Слушајте Sputnik
    Бивши амбасадор Француске у Москви Клод Бланшмезон

    Да је Русија постала чланица ЕУ, све би било другачије

    © Sputnik /
    Русија
    Преузмите краћи линк
    21423

    Бивши амбасадор Француске у Москви Клод Бланшмезон за Спутњик говори да је 2003. године улазак Русије у ЕУ био више него реалан. Проблем је прво испао око „Гаспрома“ и бојазни Европе да не постане монополиста, а касније због тога што многе чланице нису желе даље ширење ЕУ. Бланшмезон жали због тога и сматра да је све могло бити другачије.

    У  интервјуу за Спутњик бивши француски амбасадор у Русији Клод Бланшмезон је објаснио природу руско-француских односа почетком новог миленијума.

    Русија је могла ући у састав јединственог економског простора са ЕУ

    У то време смо размишљали како да француско-руске односе пренесемо на неки другачији ниво. Мислили смо да је дошло време да се створи јединствени економски простор. Владимир Путин се потпуно слагао са том идејом. Преговори су почели 2003. године и одвијали су се у тешким околностима. У ЕУ се јавила фикс-идеја да се правила конкуренције морају поштовати и односити на све подједнако. Али већи је проблем био то што се 2004. године ЕУ исувише брзо ширила. Државе источне Европе и Балтичке државе нису биле спремне на тако брзо поновно зближавање и споразум о економском савезу између Русије и ЕУ. Наставак преговора и планова је постао немогућ, јер се обострано смањивао интерес. У Русији су панслависти и националисти сматрали да то није најбоља идеја. Та је тенденција узела толико маха, да су на крају преговори завршили у ћорсокаку. Велика штета, тужно. Верујем да бисмо могли да избегнемо све трагичне догађаје у Украјини да су ствари кренуле другим путем.

    Преломни моменат у односима између Русије и Запада

    Излагање председника Путина на Минхенској безбедносној конференцији 2007. године је, макар у очима јавности, постао преломни моменат. Од тог тренутка је Руска Федерација отворено ставила до знања да жели да штити своје интересе. Када сам започињао свој мандат у Москви, Русија се јако трудила да сарађује са Западом,  конкретно са НАТО-ом. Чак су и бројни руски стратези сматрали  да би ступање Русије у неку врсту Северноатлантске алијансе можда била добра идеја. Можда не баш сасвим у војну структуру, али је био покушај да Русија постане део западних структура. Да не говоримо о Г8, Путин је учествовао на свим састанцима све до 2014. године. Први велики показатељ промене курса је био рат у Грузији у августу 2008. године.

    О перспективама приближавања Русије и Европе

    Надам се да ће до 2025. године ипак бити закључен договор о сарадњи између Русије и ЕУ. Можда би се требало концентрисати на области где се реално могу постићи добри резултати, на пример да се ублажи визни режим, побољшају могућности за студентске размене. Мислим да је Емануел Макрон исправно поступио када је позвао Владимира Путина да се придружи Трианонском дијалогу, а они ће се поново сусрести у Санкт Петербургу.

    Изазови мултиполарности

    Председник Ширак је заиста често разговарао са председником Путином. Оба председника су сматрала да свет мора бити вишеполарни. Епоха биполарног света се завршила са завршетком Хладног рата. Једнополарни свет је можда постојао неколико година, када је Америка добила осећај да влада светом. Тај је период прошао и наступила је епоха мултиполарног света, што је све отежало „игру“. Све је постало компликованије, али и некако слободније…

    Ова игра нас ипак тера да се запитамо које државе имају стварну и оствариву дугорочну стратегију. Кина вероватно има. САД свакако имају и то без обзира ко им је председник, њихов је главни циљ да очувају свој утицај у свету.

    Можда је то што сам ја проевропски оријентисан слабост, али верујем да је ЕУ нешто револуционарно и да уноси бројне корективе у традиционалну игру држава-нација у новој епохи, 21. веку и то игра важну улогу.

     

     

    Тагови:
    Русија, ЕУ, амбасадор
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога