Слушајте Sputnik
    Бактерија

    Научници упозоравају: Нова смртоносна инфекција се шири светом

    © Flickr/ Carolina Biological Supply
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1490

    Гљивична инфекција кандида аурис тихо се шири широм света, пише „Њујорк тајмс“.

    У протеклих пет година та зараза је погодила неонатално одељење болнице у Венецуели, похарала болницу у Шпанији, присилно затворила одељење интензивне неге престижног медицинског центра у Великој Британији, а пустила је корење и у Индији, Пакистану и Јужној Африци.

    Инфекција се недавно појавила и у Њујорку, Њу Џерсију и Илиноису, па је амерички Центар за контролу и превенцију болести ставио на листу гљивица које представљају „хитну претњу“. Може да буде смртоносна код особа слабијег имунитета — новорођене деце, старијих људи, пушача, дијабетичара и пацијената с аутоимуним болестима јер узимају стероиде који потискују одбрамбени састав организма.

    Пацијент који је након 90 дана преминуо у болници Маунт Синај (у року који се показао просеком код заражених), оставио је иза себе у болничкој соби кандиду аурис. Испитивање је показало да се гљивица проширила свуда по болничкој соби — нашли су је на зидовима, кревету, вратима, завесама, телефонима, умиваонику, па чак и на плафону. Болничко особље морало је потом приликом чишћења да оструже и део плафона и уклони део плочица на поду.

    Пошто је кандида аурис отпорна на уобичајена антигљивична средства, она је пример нове здравствене претње која забрињава стручњаке широм света — пораст броја инфекција отпорних на лекове. Већ деценијама стручњаци упозоравају да претерано коришћење анитибиотика смањује ефикасност лекова, али у последње време појавила се и експлозија гљивица отпорних на медикаменте.

    Уколико се не успори пораст отпорности на медикаменте, 10 милиона људи широм света могло би да умре од таквих инфекција 2050, показало је једно британско истраживање.

    Такве резистентне инфекције у свету тренутно, процењује се, узрок су 700.000 смртних случајева годишње. Антибиотици и фунгициди не користе се само директно на пацијентима, већ се антибиотици навелико користе за спречавање болести код узгоја стоке, а фунгициди на пољопривредним културама да се спречи труљење. Неки научници тврде да прскање усева фунгицидима доприноси узлету резистентних гљивица које инфицирају људе.

    Део проблема лежи и у недостатку спремности болница и локалних власти да шире информације о појави заразе јер се боје лоше репутације. Амерички Центар за контролу и превенцију болести не сме јавно да објављује локацију или име болница у којима избије зараза, а власти америчких савезних држава у много случајева одбиле су да поделе с јавношћу такве информације, пише „Њујорк тајмс“.

    Ипак, гљивице се шире без обзира на вео ћутања — преносе се рукама и опремом унутар болница, улазе и излазе из њих на пацијентима, транспортују се на месу и поврћу, прелазе границе увозом и извозом…

    Тагови:
    гљивице, научници, епидемија, болест, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога