Слушајте Sputnik
    Графит бившег либијског вође  Муамера ал Гадафија у Сирту пре него што је убијен од стране НАТО-а побуне у 2011. години.

    „План Б“ за свргавање Гадафија: Шта кажу тајна документа

    © Flickr / Thierry Ehrmann
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1249

    Документи са којих је скинута ознака тајности објављени су и показали су јавности да је либијски лидер Моамер Гадафи био у добрим односима са британском обавештајном службом. Заједно су радили на проналажењу либијских терориста, али и дисидената. Либијски новинар Мустафа Фетури за Спутњик објашњава зашто је Британија окренула леђа Гадафију.

    На питање Спутњика да ли је Гадафи за Британију представљао (не)пријатеља или савезника који се може користити по потреби, Фетури одговара да је у време када је британски премијер био Тони Блер, а шеф обавештајне службе Ричард Дирлав, тадашњи либијски лидер био „привремени“ савезник.

    „Не би требало заборавити да је Либија у том тренутку имала, да тако кажемо, најбољу базу података свих терористичких организација, као што је била Ал Каида у Пакистану и Авганистану. То је време када су Бин Ладена подржавале САД, како би се супротставиле СССР-у Авганистану. Међутим, тада је од свих држава света једино Либија 1980. године издала међународну потерницу и захтев да се ухапси Бин Ладен“, подсећа Фетури.

    Либијски новинар претпоставља да је Тони Блер успоставио ближе везе са Гадафијем како би се заборавила трагедија у Локербију и направио некакав нови почетак у односима. Такође, Фетури сматра да су Британци на тај начин поново извукли корист за себе, добивши информације о терористима.

    „Морамо имати на уму да западне државе, посебно САД, Велика Британија и Француска, никада нису посебно нити волеле нити потом жалиле за Гадафијем. Те државе нису подржавале његов режим, увек су гледале своју корист и имале су свој ’план Б‘. Само што се појавила и најмања шанса да план успе, те западне државе су је искористиле и активирале план. Такође, САД, Француска и Велика Британија не воде много рачуна о својим обећањима и обавезама према другим државама, посебно не према онима као што је била Либија под влашћу Гадафија. Мада морам додати да ни сам Гадафи њима такође није много веровао“, објашњава либијски новинар и додаје да је Гадафи последњих година док је био на власти више водио рачуна о ономе што се дешава у земљи и да је тиме посредно дао прилику Западу.

    Наш саговорник такође коментарише ситуацију у вези са неким Либијцима који су још раније били прогнани или депортовани из своје земље (попут Абдела Хакима Белхаџа, који је, како се могло прочитати у штампи, био ухапшен посредством заједничких напора Гадафија и британске обавештајне службе) и који већ дуже време покушавају да туже Владу Велике Британије.

    „Сматрам да је Влада Велике Британије све већ посредно ’средила‘ са једним од Белхаџових колега, јер се он више не води као терориста. Делује да исти тај Белхаџ, ког су на Западу сматрали терористом, сада има потпуно другачији статус и да је потпуно ’рехабилитован‘. Он је сада уважени политичар ког беспоговорно цитирају у Либији. Заправо није сасвим јасно ни ко је он сам, ни чиме се он заправо бавио. Био сам зачуђен када су га позвали да одржи предавање у Паризу 2012. године“, истиче Фетури и констатује да се ипак ради о терористи са дугим стажом и ако је Запад опростио њему, онда је требало исто то да учини и са Гадафијем.

     

    Тагови:
    Британска обавештајна служба, Моамер Гадафи, Либија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога