Слушајте Sputnik
    Соловецки манастир

    Тајне руског севера: Лавиринти који воде у рај (фото)

    © Sputnik / Vladimir Trefilov
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Милена Цмиљанић
    1720

    На крајњем северу Русије, у Белом мору, налази се архипелаг који чува многе тајне — Соловецка острва. У бујној природи шест великих и на стотине малих острва, испресецаних са више од 400 језера, налази се културно-историјски комплекс који се заслужно нашао на под заштитом Унеска. Архипелаг крије и тајне старе више од 3.000 хиљаде година.

    Историја је показала да људи увек иду тамо где је клима блага и природа широкогруда, зато остаје непознаница шта је то привукло древне народе да се населе на самом северу данашње Русије. Ипак, у крајеве где дан лети траје 21,5 сати, а зими 4, они су се доселили пре више од 3.000 година. То показује и 35 спиралних објеката који су разбацани свуда по острву.

    Лавиринти

    Једна од загонетки Соловецких острва су камени спирални лавиринти пречника до 25 метара. Сматра се да су то споменици древне цивилизације који се на локалном дијалекту називају „вавилони“.

    Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

    Говорят, что на Соловки рвутся все. Для меня они не случались долго. Мы бронировали, отменяли, опять бронировали и опять отменяли. В один прекрасный момент решили не судьба и перестали думать. Потом решили ехать в Мурманск… ну и по пути сложились Соловки. Я знаю точно, что Соловки это не точка на карте, это состояние души. Я там была не как на ссыльном острове, а как в крепости основанной Петром. Нам повезло с погодой. Ни разу не пошел дождь, два дня стояла жара как летом на юге. А остальные дни было чуть прохладно, но сухо. На фотке остров Заяцкий с его лабиринтами. Фотку с морем все пропустили и ни кто даже не заинтересовался… а на фото там было Белое море на берегу с Переговорным камнем. #еленасебякина #пороссии #путешествияпороссии #путешествиянаавто #путешествия #соловки #заяцкий #остров #белоеморе #лабиринт

    Објава коју дели Елена Себякина (@sebjakina) дана 26. Окт 2018. у 7:30 PDT

    Већина археолога повезују лавиринте са култом мртвих. Једна од претпоставки је да су они симболизовали границу између света живих и света духова и да су коришћени за конкретне ритуале како би се помогло душама мртвих да оду на онај свет. Постоји и веровање које се наслања на ову хипотезу: лавиринти су били потребни како се душа не би вратила са другог, рајског света у свет живих — душа би требало да се изгуби у лавиринту и врати у рај. Према другој хипотези, лавиринти су коришћени као мамац за рибе.

    Осим површине земље и подземље острва је испресецано лавиринтима — током претходних векова створене су мреже подземних тунела које су коришћене у културне, пољопривредне и војне сврхе.

    Слични лавиринти се могу видети и у Египту, Грчкој, Италији, Скандинавији, Ирској. Да ли је то доказ да је у питању иста цивилизација?

    На карти Русије из средине 16. века коју је направио картограф Антоније Вуд на месту Соловецког острва је насликана минијатура многобожачког комплекса са храмом који је имао облик легендарног Стоунхенџа. Претпоставља се да су га у 17. веку уништили хришћански фанатици.

    Соловецки манастир

    Према предању, унутар висоравни Секирна на највећем острву архипелага налази се камена пирамида са пролазима и гробницама. На њеном врху између 1420. и 1430. године изграђени су светионик и Преображенски манастир. Основали су га монаси Герман, Зосима и Саватије. Сто година касније, захваљујући привилегијама које му је даровао цар Иван Грозни, постаће велики духовни центар, а након изградње тврђаве и главни бедем на северу Русије.

    Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

    Спасо-Преображенский Соловецкий монастырь — ставропигиальный мужской монастырь Русской православной церкви, расположенный на Соловецких островах в Белом море. Возник в 1420—1430-х годах, отстроен в камне трудами святителя Филиппа, в допетровское время числился среди крупнейших землевладельцев государства. В 1669—1676 годах был осаждён царскими войсками как один из очагов сопротивления никонианским преобразованиям. При советской власти на территории монастыря действовал первый в стране лагерь особого назначения, также создан Соловецкий музей-заповедник, реорганизованный в 1974 году в Соловецкий государственный историко-архитектурный и природный музей-заповедник. Монашеская жизнь возобновлена 25 октября 1990 года. В 1992 году комплекс памятников Соловецкого музея-заповедника был внесён в список Всемирного наследия ЮНЕСКО, в 1995 — в Государственный свод особо ценных объектов культурного наследия народов Российской Федерации. В ноябре 2007 года министр культуры заявил, что принято решение о полном выводе музея из стен монастыря. Музейный комплекс длиной 65 м по фасаду и более 10 м высотой планируется строить прямо под стенами обители. Общая стоимость строительства превышает 700 млн рублей. После протестов экспертов осенью 2015 года строительство было приостановлено с намерением понизить его высоту на один этаж. Директор департамента по охране культурного наследия министерства культуры признал весь этот проект ошибкой. Вместе с тем появились сообщения о том, что в непосредственной близости от монастыря власти решили строить аэропорт. В 2015 году миссия экспертов ЮНЕСКО, побывавшая в монастыре, заявила, что «непрекращающаяся урбанизация представляет собой серьёзную угрозу» для целостности архитектурного ансамбля. В 2016 году на сессии Всемирного наследия ЮНЕСКО не стало включать монастырь в список Всемирного наследия под угрозой, но призвало перенести строительство музейных зданий и аэропорта в более подходящее место. #соловецкиймонастырь #соловки #соловецкиеострова #архангельск #архангельскаяобласть #волшебныеместароссии #всяроссия #красотароссии #отпусквроссии #путешествие #путешествиепороссии #отдыхвроссии #россия

    Објава коју дели Знакомьтесь, это Россия! 🇷🇺 (@volshebnye_mesta_russia) дана 6. Нов 2018. у 8:08 PST

    Колико је манастир био развијен показује да је острво било повезано каналима са других 72 острва. Имао је сопствени млин и електрану, као и јединствени систем грејања где је било довољно ставити у пећ три брезове цепанице и просторија би била топла недељу дана.

    Међутим, након Октобарске револуције 1917. године, манастир је био затворен, а монаси отерани.

    Од Ивана Грозног до Лењина

    Манастир је, поред верских, имао и друге намене. За време Ивана Грозног прославио се по својим тамницама у које су затварани слободни верски мислиоци и политички противници осуђени на доживотне робије. Царски затвор у манастиру је постојао скоро 400 година.

    И совјетске власти су користиле манастир у те сврхе. Владимир Лењин је на острву организовао Соловецки логор за специјалне намене. Од оснивања 1923. године, па у наредних 10 година то ће бити најстрожи затвор у СССР-у, али и полигон за тестирање коришћења принудног рада великих контингената затвореника. У том злогласном гулагу живот су изгубилe стотине хиљада затвореника. Само током пет дана 1937. године стрељано је 1.111 затвореника. У том затвору, између осталих, умрли су и академик Дмитриј Лихачов и филозоф Павел Флоренски. Ни Николај Виноградов, први географ који се заинтересовао за проучавање острва, није успео да заврши своја истраживања — био је стрељан.

    Становништво је поново кренуло да насељава острва шездесетих година 20. века када је прогон неистомишљеника почео да јењава. Монаси су се вратили и почели да обнављају манастир тек 1990. године. Данас је острво поново једно од места ходочашћа хришћана.

    Тагови:
    Бело море, Соловецка острва, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога