Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Демократија-илустрација

    „Где смо погрешили?“ Aмерика демократију заменилa тривијалним хајкама

    © Flickr/ DonkeyHotey
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Милош Ћурчин
    0 571

    Иницијатива америчког председника Доналда Трампа за нуклеарно разоружавање Северне Кореје је под питањем, Споразум о ракетама средњег и малог домета такође, а Американцима у наредне две године предстоји да слушају ситна унутарполитичка превирања, почевши од старих Трампових „грехова“, па све до тога на који начин је дошао до председничке фотеље.

    Управо је тим речима амерички политичар и публициста Патрик Бјукенен описао тренутне прилике у САД за лист „The American Conservative“, оценивши и да су Американци, због свих тих ствари, постали неозбиљна нација која се налази у ери тривијалних хајки.

    Бјукенен такође наводи и да је погрешна спољна политика коју је Америка спроводила довела до тога да је једна срушена суперсила попут Русије успела да се уздигне из пепела, да је Кина доказала да је и са једнопартијским системом могуће постати светски економски лидер, али и да појединци попут Реџепа Тајипа Ердогана, који спроводе масовне чистке, и даље буду топло прихваћени гости широм света.

    Међутим, поставља се питање — да ли је то све последица власти једног човека или је то наслеђе претходних америчких адмнистрација? Стручњак за САД Дмитриј Дробњицки каже да је проблем у томе што је целокупна поставка ствари, укључујући и споразуме које је Америка потписивала, рађена у време седамдесетих година када је у свету важио потпуно другачији систем.

    Највећа грешка, како објашњава, је то што се спољна политика државе која је буквално једно време владала светом полазила од тога да се ништа у свету неће променити. Али, због таквог става изгубљено је скоро тридесет година, јер су се промениле технологије, границе, па и целокупна демографска ситуација, а на снази су споразуми и договори који су склопљени пре 30 и више година. 

    „Међутим, тих великих промена нису били свесни управо они који су целом свету објављивали да су победили у Хладном рату. Другим речима, они сматрају да је победа у томе што су целом свету наметнули либералну демократију, али занемарили да би исто тако они требало да буду ти који су свесни свих огромних технолошких и осталих промена и да живе у складу са светом какав је данас“, истиче.

    Дробњицки такође указује и да су политика санкција и трговинских ратова застарели инструменти спољне политике Америке, поготову што се у тренутној политичкој ситуацији њима ништа позитивно не постиже. 

    Ако говоримо о Трампу, тврди Дробњицки, он није тек тако дошао и све покварио — њега су изабрали они који су хтели да не победи противничка партија, а санкције које су, на пример, уведене против Русије, умногоме се разликују од економских царина које су уведене против Кине, где је реч о стотинама милијарди долара у виду ограничења, тарифа, царина и такси.

    „То није уведено зато што је то потребно спољној политици САД, већ зато што је потребно америчкој привреди. Америчка администрација има двоструки приступ — она штити своју економију, а истовремено се бави и протекционизам кажњавајући поједине земље и одбијајући да преговара. Проблем је, заправо, у томе што у Стејт департменту седе људи који не схватају да се свет мења, који су навикли да живе удобно, посебно током Хладног рата, али и после. Они су навикли на санкције, на инструменте спољне политике који су контрапродуктивни, а друге ни не познају“, закључује.

    Са друге стране, политиколог Дмитриј Михејев тренутно понашање Америке објашњава тиме да унутар Беле куће дуги низ година влада осећај „изузетности“ — и то од тренутка када су Американци објавили да су створили нову и идеалну форму демократије, те да су постали изузетна нација која наводно познаје истину у ситне детаље и и има морално право да чак користи насиље како би утврдила своје лидерство.

    Зато се у спољној политици САД не придржавају међународних правила нити покушавају да схвате посебности, или неке друге одлике другачијих облика демократије који постоје у свету. Американци сматрају да су остали облици демократије мањкави и да наносе штету њиховом поретку. Зато они стоје изнад светске заједнице, изнад општеприхваћених правила међународног права, њих се не тичу резолуције и конвенције УН. 

    Упитан, постоји ли светло на крају тунела, може ли се у тренутној политичкој ситуацији у свету успоставити мултиполаризам, за који се залажу друге велике силе попут Русије, Кине, Индије и Бразила, Михејев сматра да амерички политички естаблишмент не може преко ноћи да се промени, већ искључиво у случају избијања озбиљнијих проблема унутар САД.

    На пример, ако би букнуо грађански рат и дошло до потпуног хаоса, или пак ако би изгубили контролу над политичком и економском организацијом и животом уопште — тек тада би народ, који је индоктриниран идејом изузетности, имао прилику да увиди да је то систем који није добар, да не доноси добро на првом месту њима самима. 

    „Када је Трамп изјавио да се неће бавити ширењем демократије по свету, део бирачког тела је због тога и гласао за њега. Али, по свему судећи амерички председник се не бави испуњавањем овог обећања, већ наставља са старом доктрином ширења америчке изузетности“, закључује Михејев.

    Тагови:
    спољна политика америке, унутрашња питања, демократија, Бела кућа, Доналд Трамп, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога