Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    0 46
    Пратите нас

    Ходају на високим потпетицама по канапу на великој висини, једу бубашвабе такмичећи се у брзини, пуштају дугачке нокте — на шта су све људи спремни да би постали део историје. Многи обарају сопствене рекорде и кажу да је то попут зависности.

    На Дан Гинисове књиге рекорда који се обележава 9. новембра, разговарали смо са Русима који су одлучили да докажу свету да су „бржи, виши, јачи“.

    „После рекорда нисам могао да ходам“

    „Када се све завршило, једва сам одвојио стопала од даске с ексерима: за дванаест сати врхови су ми ушли под кожу пета за готово центиметар. Затим, када је крв почела да се шири телом, осетио сам ужасан бол, као да ми неко реже ноге“, каже јога терапеут Георгиј Горгиладзе, светски рекордер по времену стајања на ексерима. 

    Георгиј Горгиладзе, светски рекордер по времену стајања на ексерима
    © Фото : Provided by Georgy Gorgiladze
    У пози „непоколебљивог оловног војника“ он је провео дванаест сати и осам минута. Није правио паузу чак ни да презалогаји, нити да обави нужду.

    У пози „непоколебљивог оловног војника“ он је провео дванаест сати и осам минута. Није правио паузу чак ни да презалогаји, нити да обави нужду. 

    Георгиј је одрастао као болесно дете. До дванаесте године су му дијагностиковане три хроничне болести, укључујући и енурезу (невољно мокрење). Живео је на лековима. „Као тинејџер сам схватио да званична општа медицина у мом случају није ефикасна и заинтересовао сам се за оријенталну. Пријатељи и лекари су били скептични. Али након неколико година, током прегледа нису пронашли чак ни трагове тих болести“, присећа се Георгиј. 

    Управо тада је открио нове способности тела: научио је да савија ножеве, виљушке и друге оштре предмете на стомаку и грудима. Имао је среће јер су његове „трикове“ видели каскадери филмског студија „Мосфилм“. „Почели су да уче са мном. Они су ме ставили на даску са ексерима. Сећам се да сам већ тада рекао пријатељима да ћу једног дана ући у Гинисову књигу рекорда. Сви су се смејали“.

    Георгиј се осам година спремао за рекорд. Године 2011. је стајао на ексерима два сата и пет минута. Следеће године дупло више, а 2016. године је издржао 12 сати и пет минута. То је већ био светски рекорд, али опрема је пореметила све. „Поред пратећих докумената, уз захтев се мора приложити и видео. Тада сам стајао у парку. У једном тренутку је била искључена струја и камера је престала да ради“. 

    Године 2018., током фестивала SN PRO EXPO FORUM, све је било успешно. „Није било лако: ноге су ми прилично брзо утрнуле, а тело је подрхтавало. Спасила ме је медитација“. Када се спустио са даске, није могао да јода још сат времена, толико су га болеле ноге.  

    © Фото : Provided by Georgy Gorgiladze
    Георгиј Горгиладзе, светски рекордер по времену стајања на ексерима
     

    Дванаест сати без хране, али је пио воду у малим гутљајима. „Истовремено сам схватао да се у тоалет не сме ићи. Недељу дана пре сам почео да припремам своје тело, нисам јео по 24 сата, тренирао сам дисајни систем. Ствар је у томе да захваљујући дисању могу да успорим унутрашње процесе у телу: проток крви, откуцаје срца, и сходно томе, стварања производа распадања“. 

    Многи људи мисле да је довољно имати грубу кожу на стопалима и можете сатима стајати на ексерима. 

    „То није истина. Све зависи од унутрашње концентрације. А тежина не утиче на то. Знам људе који имају скоро сто педесет килограма, па су способни сатима да раде ову вежбу“.

    Није лако регистровати рекорд. „Постоје два начина: плаћени и бесплатни. Изабрао сам други. Захтева је пуно: резултат се мора забележити током масовног догађаја. Потребан нам је тим од неколико људи: један прати време, други снима камером, трећи фотоапаратом. Плус, неопходно је присуство познате особе која ће пристати на улогу судије“. 

    Упркос потешкоћама и седам неуспелих покушаја, Георгиј верује да је све било „вредно тога“: „Успео сам да покажем људима на шта је способно људско тело“. 

    „Британци су за ваљенке мислили да су чарапе“

    Три метра висине, два и по дужине — монументална уметница из Санкт Петербурга Валерија Лошак је целу годину филцовала највећи ваљенок на свету (руске традиционалне чизме). И још скоро три године су биле потребне да би ово достигнуће ушло у Гинисову књигу рекорда. На чизмама броја 360 је радила у врту: морала је да изгради хангар попут стакленика. „Филцовала сам од јутра до мрака, све остало сам привремено одложила признаје Валерија. 

    За џиновску чизму од филца било је потребно 400 килограма вуне. Да би окренула производ на другу страну, Валерија је морала да зове своје пријатеље. Заправо, ово није највећи ваљенок који је уметница направила. Пре тога је направила један од шест метара. Али он је био на носећој конструкцији. „А према правилима Књиге рекорда, производ мора сто посто бити идентичан реалном. Инспектори су чак проверавали унутрашњост, постоје ли неке носеће конструкције“. 

    Монументална уметница из Санкт Петербурга Валерија Лошак је целу годину филцовала највећи ваљенок на свету (руске традиционалне чизме)
    © Фото : Provided by Valeria Loshak
    Монументална уметница из Санкт Петербурга Валерија Лошак је целу годину филцовала највећи ваљенок на свету (руске традиционалне чизме)

    Да би одвезли ваљенок у село Мандроги, где се сада налази, морали су камионом. Седам утоваривача је подизало чизму. Било је то још 2016. године. Тада је Валерија послала захтев за светски рекорд. Али настао је спор са Британцима. „Прву пријаву смо послали у категорији „највећа зимска обућа“. Из Књиге рекорда су одговорили да моје достигнуће не може бити забележено, јер ово није обућа, већ чарапа. Ја сам се чак и увредила. Почела сам да сакупљам „базу доказа“: архивске документе, исечке из новина, где је наведено да је током Другог светског рата ова обућа спасила многе. Када је захтев већ био спреман, на памет ми је пала фотографија Владимира Путина, који је ваљонкама корачао до места за Богојављенско купање. Помислила сам да би ова фотографија била прилично јак доказ“.

    Валерији су одговорили за два дана, иако су пре тога ћутали месецима. „Написали су да је потребно послати други захтев у категорији „највећа чизма од филца“. Штавише, испоставило се да смо отворили нову страницу у Књизи рекорда. 

    © Фото : Provided by Valeria Loshak
    Највећа ваљонка на свету

    Процес регистрације је толико формализован да се сама Валерија, према њеним речима, никада не би снашла. „Сви документи морају бити преведени на енглески језик и оверени код нотара. Чак имам и ГОСТ (државни сертификат) и сертификате за чизме од филца. Да Алексеј Свистунов, представник Књиге рекорда Русије, није помогао са техничким питањима, ништа се не би остварило“.

    Да ли је за све ово вредело годину дана седети у радионици-стакленику, па се још скоро три борити за званично признање?

    „Да, наравно. Сјајно је када читав свет можете упознати са руском националном обућом. Осим тога, у Санк Петербургу ја сам једини рекордер. Ово је такође врло лепо“.

    Бенч прес под водом

    © Фото : Provided by Vitaly Vivchar
    За један минут и 48 секунди под водом Виталиј Вивчар урадио је 76 понављања бенч преса.

    Виталиј Вивчар, програмер из Томска, провео је викенде лети на језеру. Док су се његови пријатељи сунчали, он је ронио са спортском шипком за дизање тегова и припремао се за рекорд у бенч пресу под водом, задржавајући дах. „Наравно, многи туристи су гледали у чуду. Али није ме било брига, имао сам циљ“.

    Пре неколико година, на Јутјубу Вивчар је случајно налетео на видео на коме човек ради бенч прес под водом. У опису је писало да је то светски рекорд. „Помислио сам да бих и ја тако могао, јер имам све вештине: учествовао сам у првенствима у бенч пресу и волим да се бавим роњењем“.

    За рекорд сам се припремао два и по месеца. Задржавао са дах и на крају сам од две минута дошао до пет. „Али ово је у мирном стању. Морате схватити да је тело под водом у стању стреса. Осим тога, користите физичку снагу, и кисеоника брзо понестаје“. 

    Паралелно је тренирао на језеру. „Било је тешко. Први пут сам само тридесет понављања урадио. Али такође сам се трудио да не идем до крајњих граница: можете се угушити или изгубити свест. Пријатељи су увек стајали у близини и контролисали ситуацију“.

    На крају је за један минут и 48 секунди под водом он урадио 76 понављања бенч преса. „Иако је било довољно 64. Резултат мог претходника је био 63“. 

    Виталијево презиме још увек није на званичној веб страници Књиге рекорда. Документа је послао у августу и сертификат чека из дана у дан. „Бесплатни рекорди се разматрају јако дуго. Тек шест месеци након пријаве су ми послали прописе, стандарде. То је око 60 страница документације на енглеском језику“.

    © Фото : Provided by Vitaly Vivchar
    Виталиј Вивчар, Гинисове рекордер у у бенч пресу под водом

    Виталиј истовремено истиче да није чињеница да ће се његово достигнуће наћи у штампаном издању збирке рекорда, јер не стигну сви до тога. Али ово није главно. Рекорд је оборио првенствено због себе, како би осетио нове емоције. И оне ће остати у сећању и без потврде у Књизи рекорда. 

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Гинисова књига рекорда
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога