Слушајте Sputnik
    Европа  - илустрација

    Буди се идеја „Велике Европе“ коју је лансирала Русија

    CC0 / Balkan photos
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    1344

    Стварање „Велике Европе“, огромног економског тржишта које би покрило територију од Лисабона до Владивостока, није нова идеја – она се чула још 2010. године из Русије, потом ју је протежирала Немачка, да би данас штафету преузела Мађарска, једна од ретких земаља, према оценама аналитичара, која унутар Европске уније и даље има „сопствено мишљење“.

    Наиме, иницијативу да се обнови економска веза са Русијом, пре свега када је реч о идеји стварања јединственог европског простора од Лисабона до Владивостока, у жижу јавности је поново вратио мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто, који је додао и да Европска унија са Русијом има „дупле стандарде“, те да је неопходно да се односи ЕУ и Русије промене.

    Према његовим речима, те односе је потребно редефинисати у целини јер актуелна ситуација са режимом ограничавајућих мера који је уведен против Русије, како тврди, не иде у корист ни Бриселу, а ни земљама ЕУ појединачно.

    Да би уопште јасно било о чему се ради, неопходно је вратити се у 2010. годину, када је Владимир Путин, тада у улози премијера Русије, подржао предлог Романа Продија, некадашњег италијанског премијера и председника Европске комисије, да је будућност европске економије у стварању јединственог економског простора од Запада до Истока, тачније од Лисабона до Владивостока.

    Према речима Владислава Белова са Европског института Руске академије наука, Путин је у својим изјавама још тада говорио да се заправо не ради о Владивостоку, већ о још источнијој тачки — о Петропавловско-Камчатску, што је још 1.000 километара територије, а самим тим и економског тржишта.

    Међутим, како објашњава, иако ова порука стиже из Будимпеште, Мађарска није једина чланица Уније која се залаже за ову иницијативу – ту треба споменути и Италију. Наиме, италијански политичари, наставља он, такође износе сличне ставове, што говори да Европска унија нема јединствен став када је реч о антируским санкцијама. 

    „Са једне стране имамо Пољску и земље Балтика које су у том смислу чврсто усаглашене против Русије, али Француска и Немачка нису толико ригорозне, док су Мађарска и Италија, као и још понеке, у потпуности против. То је својеврсна демократија када је реч о односу ка питању успостављања сарадње са Русијом унутар ЕУ“, констатује Белов.

    Не треба занемарити ни чињеницу да је и сама немачка канцеларка Ангела Меркел, која од самог почетка подржавала политику санкција Русији, током 2016. године спустила лопту и током обраћања на конгресу њене партије Хришћанско-демократског савеза говорила управо о могућностима укидања санкција и увођењу јединствене економске зоне – од „Владивостока до Лисабона“.

    Међутим, имајући у виду да се та иницијатива с времена на време у медијима провлачи већ преко осам пуних година, те је заговарају разни политичари и бизнисмени у зависности од тренутних геополитичких циљева или сопствених интереса, поставља се питање зашто ништа није померено са нулте тачке.

    Татјана Зонова са Московског државног универзитета за међународне односе тврди да се Европљани плаше сарадње са Русијом јер би могли да страдају од секундарних или посредних санкција, будући да у случају да европска предузећа сарађују са Русијом у оним областима које су под санкционим режимом, оне и саме могу доспети на санкциони списак.

    Штавише, указује она, када је реч о евентуалном укидању антируских санкција, то питање није нимало једноставно јер подразумева веома компликован процес гласања у оквиру ЕУ, НАТО-а, као и свих осталих структура унутар евроатлантских интеграција. 

    „Овде има веома много различитих фактора, али сама чињеница да се чује све више гласова и да се све више различитих институција залаже за укидање санкција је веома важно. Људи из бизниса окупљени у пословним удружењима виде да санкције не решавају оне проблеме због којих су уопште уведене“, истиче. 

    И Павел Кандељ, такође са Европског института у оквиру Руске академије наука, тврди да уопште није случајно што је мађарски министар изнео ову иницијативу, јер Будимпешта одавно има доста добро развијене економске односе са Москвом. 

    Чак, додаје он, Мађари са Русијом имају потписане добре уговоре и енергетске пројекте на основу руског кредита, односно са веома повољним  условима. Ту пре свега мисли на изградњу нових енергетских блокова за потребе нуклеарне електране „Пакш“, захваљујући чему ће се у Мађарској отворити преко 10.000 нових радних места.

    Тагови:
    тржиште, економија, Лисабон, ЕУ, Владивосток, Мађарска, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога