Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Ирина Шајк на канском црвеном тепиху

    Доле срамота — како се мењала руска жена

    © REUTERS / Stephane Mahe
    Русија
    Преузмите краћи линк
    3713
    Пратите нас

    Представнице нежнијег пола самоуверено освајају и мушке професије — оне управљају путничким авионима, возе такси, али и на њима су и даље и кућни послови. У Русији 56 одсто жена има високо образовање, а истим се може похвалити само 44 одсто мушкараца. Међу незапосленима, удео жена износи 46,1 одсто.

    Празник 8. март појавио се као дан женске солидарности у борби за равноправност и еманципацију. У Русији се, међутим, мало ко тога сећа, али улога жене у руском друштву се у последњем веку много променила.

    У 20. веку руске жене су добиле толика права и слободе о каквим раније нису могле ни да сањају. Међутим, не треба мислити да је то био пут од „неслободе“ ка слободи, од куће до каријере и успеха у друштву. Еманципација је на много начина допринела жељама бољшевика да униште патријархални свет. Совјетска влада је у законским актима прописала да мушкарци и жене добијају исто за исти посао и да се забрањује свака дискриминација на основу пола.

    До 1905. године у Руској империји није било никаквог изборног права, а након Октобарске револуције право гласа су добиле жене на равноправној основи са мушкарцима. Финансијски независне жене су слободно располагале својим новцем.

    У раним годинама владавине бољшевици су такође активно промовисали сексуалну еманципацију. Конкретно, декрет „О грађанском браку, о деци и изменама аката цивилног стања“ дао је женама право на „пуно материјално, као и сексуално самоопредељење“, а такође им је било дозвољено и да саме изаберу своје име и место становања. Друштво је кључало, а покренуте су и иницијативе, које и данас изгледају екстравагантно. На пример, у Петрограду је у децембру 1918. године одржана парада голих лезбијки, под слоганом „Доле срамота!“.

    Прва жена дипломата Александра Колонтај промовисала је идеју о сексу као органској потреби организма, образлажући то реченицом — водити љубав је исто што и попити чашу воде, и тако се и треба односити према томе .

    Наталија Водјанова
    © Sputnik / Валериј Левитин

    Период практично потпуне слободе у односима мушкараца и жена завршио се прилично брзо. Држава је започела форсирану индустријализацију, а већ у првом петогодишњем плану доминирала је слика радне, запослене жене.

    Врхунац равноправности догодио се за време Другог светског рата, када је око пола милиона жена отишло на фронт, а стотине хиљада њих преузело мушке послове и професије.

    С друге стране, подржаване су и традиционалне породичне вредности. Жене су тридесетих и четрдесетих година биле стуб породице. Штавише, још више је била истакнута улога жене у совјетском друштву.

    У касним осамдесетим, скоро 90 одсто радно способних жена је радило. Крајем седамдесетих, било је више жена са високим образовањем него мушкараца, али су мушкарци били плаћенији.

    Према студијама, жене и данас напорно да раде. Подацима „Роструда“ показују да само 22 одсто Рускиња не ради, док бројке Међународне организације рада показују да у европским земљама не ради 48-49 одсто жена, а у САД — 44 одсто.

    Просечна плата жена у Русији је и даље за око 28 одсто мања од плате мушкараца. Истовремено, 56 одсто Рускиња има високо образовање, а са истим се може похвалити само 44 одсто мушкараца. Међу незапосленима, удео жена износи 46,1 одсто. Представнице нежнијег пола самоуверено освајају и мушке професије — оне управљају путничким авионима, возе такси, али кућни послови, као и пре, остају на њима.

    Према свим анкетама, руске жене које имају породицу и децу сматрају да су њихови професионални планови на другом месту, мада стручњаци истичу да се улога жена у привреди и политици повећава.

    Главне разлике између руских жена и европских жена леже у самосвести и понашању. Рускиње су склоне самодискриминацији, често признају да се слабије разумеју у политику, не воле да доносе важне одлуке и одбијају да буду грубе и оштре. Другачије се односе и према свом изгледу. Потреба руских жена да буду лепе и да се улепшавају је вечна и непроменљива. Рускиње ће чак и на високим потпетицама ићи да баце смеће.

    Оне много више воде рачуна о лепоти, неговању и женствености него жене на Западу.

    Донедавно, руске и европске даме су имале и потпуно различите ставове према старости. Рускиње су се чудиле времешним Немицама које активно купују по бутицима и путују по свету. Међутим, данас таквих разлика готово да нема. Однос Рускиња према њиховим годинама се мења, једним делом и захваљујући козметичком процвату.

    Сада у пензију одлазе жене које су доста путовале, биле активне, динамичне. Оне не личе на своје совјетске баке. Све више имају сличности са Европљанкама. Стручњаци сматрају да ће се еманципација руских жена наставити, а да ће се кроз генерацију-две руске и европске жене далеко боље међусобно разумети.

    Тагови:
    жене, Осми март, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога