Слушајте Sputnik
    Породица Петра Великог

    Царско проклетство: Каква је била судбина деце Петра Великог (фото)

    © CC0
    Русија
    Преузмите краћи линк
    1115
    Пратите нас

    Цар Петар Велики, главни руски реформатор, и поред тога што је из два брака имао више од десеторо деце, у моменту смрти није имао наследника.

    Када је реч о потомцима руског цара Петра Великог, сви се прво сете најстаријег сина, царевића Алексеја, као и кћерке Јелисавете Петровне, која је касније постала царица.

    Алексеј, првенац Петра Великог и његове прве супруге Јевдокије Лопухине, рођен је 28. фебруара 1690. године у селу Преображенском. У првим годинама живота о младом царевићу се бринула бака, царица Наталија Кириловна. Цар Петар Велики је био заузет државничким пословима, па није посвећивао време васпитању свог сина. Након смрти Наталије Кириловне, Алексеја је васпитавала његова сестра Наталија Алексејевна. Алексеј Петрович је већину свог времена проводио далеко од оца, а Петрови покушаји да га уведе у државничке послове завршавали су се неуспехом. Године 1711. Алексеј је ступио у брак са принцезом Шарлотом, са којом је добио кћерку Наталију и сина Петра. Убрзо након рођења сина, принцеза је умрла.

    Царевић Алексеj Петрович
    © CC0
    Царевић Алексеj Петрович

    Након што је друга жена цара Петра Великог родила сина који је добио име Петар, цар је тражио од свог најстаријег сина да се одрекне права на престо. Алексеј се одлучио на бег, па је 1716. напустио државу. Пошто су царевића Алексеја могли искористити у политичке сврхе против цара Петра Великог, цар је наредио да се Алексеј врати у Русију. Царевић се вратио у своју родну земљу, али се 1718. године свечано одрекао права на престо.

    Упркос томе, Тајна канцеларија је започела истрагу, због сумње да је Алексеј издао отаџбину. Према резултатима истраге, царевић је осуђен као издајник и умро је у Петропавловској тврђави 26. јуна 1718. године, према званичном саопштењу, од можданог удара.

    Александар, други син Петра и Јевдокије Лопухине, рођен је у селу Преображенском 13. октобра 1691. године. Дечак је умро након седам месеци живота, а сахрањен је у Архангелском сабору у Кремљу.

    Трећи син Павле рођен је 1693. године, али је скоро одмах умро, а историчари сумњају у његово постојање.

    Љубавница цара Петра Великог 1703. године била је Марта Скавронска, а она је још пре брака неколико пута остајала у другом стању са њим. Прво двоје деце су били дечаци, али су умрли одмах након рођења.

    Марта је 1706. године у Москви родила кћерку Јекатерину, која је умрла након годину и седам месеци. Јекатерина је ванбрачно дете, али је цар Петар касније признао и посмртно је добила звање велике кнегиње. Сахрањена је у Петропавловском сабору у Санкт Петербургу.

    Ана Петровна је рођена 27. јануара 1708. године и била је још једно ванбрачно дете цара Петра Великог. Године 1711. цар је ступио у брак са Анином мајком, Мартом Скавронском, а Ана и њена сестра Јелисавета су добиле титулу принцеза.

    Ана Петровна
    © CC0
    Ана Петровна

    1724. године цар Петар Велики је дао сагласност за брак између Ане и шведског војводе Карла Фридриха Холштајна Готорпа. Према брачном уговору, Ана Петровна је задржала православну веру и стога је кћерке могла васпитавати у духу православља, док су синови морали бити исте вероисповести као њихов отац. Ана и њен муж су одбили да претендују на руски престо, али је договор имао тајни чланак, према коме је Петар имао право да за наследника прогласи унука из тог брака.

    Петар Велики је умро два месеца након потписивања брачног уговора, а брак је закључен 1. јуна 1725. године.

    Ана и њен супруг су били веома утицајни у Санкт Петербургу у кратком периоду владавине њене мајке, која је дошла на престо под именом Јекатерина Прва.

    Након смрти царице Јекатерине Прве 1727. године, Ана је заједно са супругом била присиљена да се пресели у Холштајн. У фебруару 1728. године родила је сина који је добио име Карл Петер Улрих, који је касније дошао на престо под именом цар Петар Трећи. Ана Петровна је умрла 1728. године. Према неким изворима, смрт је наступила након тешког порођаја, а према другим изворима, Ана се разболела на прославама у част рођења сина.

    Ана је према сопственој жељи сахрањена у Петропавловском сабору поред очевог гроба 1728. године.

    Трећа кћерка Петра Великог и његове друге супруге рођена је 29. децембра 1709. године. Две године касније, заједно са старијом сестром Аном, Јелисавета је званично добила титулу принцезе.

    Портрет Јелисавета Петровна
    © CC0
    Портрет Јелисавета Петровна

    Током владавине Јекатерине Прве, Јелисавета је била претендент на руски престо. Противници, у првом реду кнез Меншиков, почели су да траже потенцијалног мужа за Јелисавету. Младожења, принц Карл Август Холштајн Готорпски допутовао је у Русију како би ступио у брак са принцезом. Међутим, пре свадбе је добио богиње и умро.

    Након смрти цара Петра Другог 1730. године, на престо је дошла Јелисаветина рођака Ана Ивановна.

    Године 1741. након смрти Ане Ивановне, Јелисавета је стајала на челу завере против малолетног цара Ивана Шестог и његових рођака. Успевши у својој намери, дошла је на престо под именом Јелисавета Петровна. Петрова кћерка је владала 20 година, све до своје смрти. Није имала могућности да ступи у законити брак, па је из иностранства довела сестрића, војводу Карла Петра Улриха Голштинског. По доласку у Русију, преименован је у Петра Фјодоровича, а у званичној титули је писало и „унук Петра Великог“.

    Јелисавета је умрла у Санкт Петербургу 1762. године у 52. години живота и сахрањена је у Петропавловском сабору.

    Петар Први и његова жена добили су 1713. године кћерку која је добила име Наталија, али је умрла након две године. Сахрањена је у Петропавловском сабору у Санкт Петербургу. Годину касније, царица Јекатерина је родила још једну кћерку, Маргариту. Међутим, девојчица је умрла након 10 месеци.

    Петар Велики је 1715. године добио сина, који је по оцу добио име Петар. Цар је планирао да млади царевић Петар заузме престо уместо старијег брата Алексеја. Међутим, дечак је био веома лошег здравља, па је умро у узрасту од три и по године. За Петра Великог је смрт малог царевића била велики ударац.

    Портрет Петра Петровича у лику Купидона
    © CC0
    Портрет Петра Петровича у лику Купидона

    У немачком граду Везелу 1717. године за време Петровог путовања у иностранство, цар је добио сина Павла, али је он живео само један дан. Упркос томе, добио је титулу великог кнеза и сахрањен је у Петропавловском сабору у Санкт Петербургу. Тиме је постао први из династије Романових који је тамо сахрањен.

    Године 1718. за време мировних преговора са Шведском, Петар Велики је добио још једну кћерку, која је стицајем околности била његово последње дете. Девојчици су дали име Наталија. У моменту званичног проглашења Руске империје 1721. године, цар Петар Велики је имао три кћерке: Ану, Јелисавету и Наталију.

    Међутим, 1725. године цар је умро не оставивши тестамент, а након тога је избила жестока борба за власт. Нико није обраћао пажњу на дете, па се Наталија разболела и умрла 1725. године.

    Пошто цар Петар Велики још није био сахрањен у том моменту, отац и кћерка су сахрањени у истој просторији у Петропавловском сабору.

    Портрет Јелисавете Петровне
    © Sputnik / Сергей Пятаков
    Портрет Јелисавете Петровне
    Тагови:
    Петар Велики
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога