Слушајте Sputnik
    Центар за обуку космонаута Ј. А. Гагарин

    Посебна дозвола за улазак: Некад строго чуван град, а и данас окружен зидом и шумом (фото)

    © Sputnik / Валерий Мельников
    Русија
    Преузмите краћи линк
    1731

    Чувени „Звездани град“ се налази североисточно од Москве и ту живе космонаути са породицама. У совјетско време, тај град је држан у строгој тајности, а и данас је окружен зидом и шумом. Улазак у центар је могућ само уз посебну војну дозволу.

    У том по много чему посебном центру налази се једна од највећих центрифуга на свету, изграђена 1980. године за потребе припреме космонаута за лет у свемир, са 36 окрета у минути. Ту је и базен дубок 12, а широк 20 метара, у којем будући космонаути вежбају у условима бестежинског стања. Наравно, у близини је и велики аеродром са којег полеће авион-лабораторија Ил-76. У оквиру „Звезданог града“ ради Руски научно-истраживачки центар за обуку космонаута и то је прва је установа тог типа, настала још у време СССР-а. Центар који носе име чувеног Јурија Гагарина је специјализована установа за обуку космонаута и њихову припрему за лет у свемир. Наши саговорници су сарадници тог центра.

    Снимак из документарног филма „Браћа у свемиру“. Космонаути Јуриј Гагарин (лево), Андријан Николајев (у средини) и Герман Титов (десно) проучавају план лета у Центру за обуку космонаута.
    © Sputnik /
    Снимак из документарног филма „Браћа у свемиру“. Космонаути Јуриј Гагарин (лево), Андријан Николајев (у средини) и Герман Титов (десно) проучавају план лета у Центру за обуку космонаута.

    О томе ко и како може да постане космонаут и како се у свемиру узгајају сојеви бактерија, али и кристали, за Спутњик говоре космонаут Антон Шкаплеров и бивши заменик начелника за техничку модернизацију наоружања Алексеј Харланов, стручњаци који раде у оквиру Руског научно-истраживачког центра за обуку космонаута.

    „Први космонаути су били војни пилоти, бирани у читавом СССР-у. Сада сви имају могућност да постану космонаути. Другим речима, војни пилоти и инжењери из космичке бранше, али и цивили који имају високо образовање, одлично здравље и у доброј су спортској форми, могу да постану космонаути“, објашњава Шкаплеров.

    Космонаути Владимир Ремек (лево) и Алексеј Губарев током тренинга 1960. године у Руском државном истраживачком центру за обуку космонаута
    © Sputnik /
    Космонаути Владимир Ремек (лево) и Алексеј Губарев током тренинга 1960. године у Руском државном истраживачком центру за обуку космонаута

    Лет са људском посадом на Месец 2024. године

    Алексеј Харланов каже да су космонаути „живи људи“, на првом месту романтичари, а потом патриоте, и да та невероватна симбиоза омогућава да постану и хероји.

    „У доба глобализације они заиста могу да се осећају као грађани света. Раније, током Хладног рата, била је присутна веома оштра подела на државе које представљају социјалистички блок и оне који су са ’противничке стране‘ из капиталистичког табора. Данас су космонаути светски људи. За разлику од периода Хладног рата, сад астронаути могу да се посвете заједничком изучавању космоса, а не конфронтацијама као што је то некад био случај“, констатује Харланов.

    Космонаут Павел Романович Попович на обуци у топлотној комори 1962. године
    © Sputnik /
    Космонаут Павел Романович Попович на обуци у топлотној комори 1962. године

    На питање када ће се човек винути даље од орбите планете Земље, Шкаплеров каже да постоје врло конкретни планови.

    „Беспилотни лет ка Месецу је планиран за 2022. годину. Први лет са људском посадом на Месец би требало да се деси 2024. године и тада ћемо напустити Земљину орбиту, која нам је постала већ као џеп. Граде се нови бродови, нове ракете. За сада све иде по плану, власт је одобрила средства“, наводи космонаут.

    Харланов додаје да су сви планови подложни променама, али да то није трагедија, јер космонаути живе као једна велика породица, поштујући принципе науке.

    Снимак из филма „Скок у свемир“ из 1960. године. Астронаут посматра сунце.
    © Sputnik /
    Снимак из филма „Скок у свемир“ из 1960. године. Астронаут посматра сунце.

    „Потребно је градити више мостова, уместо да се инсистира на амбицијама сопствених држава. Међутим, сада је пред нама критичан моменат, након што Америка изађе из Споразума о ракетама кратког и средњег домета. Никако не би требало дозволити милитаризацију космоса. Ако се на време не договоримо и не уредимо ту сферу, настаће право расуло, како на Земљи, тако и у свемиру. То је потенцијално велики проблем за читаво човечанство“, упозорава бивши заменик начелника за техничку модернизацију наоружања.

    Харланов наглашава да је Дмитриј Рогозин требало да отпутује у седиште НАСА и да настави преговоре у вези са програмом лета на Венеру. До тога нажалост није дошло, али како каже наш саговорник, програм ипак није обустављен, он се наставља иако је руска страна сада талац америчке политике.

    Совјетски космонаути се упознају са свемирском технологијом. Фотографија из 1960. године
    © Sputnik /
    Совјетски космонаути се упознају са свемирском технологијом. Фотографија из 1960. године

    „Кинези су данас готово водећа снага, одлично раде и веома ми је драго што са њима имамо веома квалитетну сарадњу, како у другим сферама, тако и у свемиру. Мислим да ћемо ускоро имати конкретне резултате. Американци могу сами себе да сатерају у ћошак имајући Кинезе као конкуренте у космосу, а да претходно са руском страном нису рашчистили односе“, сматра наш саговорник.

    Мораћемо да освајамо нове планете, као Колумбо

    Шкаплеров истиче да се много експеримената врши у свемиру како би се установило како се тело понаша у другачијим условима и како се могу умањити значајни негативни ефекти боравка људи у бестежинском стању, као и у условима повећане радијације.

    Снимак из филма „Скок у свемир“ из 1960. године. Астронаут се припрема за летење
    © Sputnik /
    Снимак из филма „Скок у свемир“ из 1960. године. Астронаут се припрема за летење

    „Та испитивања су битна како бисмо у будућности могли да напустимо Земљину орбиту, па и Сунчев систем, а све у циљу колонизовања других планета. Можда неко мисли да до тога неће скоро доћи, али пренасељеност планете ће се десити пре или касније. За неколико деценија планета Земља неће моћи више да храни све становнике и мораћемо да освајамо нове планете, баш као што је некада Колумбо проналазио нове континенте“, упозорава космонаут.

    Шкаплеров објашњава да се на Међународној космичкој станици гаје различити кристали, на пример тврди, од којих се праве чипови за компјутере. Интересантно је да је на Земљи немогуће добити тако идеалну форму кристалне решетке због силе гравитације.

    „Такође, гајимо и различите медицинске културе, посматрамо како се оне понашају у космосу и колико се разликују у односу на исте те врсте које развијамо на Земљи. Тестирамо и неке лекове против рака и сиде, а на Земљи се фармацеути баве испитивањем разлика“, открива космонаут.

    Космонаут Герман Титов током припрема за свемирски лет у Центру за обуку космонаута. Снимљено 1960. године
    © Sputnik /
    Космонаут Герман Титов током припрема за свемирски лет у Центру за обуку космонаута. Снимљено 1960. године

     

    Тагови:
    космос, услови, астронаути, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога