Слушајте Sputnik
    Баку, Каспијско море

    Није срећа у нафти: Зашто Азербејџанци трче у Русију

    © Sputnik / Murad Orujov
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 501

    Економија Азербејџана расте скоро три одсто годишње. Власти тврде да становништво осећа економски успех државе, док стручњаци наводне супротно, и кажу да грађани Азербејџана због нестабилности емигрирају у друге земље, и то углавном у Русију.

    Према званичној статистици, економија Азербејџана је у порасту, па је према подацима из јануара, БДП земље порастао за 2,9 одсто. Генерално, за последњих 15 година економија земље је порасла 3,3 пута, саопштио је заменик председавајућег Одбора за рад и социјалну политику, посланик Рауф Алијев. Према његовим речима, за последњих 15 година, остали сектори, који немају везе са нафтом, порасли су за 2,8 одсто, индустријска производња за 2,6 одсто, пољопривредна производња за 1,7 одсто, увоз који не укључује нафту — 4,1 одсто. Девизне резерве Азербејџана повећале су се са 1,8 милијарди на 46 милијарди долара.

    Према речима Алијева, становништво Азербејџана у потпуности осећа економски успех земље. 

    „У земљи је отворено два милиона нових радних места, плате су се повећале седам пута, а пензије девет. Стопа незапослености пала је на пет одсто, а стопа сиромаштва са 49 на 5,4 одсто. У протеклих 15 година обновљено је или наново изграђено више од 3.200 школа, 640 медицинских установа, у регионима су основана 44 олимпијска центра“, изјавио је посланик и додао да је успех земље повезан са успешном политиком коју води председник Азербејџана Илхам Алијев.

    У званичним медијима његово име се изговара готово увек са узбуђењем, називају га „ауторитативним лидером који воли свој народ“. Илхам Алијев је председник Азербејџана од 2003. године, а на председничким изборима је победио већ четири пута. 

    „Увек сам осећао подршку азербејџанског народа, а тако је и данас“, изјавио је Илхам Алијев током своје последње инаугурације прошле године.

    Међутим, опозициона штампа успехе земље повезује са богатим природним ресурсима Азербејџана.

    Државна економија се развија углавном због раста нафтног и гасног сектора, сматра Андреј Љушин, заменик председника управе „Локо банке“. Према подацима истраживачке групе „Глобар фајерпауер“, Азербејџан је међу првих 20 земаља на свету по доказаним резервама нафте. Истовремено, Азербејџан активно повећава извоз гаса, а од 2020. године намерава да врши испоруке у Европску унију путем „Јужног гасног коридора“. Пројекат предвиђа изградњу цевовода за транспорт азербејџанског гаса преко Турске у Европу. Декларисани обим испоруке износи 10 милијарди кубних метара. Осим тога, шест милијарди кубних метара азербејџанског гаса испоручиваће се у западне делове Турске. Јужни гасни коридор обећава Азербејџану приходе у милијардама, изјавио је доктор економских наука Елшад Мамедов, преноси азербејџански портал „Деј“.

    Иако је могући приход од пројекта допуна трезора, са друге стране, то је сумњив подстицај за диверзификацију економије. У овом моменту Азербејџан је далеко од такве диверзификације, констатује аналитичар „Алор брокер“ Алексеј Антонов.

    „Повећање цена нафте, као и растући извозни потенцијал земље у области природног гаса, и даље су основа за попуњавање државног буџета“, сматра стручњак.

    Генерално, за Азербејџан су карактеристични исти системски проблеми као и за Русију — велики јаз између богатих и сиромашних, висок ниво друштвеног раслојавања и неупоредиви приходи радног становништва на селу и у граду, истиче Антонов.

    Према званичној статистици, само 5,4 одсто становништва у Азербејџану живи испод границе сиромаштва. Међутим, стручњаци сматрају да се потенцијално ради о 20 одсто становништва, зависно од тога како се рачуна. На пример, стопа сиромаштва од пет одсто може се добити статистичким триковима. Тренутно се сиромашни у Азербејџану броје на основу минималних животних потреба, а рачунају се на основу потрошачке корпе, која се није мењала 15 година. Према речима Љушина, становништво у земљи не осећа економску стабилност.

    У односу на остале градове истиче се Баку, узимајући у обзир доток средстава из иностранства кроз туризам. Али чак и позитивна динамика нафтног и индустријског сектора није у могућности да обезбеди велики број радних места за становнике малих градова и да реши проблем незапослености. Према подацима аналитичког центра „Мигрејшен полиси институт“, 1,2 милиона грађана Азербејџана (укупан број становника око 10 милиона) тренутно живи у другим државама, од којих 767 хиљада живи у Русији.

    Према статистици Банке Русије за трећи квартал 2018. године, прошле године је из Азербејџана у Русију извршен трансфер 259 милиона долара.

    Тагови:
    нафта, Русија, Азербејџан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога