутог броја грађана жели да се то догоди што пре, а друга половина сматра да нема потребе журити.

    Међутим, међу онима који су против идеје да Лењиново тело буде сахрањено, а Маузолеј затворен, чак је и руски нобеловац, академик Жорес Алфјоров. Са овим ставом се слаже и Михаил Федотов, који се налази на челу председничког Савета за људска права. Федотов је предложио да се од Маузолеја направи музеј по узору на париски Дом инвалида, где се налази Наполеонова гробница.

    „Мислим да питање Маузолеја не би требало решавати радикално, не би га требало затворити потпуно или чак уклонити. У Паризу се налази Дом инвалида, са Наполеоновом гробницом. То је музеј, а не место где људи доносе венац или се клањају Наполеону“, закључио је Федотов.

    Тагови:
    маузолеј, Црвени трг, сахрана, Октобарска револуција, Владимир Иљич Лењин, СССР, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога