Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    21145
    Пратите нас

    У енергетске и привредне пројекте Русије и Србије улажу се милијарде долара, а обим сарадње и даље расте, рекао је за „Спутњик” шеф Трговинског представништва Русије у Београду Андреј Хрипунов.

    Пред седницу Међувладине комисије за руско-српску економску сарадњу, која ће се одржати у руском граду Казању од 4-5. марта, руско трговинско представништво је саопштило да су индустрија и енергетика главне области узајамне сарадње Москве и Београда.

    У прилог томе говори и чињеница да је долазак „Гаспрома” омогућио да „НИС” (Нафтна индустрија Србије) постане главни извор попуњавања српског буџета са око 15 одсто од укупног пореског прихода Републике Србије.

    Стратешки пројекти у Србији

    Шеф Тговинског представништа Русије у Београду Андреј Хрипунов је подсетио на низ важних пројеката који се захваљујући руско-српској сарадњи спроводе или планирају у Србији.

    „Од глобалних стратешких пројеката треба поменути наставак ‘Турског тока’, проширење подземног складишта гаса Банатски Двор, изградњу и модернизацију Рафинерије нафте Панчево. У области електроенергетике такође постоје велике иницијативе. Компанија ‘Силовие машини’ овде активно раде већ много година и добро су се показале. Оне учествују у завршетку реконструкције ХЕ ‘Ђердап 1’, а у перспективи је и модернизација ХЕ ‘Ђердaп 2’”, изјавио је Хрипунов.

    НИС петрол
    НИС петрол

    Шеф трговинске мисије Руске Федерације истакао је да „Гаспром енергохолдинг” гради термоелектрану Панчево снаге 200 мегавата и да се разматра могућност изградње парно-гасних термоелектрана у Крагујевцу и другим градовима Србије.

    „Вредност наведених пројеката се мери милијардама. Овакви велики пројекти доприносе развоју и српске економије”, истакао је Хрипунов.

    Он је такође скренуо пажњу на развој пројеката у области високих технологија и иновација. Према речима Хрипунова, усвојен је план на основу ког ће „Руске железнице” (РЖД) градити јединствени диспечерски центар за саобраћање возова у оквиру националног железничког саобраћаја у Србији. Поред тога, припремљен је и план према ком ће „Росатом” у Србији изградити Центар за нуклеарну науку, технологије и иновације.

    Шта Србији доноси „Турски ток”

    Генерални представник руског трговинског представништва се такође осврнуо на корист коју Србији доноси „Турски ток”.

    „Наставак гасовода 'Турски ток' кроз Србију ће земљи донети 180 милиона евра прихода годишње од транзита гаса, а помоћи ће и развоју економије и унапређењу екологије”, нагласио је руски трговински представник.

    Како истиче Хрипунов, доћи ће до стимулисања индустријског раста, изградње нових парно-гасних станица, преласку возила градског саобраћаја на гас. Упоредо с тим, отварају се перспективе преласка већине српских предузећа на јефтиније и чистије гориво, а у Србији је због чврстих горива које користе компаније и домаћинства, нажалост, загађен ваздух.

    Премијер Бугарске Бојко Борисов, председник Русије Владимир Путин, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Србије Александар Вучић на церемонији пуштања у рад гасовода Турски ток у Истанбулу
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis
    Премијер Бугарске Бојко Борисов, председник Русије Владимир Путин, председник Турске Реџеп Тајип Ердоган и председник Србије Александар Вучић на церемонији пуштања у рад гасовода "Турски ток" у Истанбулу

    Подсетимо, гасовод „Турски ток” је био пуштен у рад почетком јануара ове године. Он се састоји од два крака појединачног капацитета од по 15,75 милијарди кубних метара.

    Први крак је предвиђен за испоруку руског гаса турским потрошачима, а други за снабдевање земаља јужне и југоисточне Европе.

    Председник Србије Александар Вучић је у јануару 2020. године изјавио да се Србија нада да ће до краја 2020. године добити први гас из „Турског тока”. Компанија „Србијагас” је крајем децембра прошле године завршила полагање цеви српског дела наставка гасовода од границе с Бугарском до Мађарске.

     

     

    Тагови:
    Росатом, гасовод, Турски ток, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога