Београд+ 22°C
Ниш+ 22°C
Слушајте Sputnik
    Министар рударства и енергетике Александар Антић

    Антић: „Јужни ток“ нема алтернативу, али не зависи од нас

    TANJUG/ DRAGAN KUJUNDZIC
    Србија
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    172

    С великом пажњом пратимо сва дешавања која се тичу транзита гаса из правца Русије, немамо механизам преко ког бисмо могли да вршимо притисак на било кога, камоли на Руску Федерацију, али постоји заједнички интерес, тако да једноставно ствари треба препустити времену и дешавањима која не видимо на површини, каже министар енергетике Александар Антић.

    Србија је на правом путу када је реч о постизању пуне енергетске стабилности и има озбиљне пројекте и стратегију, домаћа енергетска предузећа сада треба припремити за будућу тржишну утакмицу, рекао је министар рударства и енергетике Александар Антић на међународној конференцији „Енергетска будућност Балкана“, коју је организовао портал „Балкан магазин“. 

    Он је објаснио да Србија тренутно производи око 20 одсто својих потреба када је реч о нафти и гасу, и да је дубоко зависна, посебно кад је у питању је снабдевање гасом.

    „Имамо само један правац, који је из Мађарске. Са великом пажњом пратимо сва дешавања која се тичу транзита гаса из правца Русије и покушавамо да обезбедимо алтернативне правце снабдевања и извршимо диверсификацију“, поручио је Антић.

    Упитан да ли је, као директор „Србијагаса“, Душан Бајатовић оптимиста када се ради о овом питању, Антић је подсетио на опцију иновираног „Јужног тока“ и рекао да би свакако волео да Србија добије велики транзитни гасни правац. Ипак, реализација тог пројекта не зависи само од билатералних односа Србије и Русије, каже министар Антић.

    „Постоји велики број фактора од којих зависи реализација тог пројекта, нема сумње да је то у интересу свих. Ми немамо механизам преко кога бисмо могли да вршимо притисак на било кога, а камоли на Руску Федерацију, али постоји заједнички интерес, тако да једноставно треба препустити неке ствари времену и дешавањима која не видимо на површини“, каже Антић.

    Он је одбацио тврдње бившег председника Србије Бориса Тадића да би актуелна влада требало више да ради на могућем снабдевању гасом из Азербејџана, јер су оне, како је рекао, бесмислене.

    „Управо између 2008. и 2012. године наша земља је пропустила шансу да постане део тог гасног коридора. Влада покушава да обезбеди неопходне количине гаса, а у разговорима са азербејџанским званичницима добила је одговор да на том правцу тренутно не постоје капацитети и не постоји гас. За просутим млеком не треба плакати“, рекао је Антић.

    Он је додао да се озбиљно ради на пројекту гасне интерконекције са Бугарском, да је у току обезбеђивање средстава и да држава очекује грантове Европске уније, као и да рачуна да се тај пројекат заврши до краја 2018. године.

    Министар је констатовао да су наша кључна предузећа у енергетици у добром стању, да су прошле године све четири компаније, ЕПС, ЕМС, НИС и „Србијагас“, позитивно пословале и да Србија као лидер Западног Балкана у енергетици има обавезу да буде локомотива која ће наметати стандарде који треба да буду на нивоу држава Европске уније.

    „Имамо јасно дефинисане пројекције за будућност до 2025-2030. године, знамо да ће потрошња струје расти, да је потребно да модернизујемо капацитете и ускладимо их са заштитом животне средине. Мораће да се ради на заменским капацитетима, пројекат ’Костолац Б3‘ је већ почео, а до 2025. мора да буде изграђен још један термокапацитет“, рекао је Антић.

    Учесницима конференције обратила се и председница Парламентарног форума за енергетску политику Србије Александра Томић, која је подсетила да крајњи резултати закона које држава доноси често нису видљиви преко ноћи.

    „Мораће да прође чак и 10 година да би Србија доживела пун ефекат донетих закона у овој области“, рекла је Томићева.

    Учесници конференције су се сложили да тренутни пад цена енергената на светском тржишту одговара нашој земљи, а представници државе су закључили да овакву ситуацију треба искористити за финансијску стабилизацију и припрему за нове утакмице на тржишту.

    Слично:

    Украјина од сутра плаћа пуну цену за руски гас
    Пројекат „Посејдон“ могућа замена за „Јужни ток“
    Могу ли се Москва и Брисел ипак вратити на „Јужни ток“?
    Тагови:
    струја, гас, енергетика, Балкан Магазин, ЕМС, Србијагас, ЕПС, НИС, Александар Антић, Борис Тадић, Балкан, Азербејџан, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога