Београд+ 27°C
Ниш+ 25°C
Слушајте Sputnik
    Јалта, КримКрим, Јалта

    СПУТЊИК НА ЈАЛТИ — Мало познати детаљи о граду у коме је одређена судбина света (1. део)

    © Sputnik / Тарас Литвиненко © Sputnik / Василий Батанов
    1 / 2
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    Крим на длану (8)
    1500

    Многи је називају „руском Ницом“, али она је некако другачија — посебна, своја... Има неки шарм и несвакидашњу атмосферу. Има душу. Уосталом, као и цела јужна обала Крима.

    Први пут сам на том полуострву била пре две године, али тада нисам видела најлепши део Крима — Јалту, место где су одмарали руски цареви, руска аристократија и совјетски лидери; место у коме су руски уметници проналазили инспирацију и стварали своја, можда, и највећа дела, и коначно — место где су 1945. године Стаљин, Рузвелт и Черчил запечатили судбину послератне Европе.

    Споменик једном од највећих руских архитекти Николају Краснову, који важи за једног од главних неимара српске престонице.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Споменик једном од највећих руских архитекти Николају Краснову, који важи за једног од главних неимара српске престонице.

    Дуго сам прижељкивала да прошетам улицама којима су ходали Толстој, Пушкин, Гогољ, Булгаков и други славни писци и видим место где је последње године свог живота провео Антон Чехов. Желела сам да откријем зашто је Јалта било омиљено место Романових и зашто су генерације совјетских грађана маштале да баш тамо проведу своје годишње одморе.

    Маштала сам о томе да видим симбол Крима — замак Ластавичје гнездо, који је немачки барон Јозеф фон Штајнгајл поклонио својој љубавници; да обиђем дворце које је изградио царски архитекта и „бели Рус“ Николај Краснов; да доживим „Потемкинов рај“ и видим чемпресе, палме, еукалиптусе, реке и планине који се стрмо спуштају у море; да удахнем лековити ваздух о коме је толико говорио царски лекар Сергеј Боткин; да доживим гостопримство кримских људи о коме сам толико слушала и да поново осетим укус чувених кримских вина и кримских гастрономских специјалитета…

    Фонтане које украшавају главно шеталиште у граду.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Фонтане које украшавају главно шеталиште у граду.

    Била сам смештена у хотелу „Јалта-интурист“, који су средином седамдесетих година саградиле једна кримска и једна југословенска фирма. За многе совјетске грађане тај хотел је био симбол луксуза и раскоши и недостижан сан. У њему су углавном одседали високи функционери и стране делегације, познате личности и совјетска елита, док је малобројан обични свет ту стизао искључиво преко „дебелих“ функционерских веза.

    Данас је то највећи и један од најпосећенијих хотела на црноморској обали Крима који се налази на ободу града Јалте, у подножју јалтских планина и који се утапа у зеленило Масандровског парка.

    До главне градске променаде стиже се за тридесетак минута лаганог хода. Пут се и не осети, јер се живописне слике непрестано смењују пред очима.

    Шеталиште уз обалу је централна улица, једна од најстаријих у граду, и омиљено место туриста и мештана. Носи име по Владимиру Лењину, оцу Октобарске револуције и првом лидеру Совјетског Савеза.

    На јалтској променади, дугој око километар, све врви од живота — ту се окупљају млади и стари, родитељи са децом… То је главно стециште локалних уметника и уличних свирача, који овом црноморском градићу дају посебну драж.

    Окружена палмама, цветним алејама и парковима, главна градска улица украшена је фонтанама и испуњена концертним дворанама, луксузним хотелима, ресторанима, баровима, бутицима и радњицама са сувенирима и разним кримским слаткишима.

    Шеталиште у Јалти.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Шеталиште у Јалти.

    Ту су сконцентрисане и главне знаменитости града: споменик Ружа ветрова, који симболизује пријатељство и отвореност ка свету; споменик Николају Краснову, архитекти који је на Криму саградио више од 60 најзначајнијих објеката, као и споменик Дами с псетанцетом, посвећен истоименој приповеци Антона Чехова, чија се радња одвија управо у овом црноморском граду… Никада до сада нисам посетила град са толико споменика посвећених знаменитим људима или њиховим делима — има их, готово, на сваком кораку.

    Ту се налази и капела Новомученика и исповедника Цркве Руске, изграђена двехиљадитих година на месту старе дрвене капеле, подигнуте у знак сећања на убиство цара Александра Другог, страдалог у бомбашком нападу, марта 1881. године.

    Изнад прелепих архитектонских здања, извирују и куполе Цркве Александра Невског, која се сматра главним православним сабором Јалте.

    Споменик Лењину у Јалти.
    © Sputnik . Оливера Икодиновић
    Споменик Лењину у Јалти.

    Ту, на променади, налази се и огроман платан, стар барем век и по. Према легенди, ту су се састајали Сергеј Јесењин и Исидора Данкан. Иако књиге говоре да је велики руски песник на Јалти био само једном — 1914. године и да је вечери проводио шетајући са својом првом женом Аном Изрјадоновом, легенда о романтичним сусретима испод крошње платана наставила је да живи.

    Америчка плесачица је заиста била на турнеји по Јалти 1923. године и судећи по преписци са Јесењином, упорно га је позивала да дође на Крим. Међутим, он није могао доћи.

    Ипак, Кримљани и даље верују у ту прелепу причу, па су у знак сећања на њихову велику љубав одмах поред платана поставили „клупу заљубљених“ и украсили је фигурама срца и голубова.

    Унутрашњост хотела Таврида, место у ком се одседали многи руски песци, песници и композитори.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Унутрашњост хотела Таврида, место у ком се одседали многи руски песци, песници и композитори.

    Неки ће испричати и причу да су за време Другог светског рата на том платану немачки окупатори вешали партизане и красноармејце, што није истина. Њих су, кажу, вешали на другом дрвету, које се налазило на почетку променаде, где је данас споменик Лењину.

    Посебно место на узвишици изнад јалтске променаде заузима и некадашњи хотел „Русија“, данас „Таврида“, изграђен 1875. године. У том хотелу су одседали многи познати људи: Мусоргски, Станиславски, Римски-Корсаков, Чехов, Буњин, Мајаковски и други. Ту су стварали и изводили своја дела, дружили се и одмарали се.

    Руски песник, писац и публициста Николај Некрасов, већ тешко болестан од рака, провео је два месеца у том хотелу. Ту је дошао на препоруку чувеног руског лекара Сергеја Боткина, који је својим пацијентима, посебно оболелима од туберкулозе, препоручивао Јалту.

    Боткин, који је био царски лекар, сматрао је да редовне шетње и лековити кримски ваздух чувају здравље и лече од многих болести. Управо је он царској породици саветовао да на Јалти купе имања и саграде дворце, па је полуострво постало омиљено место Романових.

    Захваљујући доприносу доктора Боткина, јужна обала Крима се прославила као бањско и климатско лечилиште, па су на полуострву почели да се граде и санаторијуми и друге медицинске установе. И данас их има много дуж црноморске обале.

    У центру Јалте једна улица носи име доктора Боткина, а на излазу из града почиње Ботинска стаза — једна од најлепших и најживописнијих пешачких стаза на полуострву. Стазом се може стићи и до Учан-Суа, највећег водопада на Криму и, кажу, читавог европског дела ЗНД-а.

    Споменик јунацима дела Антона Чехова Дама са псетанцетом у Јалти.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Споменик јунацима дела Антона Чехова "Дама са псетанцетом" у Јалти.

    Водопад необичног имена — у преводу са турског „Летећа вода“ — природна је атракција удаљена само седам километара од града Јалте.

    Поглед на град са променаде оставља без даха — виле, куће и зграде се уздижу на околним брдашцима и планинама и као да се скривају у сенци чемпреса и борова. Некако се утапају у те природне лепоте.

    С друге стране, поглед пуца на пучину и Јалтски светионик, знаменитост града, на усидрене јахте и чамце који се љуљушкају на таласима Црног мора.

    У близини обале налази се и жичара „Јалта-Горка“, која води до брда Дарсан. Пут није дуг — 600 метара прелази се за 12 минута. Разнобојне кабине које се подижу и спуштају изнад града једна су од знаменитости Јалте и истовремено превозно средство. То је само једна од неколико жичара јужне обале Крима.

    У граду се може видети и Капела Светог Николе Чудотворца, изграђена 2001. године. Раније се ту налазила капела посвећена истом свецу, саграђена 1896. године у знак сећања на брак цара Николаја Другог и царице Александре Фјодоровне, а која је уништена 1932. Капела је подигнута на месту где је цар Николај Први објавио указ којим Јалти додељује статус града.

    Може се видети и Храм Светог Јована Златоустог, први саборни храм у Јалти; Меморијални музеј Лесји Украјинки, посвећен тој списатељици и друштвено-политичкој активисткињи; Дворац емира Бухарског, блиског пријатеља царске породице Романових; Дворац грофа Мордвинова, једног од оснивача Црноморске флоте и Дом Чехова, кућа у којој је последњих пет година свог живота провео славни писац.

    Тешко је набројати све знаменитости овог града, јер се на сваком кораку може видети и чути понека прича и легенда. А њих сам, током боравка на Јалти, чула много.

    Ресторан у хотелу Таврида.
    © Sputnik / Оливера Икодиновић
    Ресторан у хотелу Таврида.

    Наставиће се…

     

    Тема:
    Крим на длану (8)
    Тагови:
    репортажа, Јалта
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога