Слушајте Sputnik
    Заштитник грађана Саша Јанковић

    У Србији најугроженији „обичан грађанин“

    © Tanjug / Раде Прелић
    Србија
    Преузмите краћи линк
    1412

    Стање права грађана у Србији током 2015. године обележиле су економске недаће великог броја становника и мањак правне сигурности, констатовано је данас у Палати Србији на јавној дебати о Извештају Заштитника грађана за прошлу годину.

    Заштитник грађана Саша Јанковић казао је да је број притужби порастао за 28 одсто и да се може рећи да је најугроженији био „обичан грађанин“.

    Јанковић је на почетку дебате указао да Скупштина Србије већ две године није разматрала извештаје Заштитника, иако је то њена законска обавеза.

    Он је додао да се усуђује да каже да та институција испуњава своју улогу, контролу органа власти, и напоменуо је да се још увек не може рећи да је ситуација задовољавајућа, иако је 88 одсто препорука спроведено.

    „Посебно рањиве групе биле су јако сиромашни грађани, деца, млади, интерно расељени, жртве насиља у породици, организације и појединци заговорници људских права, новинари, припадници ЛГБТ популације“, рекао је Јанковић.

    „Многи кажу да је најугроженији ’обичан грађанин‘, и то је зато што сваком од нас треба правна сигурност, да знамо шта можемо, шта не можемо, да знамо да ће полиција реаговати ако неко угрози нашу физичку безбедност, и због тога реченица — да је угрожен ’обичан грађанин‘ — мора да стоји у Извештају“, додао је Јанковић.

    Према његовим речима, потребно је само да свако у држави ради свој посао како би ствари биле боље, додајући да има оних који га раде, те да верује да ће Извештај за 2015. годину у којем се констатује да очекивања нису испуњена до краја бити последњи у низу.

    Говорећи о положају независних контролних органа у државном уређењу са аспекта нормативног и практичног, Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић рекао је да се „увек најежи када чује да Србија има добре законе који се не примењују“.

    Како је рекао, постоји раскорак између нормативног и стварног, али је напоменуо да постоје неке ствари које су се промениле на боље, као што су услови за рад.

    „Међутим, оно што је константан проблем је питање самог односа других делова система власти према тим институцијама“, рекао је Шабић и додао да су са друге стране грађани схватили значај тих институција.

    Он је поручио представницима власти да контролне институције нису никакви непријатељи, нити противници, већ корективни савезници који власт треба да учине квалитетнијом.

    Због досадашњег неразумевања, како је додао, нису постигнути одговарајући резултати.

    „Отворити поглавље 23, а имати такав однос према институцијама које штите права грађана је јако опасно. Не видим онда перспективу у том процесу, а доживљавам га као користан“, навео је Шабић.

    Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић потврдила је да је највише притужби било на угрожавање социјалних и економских права, док је председница Друштва судија Србије Драгана Бољевић као проблеме у судству навела неефикасност и неједнакост у пракси.

    „Грађани сматрају да је судство најкорумпираније, а потом и здравство“, рекла је Татјана Бабић, директорка Агенције за борбу против корупције.

    Она је додала да је у 2015. години стигло 750 притужби грађана који су имали сумњу да је дошло до корупције у различитим областима.

    Бабићева је навела да се 11 одсто притужби односило на правосуђе, а једна петина на поступак извршења.

    „Заштник је са правом у 2015. години указивао на штетност таблоидизације медија“, рекао је на дебати председник НУНС-а Вукашин Обрадовић.

    Он је „са жаљењем констатовао да Заштитник није наишао на подршку оних који треба да брину о друштву, већ је против њега вођена кампања, а у њој су учествовали и представници државних органа“.

    Када је реч о сету медијских закона од којих се много очекивало, Обрадовић је потврдио закључак Заштитника да они нису ојачали слободу медија и право грађана на правовремено информисање.

    „Очекивање да ће повлачење државе из медија битно утицати на заштиту јавног интереса у великој мери је обесмишљена применом закона у пракси. Ако је судити по новим власницима медија и њиховим програмским садржајима, Србија је уместо државних добила страначке медије“, рекао је Обрадовић.

    Слично:

    Вучић: Комплетни идиоти руше ноћу
    Нападнута чланица Савета за борбу против корупције
    Саша Јанковић добитник награде за комуникатора године
    Тајно финансирање српских медија из Брисела
    Медији се приватизују да би били ућуткани
    Зашто Уставни суд ћути о Закону о информисању
    Медији у Србији громогласно ћуте
    Тагови:
    поглавље 23, заштитник грађана, људска права, грађани, извештај, НУНС, Агенција за борбу против корупције, Влада Србије, Скупштина Србије, Татјана Бабић, Вукашин Обрадовић, Родољуб Шабић, Саша Јанковић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога