Београд+ 13°C
Ниш+ 15°C
Слушајте Sputnik
    ЕУФОР

    Притисак расте: Преосталих пет чланица ЕУ да призна Косово

    © AFP 2017/ PHILIPPE HUGUEN
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 821-122

    Ако притисци на пет чланица ЕУ које нису признале Косово буду интензивни, само је питање када ће им и подлећи, посебно ако је Немачка иза тога, убеђен је политички аналитичар Драгомир Анђелковић. Александар Сенић, председник Одбора за европске интеграције скупштине Србије, такође сматра да постоји могућност да нека од пет држава то може да уради.

    Позив аустријске посланице у Европском парламенту и известиоца Европске уније за Косовао Улрике Луначек земљама ЕУ које нису признале Косово да то учине, јер се, како она каже, „Косово после седам година од проглашења независности још не осећа добродошло у ЕУ“, према оцени саговорника Спутњика има више значења. Према једнима, то се може подвести под додатни притисак на Србију, док други истичу да није у питању ништа више од личног става аустријске посланице.

    Питање је, међутим, да ли пет земаља ЕУ које нису признале Косово у неком тренутку могу да подлегну притисцима осталих чланица и да признају Косово.

    Лични став

    Александар Сенић, председник Одбора за европске интеграције Народне скупштине Републике Србије, подсећа да се Резолуција која је усвојена у Европском парламенту ниједним словом не помиње такву могућност. Истовремено, он не негира чињеницу да увек постоји могућност да нека од пет држава ЕУ које нису признале Косово то учини.

    „Позив госпође Луначек више тумачим као лични гест, то јест изражавање нечијег личног мишљења и става. Имамо резолуцију Европског парламента која је усвојена у ЕП и у којој се ниједним словом тако нешто не помиње. Дуго говорим о томе да од Србије нико није тражио да призна независност Косова и да то није услов да Србија постане чланица Европске уније. Увек постоји могућност да земље које нису признале независност Косова то и ураде, али не мислим да је та могућност велика. То је ствар унутрашње политике једне земље и наших односа са том земљом“, сматра Сенић.

    Милован Дрецун, председник Одбора скупштине Србије за Косово и Метохију, има чврст став по овом питању.

    „Тих пет земаља ЕУ које нису признале једнострану независност Косова за то имају пре свега, сопствене интересе. Очигледно је да је њихов интерес да то не ураде дугорочан. Јер, погледајте Шпанију и ситуацију са Каталонијом, или неке друге регионе који желе да крену путем Косова… Њима није у интересу да признају независност Косова“, верује Дрецун. О позиву госпође Луначек, Дрецун каже да је она познати заговорник независне државе Косово и да њене речи имају све мању тежину, јер то није званичан став ЕУ.

    „Наравно да то може да нанесе штету, не директно Србији на њеном путу ка чланству у ЕУ, већ се на тај начин охрабрује Приштина да буде непопустљива у преговорима са Београдом и да поставља услове који су неприхватљиви за Србију; да отеже са реализацијом Бриселског споразума, посебно са формирањем Зајенице српских општина“, наводи Дрецун.

    Драгомир Анђелковић политички аналитичар, међутим, не сумња да се иза њених речи, крије нови притисак, и подсећа да се Србија до сада, ни у једном моменту није нашла у ситуацији да нема притисака.

    Нови притисак

    „Европска унија стално покушава да са Србијом комуницира језиком притисака по питању Косова. Разлика је у томе само што је тај притисак некада већи, некад мањи. Тренутно поново улазимо у фазу интензивирања притисака уз уцене, даљим интеграцијама. То што је аустријска посланица у ЕП затражила је врло опасан, али за Косово битан корак. Доклегод све чланице ЕУ не признају Косово, Србији се не може поставити формалан захтев да ’де јуре‘ призна Косово. Чак ни захтев да нормализација односа буде таква да се Србија сложи са учешћем Косова у свим међународним телима, и да га третира као државу, а да га формално не призна“, тврди Анђелковић.

    Он додаје да лобисти независног Косова крећу у кампању против држава које нису признале Косовао како би, тврди он, „омчу око врата Србије“, потпуно затегли.

    „Ако притисци на те земље буду интензивни мислим да је само питање када ће те земље њима подлећи. Јер владе тих земаља се мењају, неке ће бити спремане да се суоче и да одбце ту врсту притиска, док би друга, следећа могла бити кооперативније ако буде под сталим притисицима. Остаје да се види да ли је овај позив, позив лобиста унутар ЕУ, или акција земаља као што је Немачка који имају водећу улогу и које несумњиво гурају коцепт косовске независности. Ако је Немачка иза тога, онда ће се све ове државе наћи под перманетним притиском, и сигурно ће неке, у нередним годинама томе подлећи. Што је јако опасно за Србију“, оцењује Анђелковић.

    Известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек позвала је преосталих пет земаља чланица Европске уније које нису признале Косово да то што учине и престану да блокирају пут Косова ка ЕУ. Луначекова је позвала и власти на Косову да ураде више на стварању бољих економских и социјалних услова за живот својих грађана, чиме би се смањио број оних који емигрирају у Западну Европу и убрзало решавање питања визне либерализације.

    Тагови:
    ЕУ, Улрике Луначек, Александар Сенић, Милован Дрецун, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога