Слушајте Sputnik
    Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и државна секретарка САД Хилари Клинтон притискају црвено дугме

    Грешка у преводу која је довела до новог Хладног рата

    © AP Photo / Fabrice Coffrini
    Русија
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 400

    Пре тачно десет година одржан је сусрет руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и тадашње државне секретарке САД Хилари Клинтон када су притисли чувено „црвено дугме“, чиме су званично, уместо почетка нуклеарног рата који то дугме симболично представља, „ресетовали“ билатералне односе и озваничили пријатељство Русије и САД.

    Мало ко је тада знао да ће Американци грешком у преводу речи „ресет“ на руски, а која је писала на жутој кутији са црвеним дугметом, наслутити даље догађаје. Наиме, писало је „перегрузка“ уместо „перезагрузка“, тако да је промењено значење у „преоптеретити“ уместо „ресетовати“. Заправо, то је обликовало развој билатералних односа те две земље у наредних десет година. 

    Иако су речи Хилари Клинтон, које су потом уследиле, тада деловале као довитљива опаска са циљем да се ублажи непријатност због правописне грешке, данас уопште не делују смешно. 

    „Дуго смо трагали за правом речју на руском језику. Мислите ли да смо је пронашли“, упитала је тада Клинтонова, предајући кутију Лаврову, на шта је он рекао да је у питању погрешна реч која означава „преоптерећење“ а не „ресетовање“. Међутим, убрзо је уследио и следећи одговор Клинтонове: „Нећемо дозволити да нам то урадите“.

    Сергеј Лавров и Хилари Клинтон 2009. године
    © AFP 2019 / FABRICE COFFRINI/POOL
    Сергеј Лавров и Хилари Клинтон 2009. године

    Али управо се то и догодило, и то само десет година касније – односи Русије и САД постали су више него преоптерећени, а највеће последице те „преоптерећености“ трпи остатак света, сматра стручњак за САД Михаил Синељников Оришак.

    „Проблем је што је Америка од памтивека волела да контролише све процесе који се одвијају на читавој планети. Русија, иако раније није била против тога да Америка буде та која води главну реч, данас, након многих различитих догађаја, више не може да седи скрштених руку због чега је и ’ресетовање’ односа прерасло у њихово ’преоптерећење’“, истиче он.

    Оришак тврди и да за то није само крив естаблишмент који је обележио америчку у руску политичку сцену минулих десет година, већ чињеница да је постало јасно да Русија више не може да опстаје као држава а да не реализује сопствене националне интересе, услед чега је Москва и активизирала своју спољнополитичку делатност.

    „Када једна земља изврши утицај на неку другу државу, слаби утицај неких других сила који је ту раније био присутан – што је и логично. Управо је то Американцима засметало, због чега је Вашингтон предузео све како би Русију вратио на пређашње стање. Односи између људи су једно, а односи између земаља су нешто сасвим друго“, указује Оришак.

    Он наводи и да ће се политика ограничавања и обуздавања наставити и у будућности, као и да још није ни наступила та „ескалација“ напетости у односима Русије и САД. 

    „Ако Русија заиста и настоји да се супротстави САД, тачније да одбрани сопствене националне интересе, имајући у виду да Русија никада није имала циљ да се буквално супротстави Америци, онда ће морати да изгради апсолутно нов унутрашњи финанисјко-економски систем. То је приоритет – јер без тога Русија се никада неће моћи наћи у истој равни са Америком“, истиче Оришак.

    Поставља се, међутим, питање чему нас учи историја, а Оришак каже да, ако ничем другом, онда макар томе да термини „вера“ и „идеализација“ у макрополитици не постоје. 

    „Нигде на свету почетком деведесетих година прошлог века није постојало место где су се према Америци односили са већим пијететом као што је то био случај у Совјетском Савезу. Међутим, за тај преокрет није крива само такозвана руска пропаганда, већ и потези Вашингтона. Иако данас живимо у свету у којем више нема те комунистичке претње, Америка наставља да се понаша као да је има“, закључује Оришак.

    Тагови:
    преоптерећење, ресетовање, годишњица, билатерални односи, Хилари Клинтон, Сергеј Лавров, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога