Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 531
    Пратите нас

    Бурјатија се често меша са Јакутијом, али мештани се не вређају јер имају чиме да се супротставе највећем региону у Русији - а то је језеро Бајкал. Али и у главном граду републике, има шта да се види. Велика глава Лењина, његов Арбат, и дрвене зграде.

     

    „Овде су некада живели Хуни, који су касније населили половину Европе и уништили Римско царство. Интересантно је да сваки локални водич када је реч о историји, говори о номадском народу. Недалеко од престонице ове републике, негде на 15 километара, налазе се остаци Хуна из трећег века пре нове ере. Град Улан Уде основан је 1666. године прво као зимска насеобина Козака, а потом као тврђава и после тога град Верхнеудинск“, рекао је локални водич.

    У главном граду Улан Уде споменик Лењину, истина мало необичан. Уместо обичне фигуре са руком напред, ту се налази 14 метара висока глава вође пролетеријата.

    Споменик Лењину доминира централним градским тргом
    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Споменик Лењину доминира централним градским тргом

    Пре око 130 година кроз Верхнеудинск је, као млади царевић, прошао Николај Други на повратку из Јапана. У његову част је на главном тргу подигнута тријумфална капија.

    Тријумфална капија  „Краљевска капија“ у Улан-Удеу
    © Depositphotos / Alendelong
    Тријумфална капија „Краљевска капија“ у Улан-Удеу

    Грађани  са поносом причају о тој посети будућег императора, али нарочито воле да причају о другој знаменитости града - о посети Чехова који је овде свраћао на путу за Сахалин. У својим белешкама он је град „Верхнединск“, назвао „лепим малим градом“.

    У близини тријумфалне капије, налази се академско драмско позориште Бурјатскиј.

    Балет „Лепота Ангаре“ у Бурјатијском позоришту
    © Фото : Press Service of the Buryat Opera and Ballet Theater
    Балет „Лепота Ангаре“ у Бурјатијском позоришту

    Његова „Лепотица Ангара“ је нешто што се мора видети. Узгред, ово је једини национални руски балет који је добио „Глинку“, државну награду Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике. То се десило пре 40 година. Сада се приказује обновљена верзија спектакла, али се измене тичу једино костима.

    „У класичном балету постоје канони, а у националном и друге форме, линије и слике, рекла је Лија Балданова, извођач главне женске партије. Најважније, у „Лепотици Ангара“ је музика. Јер је она истовремено и мирна и бурна“.
    Кућа трговца Капелмана у Улан-Удеу
    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Кућа трговца Капелмана у Улан-Удеу

    Централну улицу - названу по Лењину, називају Арбатом. Најинтересантнија у овом граду је кућа трговца Камељмана са атласима. Ово старо здање се још увек користи у комерцијалне сврхе. Некада су се ту налазиле стоматолошке ординације, продавнице за продају чаја и посластичарнице и кафеџинице. Данас - винотеке, златаре и велика предузећа.

    Мало даље низ улицу могуће је посетити музеј Улан-Уде.

    Музеј града Улан-Удеа
    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Музеј града Улан-Удеа

    Зграда је споменик архитектуре двадесетог века. У њему се налази експозиција посвећена историји града. Обавезно је да се попнете уз металне спиралне степенице. Говори се да су по њима ходали и престолонаследник, и Чехов.

    На тавану је све посвећено деци и дозвољено им је да се играју са експонатима.

    Пред улазом, традиционално дежура будистички лама.

    Пагода у Улан Удеу
    Пагода у Улан Удеу

    Свето-Одигитријевска катедрала је прва камена зграда у Веркхнедуниску. Гадња је трајала око 40 година о завршила се крајем деветнаестог века. Ово је један од ретких споменика архитектуре сачуваних у стилу сибирског барока који представљају комбинацију московског барока са будистичком и оријенталним уређењем.

    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Катедрала Светог Одигитријевског у граду Улан-Уде

    Историјски део града је дрвен. Ту има мало продавница и нема светлећих реклама.

    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Место у граду Улан-Уде где се може пробати „бузи“

    Треба сачекати тренутак када у близини нема аутомобила, јер је тада могуће путовање кроз време, пре 100-150 година. Лагани мирис дима доприноси машти, а у хладној сезони многи људи се греју на пећ. Управо овде припремају домаће укусне „бузи“, тесто пуњено млевеним месом. Бузи личе на босанске мантије. Уз Бузи се пије црни чај са млеком. Ручак за двоје кошта око 250 рубаља.

    Једна од улица у граду Улан-Уде престонице Буритије
    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Једна од улица у граду Улан-Уде престонице Буритије

    Још један симбол Бурјатије, није гастрономски, већ музички. Зове се моринхур. Врат овог гудачког инструмента је у облику коњске главе, а по звуку подсећа на коњске ржање. На овом инструменту свирају и групе у Монголији.

    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Слика у једној од сувенирница Улан-Удеа

    Бурјатска култура често користи етничке мотиве и слике жена, које се сматрају чуварима огњишта и традиције. Ту традицију прате и уметници као што су Зорикто Доржијев, који је своје радове изложио на Вецијанском бијеналу 2012. године и наравно произвођачи сувенира..

    Табла са називом продавнице у граду Улан-Уде
    © Sputnik / Irina Ovchinnikova
    Табла са називом продавнице у граду Улан-Уде
    Тагови:
    Бурјатија, цар Николај други, лењин, Бајкал, Улан Уде
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога