Слушајте Sputnik
    Гадафијев син, Ханибал Гадафи

    Гадафијев син ексклузивно за РИА Новости: Ухапшен сам због оца

    © REUTERS / Ismail Zitouny
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 350

    Син либијског председника Муамера Гадафија, Ханибал, који је од 2015. године у затвору, испричао је у ексклузивном интервјуу за РИА новости о свом заточеништву у Либану и да ли намерава да се активира у политички живот Либије.

    Како су вас заробили у Сирији?

    — Заробила ме је наоружана банда у Сирији 6. децембра 2015. године. Илегално су ме превезли из Сирије у Либан у подручју Бека. Они су искористили трасу коју користи војска како Сиријци не би претресли возило. Тамо су ме држали недељу дана, мучили морално и физички како би ме натерали да откријем информације о нестанку Мусе ел Садра (проповедника) и двојице његових пратилаца: шеика Мухамеда Јакуба, чији син је и припремио операцију мог заробљавања 1978. године, и Абаса Бадрутдина.

    Били сте ухапшени у Либану под оптужбом да кријете информације о случају Мусе ел Садра. Да ли је било икакве истраге тог предмета, да ли је почео судски процес? И да ли ви имате било какве информације о нестанку имама Мусе ел Садра и двојице његових прaтилаца?

    — Налазим се у затвору службе безбедности Либана. Са мном се срео судија који води случај о нестанку Мусе ел Садра и његових пратилаца. Тај случај се у најкраћим цртама може овако описати: 1978. године за време посете Либији нестаje Муса ел Садр заједно са двојицом својих пратилаца, Мухамедом Јакубом и новинаром Абасом Бадрудином. Године 1982. oвај случај је предат Судском савету Либана, а 2008. године мог оца Мухамеда Гадафија оптужују за отмицу Мусе ел Садра и његове пратње. Ја са тим случајем, почевши од 1981. године, ни на који начин нисам имао везе, нисам био ни осумњичени, нити сведок, нити оптужени. Испада да разлог мог хапшења нема никакве везе са судским процесом. Ухапсили су ме само зато што сам син Мухамеда Гадафија. Након што сам рекао судији да не поседујем никакве информације о нестанку Мусе ел Садра, оптужили су ме да сам крио доказе о томе случају. У време када се то десило, 1978. године, ја сам имао две године.

    Да ли вас посећују жена и деца? Где се они сада налазе?

    — Не, досад нису могли да ме посете. Јако се бринем за њих. У Сирији, због свих тих догађаја, они нису безбедни. О њима нема ко да се брине. Потребан им је отац.

    Како је ваше здравље?

    — Моје физичко стање није на задовољавајуће. Имам болове у грудима, тешко дишем, бол у доњем делу леђа, проблем са кожом због недостатка светлости. Сломљен ми је и нос и имам хематоме на глави од удараца које сам задобио за време заробљеништва. Желео бих да замолим УН да пошаљу у Либан групу лекара да ме посете у затвору и направе медицински извештај о мом стању.

    Какви су вам услови у затвору?

    Услови у затвору нису задовољавајући. Уз то, не могу да комуницирам са медијима. Онима који ме посете, следећи пут се забрањује улазак у Либан.

    Да ли имaте планове да учествујете у политичком животу након што изађете из затвора?

    — О томе је засад рано говорити. Сада не могу да размишљам о томе нити да доносим било какву одлуку. Желим да нагласим да у године мог рада у Либији никад нисам радио у служби безбедности. Био сам само саветник у сфери морског теретног саобраћаја. Рачунамо на већу улогу Русије, као велике силе, у оваквим случајевима самовоље захваљујем јој на напорима које предузима за моје ослобађање.

    Тагови:
    Либија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога