Слушајте Sputnik
    Америчка војска

    Америчка војска управо је добила најјачи ударац ове године, и то изнутра

    © AP Photo / Massoud Hossaini
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Урош Бобић
    4883

    Скоро милион службеника савезне администрације је од данас (понедељак) на принудном одмору, на посао не иду до даљег, а неизвесно је и да ли ће бити плаћени за „спорне“ дане. Нејасно је и колико би читава ситуација могла да потраје, пошто се у прошлости дешавало да се дани блокаде претворе у — недеље.

    Амерички председник Доналд Трамп разговарао је телефоном с лидерима у Конгресу и неколико чланова свог кабинета о утицају финансијске блокаде владе САД, изјавила је портпаролка Беле куће Сара Хакаби.

    „Настављамо напорно да радимо на деблокади финансирања владе и на томе да наша велика војска, њихове породице и рањива деца, као и цео амерички народ, буду збринути“, рекла је Хакаби.

    Блокада је, подсетимо, почела током викенда, након што демократе и републиканци у Конгресу нису успели да се договоре око бројних питања у вези са финансирањем имиграционе политике и политике безбедности граница САД.

    Принудни одмори — неплаћено

    Конкретне последице овог потеза већ су видљиве — скоро милион службеника савезне администрације је од данас (понедељак) на принудном одмору, на посао не иду до даљег, а неизвесно је и да ли ће бити плаћени за „спорне“ дане. Нејасно је и колико би читава ситуација могла да потраје, пошто се у прошлости дешавало да се дани блокаде претворе у — недеље.

    Потпредседник САД Мајк Пенс окривио је демократе за неуспех да се блокада спречи, а исто је учинио и директор за буџет Беле куће Мик Малвени, уз напомену да Бела кућа верује да су демократе изазвале кризу с финансирањем како би скренуле пажњу јавности с Трампових достигнућа током прве године мандата. Рекао је да је одлазак америчког председника у Давос, где се ове недеље одржава Светски економски форум, неизвестан због делимичне финансијске блокаде федералне владе.

    Федерални национални паркови, споменици и музеји широм САД већ су затворени, као и бројне регулаторне агенције, владине канцеларије и кол-центри америчке пореске службе, што грађанима ствара бројне проблеме. Иако је ово чак дванаести пут да се влада САД од 1980. године нашла у делимичној финансијској блокади због неслагања две струје у Конгресу, политички аналитичар Александар Павић каже да је свима сада веома интересантна чињеница да је блокада, наводно случајно, почела баш на годишњицу уласка Трампа у Белу кућу.

    „Амерички политички систем данас је оштрије подељен него икад у новијој историји. Ово је заправо већ нека врста идеолошке борбе око имиграције — Трамп је решио да се ’укопа‘ и да не одступа од својих ставова о смањењу имиграције, док демократе с друге стране желе да задрже досадашњу регулативу. Демагози би сада могли да му налепе етикету да је расиста, да жели већински белу Америку, што би могло да нашкоди међународном угледу Вашингтона“, каже Павић.

    Иначе, последња финансијска блокада рада америчке владе пре ове догодила се 2013. године, под Обамином влашћу, док је најдужа у историји трајала три недеље, у време Клинтонове администрације, давне 1995. године.

    Део државног фолклора

    Блокада сама по себи не обуставља финансирање баш свих владиних агенција, услуга и програма. Системи социјалног и здравственог осигурања, америчка пошта, судови који имају приход од казни, затим обавештајне службе, полиција, војска и све амбасаде у иностранству настављају да раде нормално, објашњава за Спутњик Јован Ковачић из организације Ист-вест бриџ.

    Он, међутим, додаје да иако је ова релативно анахрона политичка тековина, како каже, „део америчког и конгресног фолклора“, у овом тренутку такав застој у раду институција заправо не иде на руку ни републиканцима, ни демократама.

    „Пошто сви они размишљају и о будућности, сумњам да ће терати инат дуже од недељу-две. У новембру су на реду такозвани ’снеп‘ избори и сви би желели да се блокада рада федералних институција до тад заборави“, каже Ковачић и упозорава да би, уколико ова цела ситуација буде ненадано потрајала, „умањен рад“ државе као што је америчка могао некоме да донесе одређену корист, ако ништа друго, у форми негативног пи-ара. 

    „Међутим, питања која су на столу и око којих се ломе копља нису толико битна да би сада људи из обе партије толико ризиковали и угрозили свој положај пред изборе“, наглашава наш саговорник.

    „Док свет западни демократски систем сматра савршеним, финансијска блокада владе САД износи на видело ’хроничне недостатке‘ тамошњег политичког система“, саопштила је државна кинеска новинска агенција Синхуа, чији коментари често представљају одраз ставова званичног Пекинга.

    „Ово што се догађа у САД данас, навешће више људи широм света на размишљање о одрживости и легитимности таквог механизма“, наводи кинеска агенција.

    Упитан које су могуће спољнополитичке последице застоја у раду федералних институција, Александар Павић каже да то буквално и искључиво зависи од трајања блокаде.

    „Негативан утицај је могућ на пре свега на америчку војску, која је, као што знамо, распоређена практично по целом свету. Ако војници не буду примали плате дуже време, то ће почети да урушава кредибилитет САД на међународном плану и многи ће помислити да је ђаво заиста однео шалу. А ако све потраје дуже од двадесетак дана, почеће озбиљни проблеми како на спољном, тако и на унутрашњем политичком плану“, објашњава Павић.

    Саговорник Спутњика додаје да, међутим, постоје и тајне активности америчких власти које су, обрни-окрени, изузете од финансијске блокаде, а међу њима су, између осталог, хибридни ратови.

    „За такве ратове, пре свега, постоје такозвани ’црни фондови‘, које нико не види и нигде се не појављују. Рецимо, дрога, мак, односно опијум, и даље ће се производити у Авганистану, а ЦИА ће и даље помагати да се он извози у свет и ’узимаће кајмак‘ од тога. То су веома сналажљиви момци, они ће увек наћи начин да отворе неко жариште, да повећају производњу мака, потерају своје ’курире‘ да буду још вреднији… За њих, верујте, нема бриге“, каже Павић.

    Међутим, ово је једна од веома ретких ситуација, додаје наш саговорник, у којима Американци не могу да кажу да је неки проблем настао као резултат „руског утицаја“.

    Коктел за пет долара

    Иако Русија добро пази да ни на који начин не буде умешана у унутрашње ствари у САД, Москва би, каже Павић, ипак веома лако могла да се поново нађе „на тапету“ америчких медија, на пример, уколико неко реши да читава прича управо и треба да се „спинује“ на такав начин.

    „Рецимо, моћи ће да се ухвате за потпуно нормално извештавање Спутњика и РТ и да га критикују. Потпуно је логично да ти медији извештавају о ситуацији у САД, свакодневно, али они ће рећи да је то злоупотреба у пропагандном рату против ’наше велике, моћне земље‘. Наћи ће начина да оптуже Русију на овај или онај начин, иако знамо да до дана данашњег није доказана никаква руска кривица, ни по једном основу“, каже Павић.

    Барови и ресторани у Вашингтону већ су америчким савезним службеницима почели да нуде специјалне попусте на пиће док траје финансијска блокада. На менију су углавном коктели који асоцирају на имена познатијих конгресмена и сенатора, а један бар надомак Капитол хила је своју специјалну понуду „коктел за пет долара“ активирао свега 60 секунди од тренутка кад је делимична финансијска блокада федералне владе САД ступила на снагу.

     

    Тагови:
    долари, блокада, финансије, Америка, Свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога