Касније је постао заменик министра унутрашњих послова ДНР. Обављао је и функцију премијера те самопроглашене републике, а 2. новембра 2014. године изабран је за шефа ДНР, након што је на изборима освојио 75,5 одсто гласова. Званично је ступио на дужност 4. новембра.
Захарченко је учествовао и у борбама, а два пута је био рањаван — најпре у руку, у борбама код Кожевње у јулу 2014, а потом у ногу у борбама у Дебаљцеву у фебруару 2015. године. Имао је чин генерал-мајора ДНР, а био је носилац више одликовања.
Александар Захарченко је рођен је 26. јуна 1976. године у Доњецку. По струци је био електромеханичар. Студирао је права, a једно време се бавио и предузетништвом. Иза њега су остали супруга Наталија и четворица синова.
Захарченко је убијен у експлозији у ресторану „Сепар“ у близини своје резиденције. Из администрације лидера ДНР је саопштено да је Александар Захарченко погинуо у терористичком нападу и да се околности утврђују.
Извор из безбедносних структура је рекао да је међу рањенима и министар за приходе и порезе Александар Тимофејев, који је превезен у болницу.
Руски медији подсећају да су Доњецка и Луганска народна република формиране после државног удара у Кијеву 2014. године и да је та територија често била мета диверзија украјинских специјалних служби.
