Београд+ 21°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Европски парламент

    Резолуција ЕП: Воз Србије на прузи за ЕУ

    © Flickr/ European Parliament
    Србија
    Преузмите краћи линк
    0 260214

    Европски парламент (ЕП) у Стразбуру усвојио је данас резолуцију у којој се истиче да је Србија одмакла у политичким и друштвеним променама и дијалогу с Приштином, тако да је „воз Србије на трачницама за Европску унију“, како је то рекао известилац ЕП за Србију Дејвид Мекалистер.

    У резолуцији се подвлачи да је Србија напредовала у реформама, али да мора потпуно спровести правну тековину, законе и прописе Европске уније, нарочито у владавини права, као и договоре с Приштином да би се што пре отворила прва поглавља у преговорима о чланству ЕУ.

    Државна секретарка Летоније Калинина Лукашевица је у излагању на пленуму ЕП, у име Савета министара ЕУ, изјавила да се већ разговара о акционом плану Србије за отварање поглавља о владавини закона.

    Усвојен најоспораванији амандман

    Европски посланици су са 347 гласова „за“ и 319 „против“ усвојили највише оспоравани амандман на резолуцију, у којем се „позива Србија да у духу помирења и добросуседских односа у сарадњи са суседима и Комисијом размотри свој Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине“.

    То је умеренија верзија од раније одбачених амандмана хрватских посланика који су тражили да Србија измени тај закон, тврдећи да се тиме ствара правна несигурност за држављане чланица ЕУ, као у случају хрватског држављанина Вељка Марића осуђеног за ратне злочине 1991. године, како је то у претходној расправи нагласио хрватски посланик Андреј Пленковић.

    Овај амандман је припремио Мекалистер, који је заједно с Пленковићем у групацији странака деснице у ЕП.

    У расправи је словеначка посланица Тања Фајон оценила као „забрињавајуће тежњу и притисак“ да се Србији у поступку преговора о чланству с ЕУ наметну билатерална питања, као што је то хрватски став о српском закону о ратним злочинима.

    Фајонова је поновила став Европске комисије да би промена утврђених услова за преговоре са Србијом о поглављима владавине права и темељних слобода био „опасан преседан“, будући да је непобитна универзална надлежност српског закона.

    Посланица Зелених Улрике Луначек је нагласила да је српски закон усвојен још 2003. и да су га Европска комисија и сви прихватили, док је у поступку против Марића тужилац оптужницу потврдио изјавама сведока.

    Пленковић је узвратио да је знање Луначекове „непотпуно и пристрасно“, наводећи да српски закон нема никакве везе с универзалношћу сличних закона у чланицама ЕУ.

    Летонска државна секретарка за Европу Калинина Лукашевица је у расправи истакла да, уз напредак, српска влада мора постићи опипљиве резултате у владавини закона, реформи правосуђа, битки против корупције, слободи изражавања и дијалогу с Приштином, „што ће олакшати пут Србије у чланство ЕУ“.

    Европски комесар за проширивање Јоханес Хан је истакао да је Србија на путу за отварање поглавља.

    Заостаје реформа правосуђа

    Челници ЕУ су подржали резолуцију ЕП у којој се поздравља одлучност српске владе да спроведе системске и структурне економске реформе.

    Парламентарци ЕП у резолуцији напомињу да заостаје реформа правосуђа која је пресудно важна за даљи напредак у битки против корупције и безбедност пословања и инвестиција, а наглашавају кључни значај независности правосуђа и непристрасности судија и тужилаца.

    У резолуцији се подвлачи да поглавље 23. о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24. правда, слобода и безбедност треба отворити у раној фази преговора о чланству ЕУ и Србије.

    Такође се подстичу Београд и Приштина да наставе дијалог и примену постигнутих договора и да одмах на почетку преговора о чланству ЕУ-Србија треба отворити и поглавље 35. које обухвата нормализацију односа Приштине и Београда.

    Амандманима је, међутим, допуњена претходна верзија резолуције, тако да се сад „инсистира на чињеници да поглавље 35, везано за односе Србије и Косова, мора бити подвргнуто прецизној дефиницији“.

    Додаје се да „оквир преговора дозвољава да се утврди да ли напредак у једном поглављу јасно заостаје у односу на преговоре у целини, што омогућава Европској комисији да препоручи одлагање отварања или затварања других поглавља“.

    Посланици ЕП „подстичу српске власти да предузму структурне економске реформе ради поспешења економског раста, да створе повољније услове за предузећа и улагања у целој Србији“.

    Такође траже од владе Србије да уложе напоре за „сузбијање незапослености и сиромаштва, уравнотежење буџетских трошкова и боре се против корупције, која је главна претња за послове“.

    Позив Србији да усклади политику према Русији

    Европски парламентарци исто тако „позивају Србију да усклади своју спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ, укључујући своју политику према Русији“.

    Европски парламент
    © AFP 2017/
    Европски парламент

    У документу се изражава „жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савета министара (ЕУ) којима се уводе рестриктивне мере против Русије“.

    Посланици ЕП додају да се „ипак морају имати у виду економске, социјалне традиционално снажне везе које уједињују те две земље, уз оцену да Србија може одиграти улогу од крајње важности кад је реч о одностима ЕУ-Русија“.

    Примећују се, међутим, да је „Србија с великом пажњом дочекала лица којима је забрањен улазак у Унију и да организује војне вежбе с руском војском“.

    ЕП охрабрује Србију да искористи председавање ОЕБС-ом како би се допринело стабилизацији стања на истоку Украјине.

    У резолуцији је похваљен рад независних регулаторних тела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем ступњу одговорности државних институција, уз напомену да се „препоруке независних регулаторних тела морају следити, а њихова независност поштовати“.

    Такође се поздравља и тражи спровођење усвојених закона о јавном информисању и медијима, закона о електронским медијима и закона о јавним радиодифузионим услугама.

    Парламентарци ЕУ наводе да су „забринути због претњи новинарима, што се огледа у све већој аутоцензури… и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србији и наглашавају потребе потпуне транспарентности медијског власништва“.

    У тексту резолуције се „забринутошћу констатује да политички притисци угрожавају независност медија“ и позивају српске власти да створе услове за слободу изражавања и медија као темељне вредности ЕУ.

    Отворити архиве бивше ЈНА

    Такође се „поздравља конструктиван дух с којим српска влада делује у односима са суседним земљама… и испуњава међународне обавезе“.

    „ЕП охрабрује Србију да у потпуности спроведе билатералне споразуме са суседним земљама и крене у решавање билатералних питањана прагматичан начин“, а као једно од важних питања за регионално помирење се наводи расветљавање судбине несталих у ратним сукобима у Хрватској, на Косову и у БиХ.

    Овај став би могао да се разуме и као известан одраз одбаченог захтева делегације хрватских посланика у претходној расправи у Спољнополитичком одбору ЕП да се захтев да Србија одустане од истрага ратних злочина у региону постави као услов за даљи напредак Србије ка ЕУ, уз питања судбине несталих, повраћаја културних добара и решења границе на Дунаву.

    Високи званичник Европске комисије Симон Морђу је на то узвратио да то не дозвољава утврђени оквир преговора о чланству и да, као и досад, билатерална питања морају бити решавана изван самих преговора, рекавши такође да је српски закон о ратним злочинима веома сличан законима више чланица ЕУ.

    У документу парламента ЕУ се тражи од српске владе да отвори архиве бивше ЈНА, као и приступ власти бивших југословенских република документима бивше југословенске тајне полиције УДБА.

    „Правна несигурност присутна у приватном сектору и након усвојених законских измена“ и отуд се у резолуцији „поново изражава забринутост због одредби новог члана 234. о злоупотреби положаја и овлашћења који се још увек могу произвољно тумачити“.

    Такође се каже да Србија треба да усагласи законодавсто с „правном тековином“ Уније како би што брже спровела раздвајање и реструктурацију јавног предузећа за гас.

     

    Тагови:
    резолуција, Европски парламент, Дејвид Мекалистер, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога