Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Николас Мадуро

    Битка на Андима: Америка потпаљује земље против Венецуеле, али и Мадуро има савезнике

    © REUTERS / Carlos Jasso
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 411

    Председнички избори у Венецуели, који се одржавају у недељу 20. маја, разрешиће дилему да ли ће на челу те државе у наредних шест година поново бити досадашњи председник Николас Мадуро, или неко од опозиционих кандидата.

    О томе коме предстојећи избори сметају и шта ће њихов резултат донети Венецуели, земљи која је у дубокој политичкој и економској кризи и која грца под америчким санкцијама, у емисији „Спутњик интервју“ разговарали смо са проф. др Душаном Васићем, бившим амбасадором у више земља Латинске Америке и професором Факултета за пословне студије и право. 

    Према његовим речима, ове изборе прати јака кампања групе западних земаља, на челу са Сједињеним Америчким Државама, која се противи изборима јер сматра да су нефер. САД су чак позвале земље Латинске Америке да укину визе функционерима и званичницима Венецуеле и да спрече било какву финансијску подршку тој земљи. 

    „Очигледно је да су економски рат и елементи економске блокаде нешто на чему САД инсистирају. Под притиском Вашингтона чак једанаест држава Латинске Америке из такозване ’Групе Лима‘ недавно су усвојиле декларацију у којој су изразиле незадовољство припремама за изборе у Венецуели, сматрајући их нелегитимним. Те земље су или проамерички оријентисане, или се и саме налазе под таквим притиском САД да им је боље да подрже нешто што иде у правцу удара на друге земље, него да се и саме нађу на мети Вашингтона. Поред тих земаља изборима се противе Канада, Шпанија и Европска унија. Ипак, треба имати у виду да саопштења ЕУ ипак остављају утисак нешто мекшег става према Венецуели од онога који заступају САД“, објашњава Васић.

    Наравно, додаје наш саговорник, у свету, па и у самој Латинској Америци, има земаља које имају храбрости да подрже дешавања у Венецуели и које признају легитимитет председничких избора. То су пре свега Куба, Боливија, Еквадор и Уругвај, као и неке државе Латинске Америке које иако се нису јавно изјасниле, уважавају независност и слободу избора грађана Венецуеле. 

    „Турска је такође дала подршку Венецуели, што је и разумљиво јер се Анкара нашла у ситуацији да сада и према њој САД заговарају не тако добронамеран однос. Наиме, Турска подржава Палестину и огорчена је због измештања Амбасаде САД из Тел Авива у Јерусалим, па турски председник користи прилику да покаже Американцима да на исти начин гледа на њихове покушаје у Латинској Америци. Такође, Русија, Кина и Индија су традиционално државе које се противе мешању у унутрашње ствари осталих земаља и оне сигурно неће следити пут притиска на Венецуелу и поштоваће сваку одлуку народа те земље“, напомиње Васић.

    Како каже, грађани Венецуеле у недељу ће бирати између четири кандидата, а највеће шансе за победу има досадашњи председник Николас Мадуро, који наступа у име коалиције у којој је осам партија, од његових социјалиста, преко Комунистичке партије и још неколико социјалистичких, радничких партија.

    „Ако Мадуро победи нема сумње да ће се криза наставити и да ће Сједињене Америчке Државе појачавати економски притисак на Венецуелу, па чак и према државама које са њом имају развијену економску сарадњу. У том смислу треба  подсетити се да преко 90 одсто прихода у буџет Венецуеле слива од извоза нафте, а од прерађене нафте једна трећина се извози у САД, што су огромне количине. Дакле, могућности САД да утичу на економију Венецуеле су велике, али се ипак надам да ће тај народ и даље уживати подршку неких других земаља и успети да сачува независност и економску слободу“, указује Васић.

    Други могући победник на изборима за шефа државе је Анри Фалкон, адвокат и некадашњи „чависта“, који је у младости био привржен Угу Чавесу, али му је касније постао политички противник. 

    „Он је у два наврата био гувернер Ларе, једне од 30 провинција у Венецуели које имају статус држава, а на овим изборима иза њега стоје три политичке странке. Фалкон је иначе био један од најутицајнијих људи у опозицији која бојкотује изборе, али је упркос томе ипак одлучио да на њима учествује. То ће га коштати дела опозиционих гласова, али он са друге стране може да рачуна на подршку једног дела ’чависта‘, оних који сматрају да их је Мадуро разочарао и да није испунио оно што је Уго Чавес планирао. Његова популарност расте у последњих десетак дана и није искључено да победи Мадура”, примећује Васић.

    На питање да ли би Фалкон на месту председника Венецуеле био прихватљивији Сједињеним Америчким Државама од Мадура, Васић каже да би за њих то био драгоцени помак.

    „Фалконова победа значила би да је левичарски режим ’скинут‘ са трона и послат у историју. Међутим, с обзиром на то да добар део Удружене демократске опозиције није уз Фалкона, мислим да би у том случају интерес САД и њихових савезника био да се врши притисак на владу Фалкона, па чак и на владу Мадура уколико би он победио, да се направи једна мешовита, прелазна влада, која би у одређеном периоду, за годину или две, поново организовала изборе на свим нивоима, под можда другачијим условима и другачијим, прозападним изборним законима“, каже Васић.

    Какав год исход избора био, закључује искусни професор и дипломата, западне земље се на томе неће зауставити, а Венецуела у догледно време, нажалост, неће бити остављена на миру.

    Тагови:
    избори, Николас Мадуро, Венецуела
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога