Слушајте Sputnik
    Производња нафте

    Блумберг: Да би покориле Русију, САД ће морати да изазову светску кризу

    © Sputnik / Alexei Danichev
    Свет
    Преузмите краћи линк
    46111

    Појачавање санкција Русији могло би да има негативне последице за сам Вашингтон, пише аналитичар Блумберга Леонид Бершидски. Ако САД уведу максималне санкције, ризикују да изазову међународну енергетску кризу и да остану без савезника, наводи новинар.

    Америчка санкциона политика према Русији постепено се развија – од покушаја да се Кремљ мало погура у жељеном правцу до тежње да се „причини највећи бол“. Време је да се размисли о томе какве, крајње озбиљне, последице може да има такав приступ за Русију, САД и њихове савезнике, пише Бершидски.

    Према његовим речима, током недавног заседања Банкарског комитета Сената САД одржан је важан дијалог. Сенaтoр из редова републиканаца Џон Кенеди затражио је да високо рангирани представници Трампове администрације одговоре на питање шта ће учинити ако им председник нареди да „поставе руску економију на колена“.

    Чиновници су избегли директан одговор. Уместо тога су саопштили да је последице тако озбиљног корака неопходно проценити и додали да су и постојећа ограничења већ довољно агресивна. 

    Њихова уверавања нису утицала на Кенедија и он је наставио да инсистира на своме. „Али нисте бацили на колена економију Русије!“, са жаљењем је констатовао он.

    Кенедијево разочарање се може разумети. САД су већ увеле и прете да ће увести санкције као одговор на серију дејстава Москве, укључујући „анексију“ Крима, „распиривање проруског устанка“ на истоку Украјине и сајбер-нападе. То, међутим, никако не утиче на Путинову политику, наводи Бершидски.

    Заменик америчког министра финансија Сигал Менделкер тврди да би економски бол изазван санкцијама могао да обузда авантуризам Русије. Та изјава је, међутим, покушај да се „жељено представи као стварно“. Нема никаквих доказа за то да су органичавајуће мере утицале на замисли и планове руског председника. И то што он можда жели да оне буду укинуте још не говори ни о чему“, уверен је аутор текста. 

    Очигледно је да америчке санкције изазивају нервозу на неколико нивоа. Оне су довеле до смањења директних иностраних инвестиција. Поједини велики енергетски пројекти су одложени за неколико година, а одређену штету трпе и богати Руси и њихове компаније, наводи колумниста. 

    „Свако би волео да ови проблеми нестану, али непоколебљиви став Русије и одсуство било каквих потеза Путина, који би могли да буду тумачени као предлог за мир, показују да Кремљ није спреман да да САД било какве основе да се повуку. Вашингтон услед тога прети да ће притисак довести до максимума. Чак и ако Трампова администрација не жели то, многи законодавци то желе“, наводи Бершидски. 

    Према његовим речима, Кенеди није усамљен у својој тежњи да се појача казна. Шесторица сенатора саставила су нацрт закона који се тиче инвестирања у руске енергетске пројекте, владине позајмице, као и послове у области високотехнолошке индустрије.

    Ове мере, уз санкције против европских компанија које су ангажоване у изградњи гасовода „Северни ток 2“, практично представљају крајње могућности САД.  

    У крајњем случају Вашингтон би могао да уведе ембарго попут оног који је увео Ирану. На основу тога ниједна компанија која има веза са САД не би смела да послује с Русијом. Америчке власти су способне да онемогуће свим банкама у земљи приступ финансијском систему заснованом на долару и да казне купце њене нафте и гаса.

    Истовремено, чак и најратоборнији амерички политичари не желе да размишљају о тој варијанти. Русија је највећи извозник гаса у свету и производи готово три пута више нафте него Иран. Њено истискивање с тржишта довело би до глобалне енергетске кризе. Санкције против целокупног спољног дуга земље такође би потресле тржиште и уништиле инвеститоре, међу којима и америчке, упозорава аутор текста.

    Појачавање ограничења против енергетског и високотехнолошког сектора Русије би, веома вероватно, довело до одговора америчким компанијама у Русији. А приходи из Русије за 50 највећих америчких компанија, укључујући „Филип Морис интернешенел“, „ПепсиКо” и „Проктор енд Гембл” су 16 милијарди долара, указује Бершидски.

    Према његовом мишљењу, пре него што изазову глобални економски рат, САД морају да одговоре на два стратешки важна питања. Коју су цену спремне да плате да би добили макар некакве уступке Путинове власти? И колико су дуго спремне да их чекају?  

    С макроекономске тачке гледишта, Русију с њеним рекордно ниским нивоом незапослености, умереном инфлацијом и међународним резервама од 400 милијарди долара тешко да чека колапс, осим ако САД не покрену међународну енергетску или дужничку кризу, због које би могле да изгубе савезнике.

    „Без причињавања максималног бола Русија може да изађе на крај с ниским растом економије неколико година. То је основа Путинових прорачуна. И то не доноси ништа добро актуелној америчкој политици. Ако Вашингтон причини максималан бол за који је способан, а ништа се не промени, то ће бити болан неуспех за супердржаву“, закључује Леонид Бершидски.

    Тагови:
    нафта, санкције, гас, енергетика, Блумберг, Леонид Бершидски, Владимир Путин, Европа, САД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога