Слушајте Sputnik
    Србија
    Преузмите краћи линк
    0 01
    Пратите нас

    Чланови породица, пријатељи и колеге положили су венце на спомен-обележје „Зашто?“ у знак сећања на 16 радника РТС-а, страдалих у нападу НАТО снага 23. априла 1999. године у два часа и шест минута.

    У знак сећања на погинуле, у београдском Ташмајданском парку код спомен-обележја „Зашто?“, код зграде РТС-а, ноћас су се, као и сваке године, окупиле породице и пријатељи страдалих радника.

    У име породица присутнима се обратио Мирослав Медић, брат погинулог Синише Медића.

    „Ове ноћи се сећамо 23. априла 1999. године, када је у 2.06 сати ракета НАТО пакта погодила срце телевизије. То срце није била зграда, одељење мастера и сва вредна техника у њему, то су људи који су били највреднији и најбољи део телевизије. То су били људи који су часно и поштено обављали своје радне задатке мислећи на сутра. Имали су своје планове, надања, жеље. Тог априлског јутра 1999. године оне су вољом некога прекинуте“, навео је Медић.

    Брат страдалог Синише Медића пита и зашто је и коме било потребно да 16 невиних људи изгуби своје животе, јер они нису никоме претили, нити су икога угрожавали, већ су само обављали свој обичан и за њих свакодневни посао.

    „На то питање, нажалост, још увек нисмо добили одговор. Они који га знају још увек ћуте и не желе да проговоре. Док тај одговор не добију, душе убијених се неће смирити, оне ће га и даље тражити“, рекао је Медић.

    Окупљени су се присетили страдалих радника, који су, истакао је Медић, били добри људи, добе колеге и прави пријатељи.

    „Сада бих вас замолио да се сетимо свакога од њих: Јелица Мунитлак (27 година), шминкер; Ксенија Банковић (27), видео-миксер; Дарко Стоименовски (25) техничар у размени; Небојша Стојановић (26), техничар мастера; Драгорад Драгојевић (27), обезбеђење, Драган Тасић (29), електричар, Александар Делетић(30), камерман, Славиша Стевановић (32), техничар у размени; Синиша Медић(32), дизајнер програма; Иван Стукало (33), техничар у размени; Дејан Марковић(39), обезбеђење; Милан Јоксимовић (47), обезбеђење; Бранислав Јовановић(50), техничар мастера; Слободан Јонтић (54), монтер; Милован Јанковић (59), прецизни механичар; Томислав Митровић (61), режисер програма.“

    „Њихове сени су и сада овде са нама и још увек се надају правди. Ми ћемо се у њихово име за ту правду борити“, рекао је Медић, посебно се захваливши организацијама Жене у црном, Мајкама Сребренице, Вуковара, и Зворника као и Роси Јаковљевић, мајци убијеног гардисте у Топчидеру, који су присуствовали помену.  

    Бомбардовање РТС-а је био први случај да је медијска кућа проглашена за легитимни војни циљ.

    Међународна организација за људска права „Хјуман рајтс воч“ је 2000. године саопштила да није било никаквог оправдања за бомбардовање зграде телевизије.

    Челници НАТО-а су тврдили да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала и случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

    Бивши директор РТС-а Драгољуб Милановић је у Београду 2002. године осуђен на 10 година затвора, с образложењем да није поштовао наређење тадашње савезне владе, и људе и технику изместио из објеката РТС-а у Абердаревој и у Хиландарској улици.

    Влада Србије је пре две године формирала Комисију за разматрање чињеница о убиставу новинара Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, а мандат комисије је проширен и на случај убистава медијских радника РТС-а у бомбардовању 1999. године.

    Тагови:
    РТС, Радници, бомбардовање, сећање, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога