Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Турске продавнице, кафићи и ресторани у престоници Аџарије

    Турска претња: Ко, у ствари, купује Грузију

    © Sputnik / Seyran Baroyan
    Свет
    Преузмите краћи линк
    1346
    Пратите нас

    У престоници аутономне републике Аџарије Батумију, који је и главна лука Грузије на Црном мору, одређени делови града све више подсећају на турске градове. Шта је донела грузијским регионима близина са Турском?

    Недавно је заменик министра одбране САД Мајкл Карпентер рекао да би Грузија требало да ограничи проток руских туриста у земљи, јер је, наиме, и то облик окупације. Након тих изјава, грузијски посланици из редова радикала су почели да тврде да су Руси ионако покуповали сву имовину у Грузији. Да ли баш Руси? Спутњик истражује: ко годинама купује непокретности у Грузији.

    Куповина некретнина 

    Циала је кућна помоћница већ 20 година, иако је завршила биологију. Међутим, од када се затворила лабораторија, још за време Совјетског Савеза, није радила у струци.

    Како каже, бар са станом је имала среће. Стара кућа и двориште су порушени, али су свима додељени нови станови у једној стамбеној згради, одмах поред старог места становања. На месту старе куће сада се налази турски тржни центар. Од 40 станова у њеној згради, седам припада станарима којима су куће порушене, неколико станова је затворено, јер су их купили становници Тбилисија који ту долазе само лети, док су половину зграде купили Турци. У различитим периодима се населило око 20 породица.

    „Све је испало добро. Имам и кућу и посао, који ми није далеко. Нас четворо старих суседа радимо у становима код Турака. Ништа не могу да кажем, поштују нас. Имала сам среће“, говори Циала, сипајући чај у турске чаше без ручке, такозване армуде.

    Турске продавнице, кафићи и ресторани у престоници Аџарије
    © Sputnik / Seyran Baroyan
    Турске продавнице, кафићи и ресторани у престоници Аџарије

    „Они су веома уредни, добронамерни... Нису похлепни. Послодавац са последњег спрата ми за све празнике нешто поклони. А када је мој син сломио ногу, други послодавци, са трећег спрата, дали су ми новац за лечење. Имам четири послодавца, сви су добри. Говоре само на турском, али ја сам скоро и научила језик, а оно што не разумем — преведе мој син“, додаје Циала.

    Не постоје статистике о броју станова које су купили Турци у Батумију. Турске породице живе у готово свим новим зградама, и мање су заинтересоване за становање у старом делу града. У том делу купују некретнине углавном због бизниса, а не због становања. Најчешће имају своје особље, а локалне раднике запошљавају само за најпростије послове.

    Кутаиску улицу у Батумију већ одавно називају „турским квартом“. Ту се чешће чује турски него грузијски језик, а у једној од суседних улица налази се џамија. Цела улица светли натписима и неонским рекламама. У једном моменту човек заборави да се налази у Грузији.

    „Пијте, пијте. Нарочито, јер је сада веома топло. Ми увек пијемо чај, пијте и ви“, брине се о мени Омар Фарук, док позива људе са улице у ресторан који припада његовом пријатељу.

    „Зашто вас има оволико у Батумију? Шта је то овде тако посебно?“, питам га отворено.

    Турски бизнис у Батуми
    © Sputnik / Stringer
    Турски бизнис у Батуми

    „Овде је лакше пословати, јер овде нема много тога што одавно постоји у Турској. Тамо имамо скоро све — фабрике, продавнице, хотеле, ресторане. А у Батумију су тек почели да се развијају економија и инфраструктура, и због тога нам је исплативо да овде започињемо посао. Имамо са чиме да изненадимо посетиоце“, са страшћу објашњава Фарук.

    Поред тога, порези у Грузији су нижи, а радна снага је јефтинија.

     „У Грузији дневница износи највише 10 долара, док би се у Турској раднику морало платити од 20 до 30 долара дневно. Овде је и становање јефтиније“, објашњава он.

    „Јефтиније је живети, лакше је пословати, сви око мене говоре на мом матерњем језику, живот је предиван. Осећам се као код куће. Хотели, ресторани, хостели и продавнице брзе хране у овом региону припадају Турцима. Особље је из Турске, само су конобарице из Грузије“, каже Фарук.

    Шта каже историја

    Занимљиво је то што, све до двадесетих година прошлог века, није постојао регион у Грузији какав је данашња Аџарија. Кањон реке Аџарисцкали, као и територију јужно и источно од ње, називали су муслиманском Грузијом. Од 1878. године један њен део припадао је Руском царству, а други део Османској империји. Република Аџарија постала је аутономна након склапања споразума „Карски мир“, према коме је испуњен захтев Турака да се одобри аутономија муслиманским Грузијцима.

    Совјетска власт је строго следила формално очување споразума. Сви разговори о укидању аутономије сасецани су у корену. Још за време совјетске власти, 1989. године, отворена је граница са Турском. На самој граници Турци су поставили огромну таблу са натписом: „Драги гости, стигли сте у Турску, и овде можете слободно трговати. Полиција вас неће прогонити, него штитити“.

    Омар Фарук
    © Sputnik / Stringer
    Омар Фарук

    Из Совјетског Савеза у Турску извозили су дечије играчке, оптику, фотографску опрему, сатове и злато, док су из Турске увозили храну, одећу, а посебно кожне јакне.

    Међутим, распад Совјетског Савеза и пропадање система државне власти довело је до пуцања економских веза међу савезним републикама. На њихово место су дошли храбри авантуристи, који су, преко Батумија, трговали људима и наркотицима. Тај проблем је актуелан све до данас.

    Лидер покрета „Грузијски марш“ Сандро Брегадзе каже да се турска експанзија посебно манифестује у црном бизнису.

    Покрет се противи нелегалним акцијама миграната, а последњих година поводом тога организују се протестне шетње у главном граду Грузије.

    „Ово се посебно односи на трговину људима и дрогом. Ако дођете у Батуми, видећете велику Кутаиску улицу, где постоји много сумњивих институција које контролишу Турци. Ту су јавне куће, неки клубови“, каже Брегадзе.

    Његове речи потврђују подаци Министарства унутрашњих послова Грузије, у којима се често провлаче извештаји о притварању турских грађана због „учествовања у ланцу проституције“.

    Турци долазе...

    Почетком деведесетих година прошлог века Турци су започели бизнис у Аџарији. Турски бизнисмени су обезбедили велике трговинске кредите својим партнерима у региону. Турци су активно учествовали у формирању пословне елите у региону, елите која ће касније бити одскочна даска за ширење турског економског утицаја на целу Грузију.

    Међутим, у то време се у региону ограничавао број великих турских компанија. Једина велика фабрика у Батумију била је Текстилна фабрика, коју су Турци откупили и модернизовали. Било је отворено неколико ресторана и чајџиница. То је било све. Аслан Абашидзе, председник Врховног савета Аџарије, који је одлучно сасецао сваки покушај политичког мешања Турске, сматрао је да постоји ризик да се изгуби цела Аџарија, ако се Турцима прода и метар аџарске земље. Турци су у то време били активнији у другим деловима Грузије.

    Бивши председник Аџарије Аслан Абашидзе
    © Sputnik / Aleks Magnus
    Бивши председник Аџарије Аслан Абашидзе

    Поред тога, Турци су бринули и „о души“. Док су млади људи, током национално-ослободилачког покрета у Батумију, прелазили у православље , у планинском подручју Аџарије ислам не само да се сачувао, него је озбиљно ојачао своју позицију, а то се десило углавном захваљујући турским верским кадровима.

    Може се закључити да су до 2004. године Турци били присутни у Аџарији, али умерено. Активност Турака намерно су ограничавале власти, а турски бизнис није имао услове за развој.

    Револуционарни старт-ап

    Ситуација се променила након Револуције ружа, односно након смене тадашњег председника. Тада су се отвориле нове могућности за турски бизнис у Грузији, а пре свега, у Аџарији. Први велики турски пројекат био је почетак изградње хотела „Шератон“ 2006. године, и то је био први ланац хотела у граду.

    Истовремено, с обзиром на либерално законодавство, Турци су видели добру прилику да зараде на хазардним играма, јер су њихови сународници волели да се коцкају. 1997. године Влада Турске је забранила коцкање на територији земље, а следбеници политичког ислама нису уливали наду да ће забрана једнога дана бити укинута. За турске компаније је улагање у бизнис те врсте у Батумију постао поуздана инвестиција.

    Стручњаци тврде да су турски грађани масовно добијали држављанство Грузије за време мандата председника Сакашвилија.

    Михаил Сакашвили
    © AP Photo / Efrem Lukatsky
    Михаил Сакашвили

    „Аџарска аутономна република се претворила у арену турске експанзије“, убеђен је бивши посланик Парламента Грузије Дмитриј Лорткипанидзе.

    Према његовим речима, од 2. септембра до 2. октобра 2012. године, грузијско држављанство је добило 2.233 грађана Турске.

    „То је било подржавање експанзије Турака на невиђеном нивоу“, рекао је бивши посланик. 

    Аеродром за потребе Турака

    2007. године је турска компанија „ТАВ“ изградила у Грузији два аеродрома — у Батумију и Тбилисију. Главни разлог за изградњу аеродрома био је интерес Турака да у Тбилисију блокирају настанак новог регионалног чворишта, које би временом могло да постане конкуренција Истанбулу. Аеродром у Батумију је постао аеродром, не само Грузије, него и турског града Хопе, јер је постојао организован превоз из тог града до писте, и обрнуто. То је била велика олакшица за многобројне љубитеље хазардних игара из Турске.

    Излаз на тржиште

    Када је 2011. године у Батумију завршена модернизација целе градске инфраструктуре, реконструкција старог града и проширење новог булевара, турске грађевинске компаније почеле су веома брзо да се пробијају на тржиште непокретности у Батумију. С обзиром да нису постојали строги прописи, то је омогућило грађевинским компанијама, а пре свега турским, да претворе одређене делове града у камене џунгле. Значајан део купаца некретнина били су Турци и радну снагу су чинили углавном они, што није било повезано са дискриминацијом, него са квалификацијом. Наиме, Турци су заиста добри грађевинци.

    Са друге стране, Турци нису много улагали у област производње. Може се споменути око 25 текстилних предузећа и неколико фабрика за прераду воћа и лешника.

    Протести испред грузијског парламента у Тбилисију
    Sputnik
    Протести испред грузијског парламента у Тбилисију

    Енергетске инвестиције

    У последње време Турци озбиљно улажу у енергетику у Аџарији, односно у изградњу хидроелектрана.

    Према подацима Министарства економије Аџарије, 2015. године турске инвестиције су износиле 107,5 милиона долара, 2016. године — 135,6 милиона, а 2017. године — 52,3 милиона долара. Оштар пад турског улагања у вези је са завршетком изградње хидроелектране, коју су градили Турци. Међутим, у последње четири године, највише у Аџарију улажу Норвешка и Индија. Турске инвестиције су усмерене на сферу грађевинарства, туризма и сферу услуга.

    Страхови и упозорења

    Пре неколико година изјава председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана изазвала је панику. Наиме, он је рекао да су увек у срцу Османлија били Солун, Алепо, Мосул, и Батуми.

    Турски амбасадор у Тбилисију је објаснио да су Грузијци погрешно разумели речи турског председника.

    „Турска је једини сусед Грузије, који нема територијалне претензије на њену територију. Батуми је Грузија, а Ризе је Турска, и тако ће остати заувек“, рекао је тада амбасадор.

    Уопштено говорећи, у одређеним политичким круговима грузијског друштва, популарно је питање експанзије Турака.

    Неко би помислио да су њихово ширење у Аџарији преувеличали политичари и стручњаци, али то не значи да и заиста није тако. Турска поседује све за нагли и брзи раст свог утицаја у региону — од економских средстава, до агената утицаја. А то што Турска, стицајем околности, у региону није политички активна, није од великог значаја. 

    Тагови:
    Турска, Русија, Грузија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога