Слушајте Sputnik
    Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров

    Лавров: Српска браћа се смело противе притиску

    © Sputnik / Владимир Астапкович
    Русија
    Преузмите краћи линк
    11432

    Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров коментарисао је реакцију Запада на блиске односе Москве и Београда у интервјуу за „Српски телеграф“.

    Он је подсетио да су након завршетка Хладног рата западне земље одбациле предлог Русије о заједничком раду на формирању архитектуре једнаке и недељиве безбедности у евроатлантском подручју.

    „Уместо тога, они су изабрали безизлазан начин ширења геополитичког простора под њиховом контролом, стварајући нове линије поделе на европском континенту“, истакао је Лавров.

    Према његовим речима, један од исхода антируске политике Запада био је „фалсификовани оружани пуч у Кијеву у фебруару 2014. године, подржан од стране Вашингтона и бројних европских земаља“.

    „Стиче се утисак да лекције украјинске трагедије на Западу нису научене. Данас се предузимају упорни покушаји да се Балкан претвори у још једно војно упориште против Русије“, изјавио је Лавров.

    Он је додао да се на Београд врши озбиљан притисак са циљем да се смањи обострано корисна сарадња са Москвом.  

    „Српска браћа му се смело противе. Москва високо цени самосталну вишевекторску спољнополитичку политику Србије која одговара кључним интересима вашег народа“, уверен је Лавров.

    Москва је спремна да размотри све варијанте решавања ситуације на Косову које би биле прихватљиве за Београд, додао је он.

    „Наш став о Косову је добро познат, он се ослања на међународно право, пре свега на Резолуцију Савета безбедности УН 1244. Непрестано пружамо српским пријатељима свеобухватну помоћ у напорима усмереним на подржавање легитимних интереса Србије, и билатерално и у међународним организацијама. Уколико Београд буде сматрао да је за Србију прихватљива нека друга варијанта решења, бићемо спремни да то конструктивно размотримо“, истакао је министар, одговарајући на питање да ли је Москва спремна да подржи предлог Београда о решавању ситуације на Косовом разграничењем Срба и Албанаца. Према његовим речима, непримерено је спекулисати о могућем садржају одређених опција.

    Председник Русије Владимир Путин током посете Ермитажу
    © Sputnik / Алексей Никольский

    „Наши српски пријатељи у Русији имају најдоследнијег и најискренијег савезника у процесу решавања косовског проблема. Уверен сам да је главна помоћ са наше стране подршка ставу Београда на међународној сцени, који се заснива на потреби реализације Резолуције 1244. Ову политику спроводимо и у систему УН, Савету безбедности, и у многим другим структурама, укључујући и Унеско, Интерпол и Светску царинску организацију“, објаснио је руски министар. Он је додао да ће руска страна „тако поступати и убудуће“.

    Састанак председника Русије и Србије

    Коментаришући предстојећи састанак председника Русије и Србије, Владимира Путина и Александра Вучића, Лавров је навео да ће тада бити разматран широк круг питања.

    „Постоји много тема о којима би наши лидери могли да разговарају“, рекао је он и подсетио да су се двојица лидера последњи пут састали у Москви 2. октобра, односно да је овај дијалог редован.

    „Његов програм је традиционално прилично садржајан. Односи између две земље достигли су нови ниво стратешког партнерства, што је забележено у одговарајућој декларацији о стратешком партнерству коју су потписали председници Русије и Србије у мају 2013. године у Сочију“, објаснио је Лавров.

    „Наше истински братски народе уједињују заједнички културни и духовни корени, искрена осећања пријатељства и узајамне симпатије. Од посебног значаја је блискост сестринских руске и српске православне цркве“, нагласио је Лавров. 

    O решавању проблема у Босни

    Међународна заједница треба да помогне странама у Босни и Херцеговини у проналажењу решења за проблематична питања, изјавио је Лавров.

    Према Уставу БиХ се састоји од два ентитета: муслиманско-хрватске Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске, као и Дистрикта Брчко. У систему државне управе пропорционално су заступљена три главна народа: Бошњаци, Срби и Хрвати. Притом, заправо, земљом се управља преко високог представника међународне заједнице којег именује управни одбор Савета за имплементацију мировног споразума након одобрења Савета безбедности УН.

    „Убеђени смо да је неопходно да одговорност за све што се дешава у земљи буде потпуно пренета на босанскохерцеговачке органе власти у складу са њиховим надлежностима. Дошло је време да се уклоне елементи спољног протектората, односно Канцеларије високог представника у БиХ, која је постала само рудимент. Улога међународне заједнице треба да се своди на пружање помоћи босанским странама у ширењу оквира заједничких интереса, тражењу сопствених начина компромисног решавања проблема, укључујући реформу правосудног система, измештање страних стручњака из Уставног суда ове земље. Колико знамо, изабрани српски члан Председништва БиХ Милорад Додик се такође активно залаже за то“, констатовао је Лавров.

    Према његовим речима, Русија, као и српско руководство, а и Милорад Додик, међу најдоследнијим су заштитницима Дејтонског споразума којим се потврђује суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.

    „Заједно се залажемо за равноправност сва три конститутивна народа, конститутивни статус и широке надлежности оба ентитета, како Републике Српске тако и Федерације Босне и Херцеговине“, закључио је министар спољних послова Русије. 

    Тагови:
    Сергеј Лавров, Русија, Балкан, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога