Слушајте Sputnik
    Русија
    Преузмите краћи линк
    13462
    Пратите нас

    Одредити циљ, његове параметре, сазнати курс и коме припада — Министарство одбране РФ тестира у Црном мору најновији аутоматски систем „Стратегију“ за праћење ситуације на површини мора.

    Овај развој Истраживачког института за радио-комуникације великог домета (РТИ) омогућиће Русији да значајно осигура своје јужне границе и спречи кршење државне границе.„Стратегија“ обухвата сва средства за праћење која су доступна Црноморској флоти. 

    Море на длану

    Већина савремених система за надзор водених површина су, по правилу, радарске станице које су повезане у заједничку мрежу и скенирају море много километара удаљено од обале. Све информације о кретању бродова шаљу се у један центар у коме се доносе одлуке. На пример, информације о пресретању уљеза. 

    „Стартегија“ се такође заснива на принципу радара, објаснио је за РИА Новости главни уредник часописа „Арсенал отаџбине“ Виктор Мураховски. „Она аутоматски у режиму реалног времена одређује координате свих бродова и пловила у подручју које покрива. Црта такозване сигнатуре. То је јединствени портрет брода у мору, по којем се препознаје његов тип и коме припада. И, наравно, систем бележи основне параметре кретања: курс и брзину. Колико знам, сличан систем се примењује и у арктичкој зони“. 

    Према речима експерта, „Стратегија“ је јединствена по томе што комбинује могућности свих радарских станица које надгледају Црно море, како на копну, тако и на бродовима. А за надгледање удаљених подручја, заједно са системом „Стратегија“ се могу укључити прекохоризонтски радари који скенирају простор у радијусу већем од хиљаду километара. Кључна карактеристика нове технологије је аутоматизација на високом нивоу. 

    „Тренутно су стручњаци из такозваног Центра за борбено командовање флота ангажовани у праћењу ситуације на површини мора“, каже Мураховски. „Ово је структура која још увек датира из совјетског доба. Оператори обрађују огромне количине података, често ручно. Раније је било тако, на пример, у ПВО, где је постојало посебно радно место — оператор таблета. Они су маркерима бележили све промене ваздушне ситуације на екранима са провидном мапом. Сада то обављају рачунари. Тако ће и у новом систему већи део рутине бити аутоматизован“. 

    Творци овог система су уверени да ће „Стратегија“ моћи да користи не само радар, већ и сателитске и земаљске аутоматске информационе системе, унутрашње канале за пренос информација о објектима флоте. Поред тога, она ће у двосмерном режиму функционисати са техничким средствима и комплексима од којих ће примати податке. 

    Специјалисти РТИ очигледно имају довољно искуства у овој области. Они су ти који су направили систем за упозоравање на ракетни напад „Вороњеж ДМ“, прекохоризонтске радарске системе „Подсолнух“ (сунцокрет), „Контејнер“ и друге радаре. 

    Учестали „обилазак“

    Питање контроле ситуације у Црном мору никако није бесмислено за Русију. Последњих година бродови НАТО-а редовно улазе на ову територију. Крајем септембра начелник Главне оперативне управе Генералштаба Оружаних снага Русије Сергеј Рудској саопштио је да су 2020. године ратни бродови Северноатлантске алијансе били у Црном мору за трећину дуже него 2019. године. 

    Активност НАТО-а је достигла врхунац у јулу, када су се одржавале војне вежбе „Морски поветарац 2020“. У њима је учествовало око две хиљаде војних лица из САД, Украјине, Бугарске, Грузије, Норвешке, Румуније, Шпаније и Турске, више од 25 бродова, као и авијација.  

    „До 40 одсто ових бродова су носачи високо-прецизног оружја великог домета “, рекао је Рудској. „Конкретно, разарач америчке морнарице „Рузвелт“, способан да носи до 90 крстарећих ракета „Томахавк“, више пута је ушао у Црно море“. 

    У суштини, једина ствар која спречава морнарицу НАТО-а да непрестано маневрише у Црном мору је Конвенција Монтре из 1936. године. Споразум дефинише статус мореуза Босфор и Дарданеле, а такође ограничава присуство ратних бродова нецрноморских држава у воденом подручју током периода од три недеље. Поред тога, конвенција предвиђа да до девет таквих бродова чија укупна тонажа не прелази 30 хиљада тона, може истовремено бити у Црном мору. 

    Већина свих страних морнарица је, наравно, заинтересована за Крим. Бродови западних земаља више пута су се приближавали полуострву, извиђачки авиони и дронови редовно лете у границама руског ваздушног простора. Алијанса покушава да утврди локацију војних објеката на Криму, као и да сазна на којим фреквенцијама функционишу системи комуникације, навигације и системи електронског ратовања. 

    Предност у региону

    Сједињене Државе и њени савезници не крију чињеницу да су јако забринути због руских војних способности у Црном мору. 

    У децембру је амерички стратешки аналитички центар „РАНД“ чак израдио модел конфронтације између Црноморске флоте и морнарице земаља НАТО-а у региону, стварајући нешто попут друштвене игре. Испоставило се да ће на овом воденом подручју Русија победити било коју коалицији, чак и ако Сједињене Државе делују заједно са Бугарском, Румунијом, Турском, Украјином и Грузијом. 

    Москва заиста има чиме да одговори на агресију. Поморске снаге које су размештене у региону редовно се допуњавају новим бродовима и подморницама са моћним ударним системима. 

    Поред тога, на самом Криму, који се често назива „копненим носачем авиона“, налази се импресивна армијска група, која је опремљена најсавременијим системима ПВО и противбродским ракетним комплексима који су способни да погађају морске циљеве на знатној удаљености од обале. Они су покретни и могу брзо да промене положај, што их чини тешким за откривање и уништавање. 

    Амерички аналитичари су дошли до закључка да ће Русија држати Црно море под контролом, чак и без уласка у оружани сукоб са земљама НАТО-а. За то Москва има импресиван арсенал несмртоносних средстава. Стручњаци из „РАНД-а“ овде мисле на психолошке нападе, сајбер операције, информационе ударе, као и на електронски рат. 

    Прочитајте и:

    Тагови:
    НАТО, Црно море, војне вежбе, разарач, Црноморска флота
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога