Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 411
    Пратите нас

    Америчко-ирански односи однедавно су поново погоршани, након што је Вашингтон убио високог иранског официра Касема Сулејманија, а Техеран након тога извео ракетни напад на америчке снаге стациониране у војној бази у Ираку.

    Међутим, након напада, амерички председник Доналд Трамп ублажио је своју ратну реторику према Ирану. Ванредни професор на катедри за политичке науке Универзитета у Чикагу Пол Пост објаснио је шта се можда крије иза ове промене мишљења.

    Након погоршања односа са Ираном и крајње ратне реторике, председник Трамп нагласио је неспремност његове администрације да се укључи у војни сукоб. Шта је, по Вашем мишљењу, разлог за ову наглу промену политике према Ирану?

    — Сасвим је уобичајено да владе инсистирају да употребу војне силе користе за „одбрану“. Трамп је, заиста, у више наврата говорио да жели да буде пријатељ са Ираном, али да је спреман да употреби војну силу уколико буде потребно.

    Упркос очигледној одбојности за ескалацију сукоба, председник је ставио акценат на америчку војну моћ. Шта је разлог за то? Да ли мислите да је још увек могућа ескалација сукоба?

    — Не мислим да ће доћи до ескалације. Мислим да Трамп ради по истом сценарију као и у Северној Кореји: користи економски притисак и претњу ратом како би створио утисак да не преговара са слабе позиције.

    Трамп је такође рекао да Сједињеним Америчким Државама више није потребна нафта са Блиског истока. У децембру је објављено да ће САД обезбедити нафту у Сирији. Да ли ове две изјаве противрече једна другој?

    — Сједињеним Америчким Државама није потребна нафта из региона Персијског залива, али проток нафте из тог региона утиче на светске цене нафте. Те цене, заузврат, утичу на глобалну економију, која онда утиче на америчку економију. Сједињене Америчке Државе су имале вишедеценијску политику обезбеђивања протока нафте из Персијског залива у циљу стабилизације светских цена нафте.

    На конференцији за медије Трамп је нагласио значај превенције развоја иранског нуклеарног оружја. Зашто Трамп усмерава пажњу јавности на ово конкретно питање? Да ли заиста постоји нуклеарна претња из Ирана?

    — Сједињене Америчке Државе одавно на Иран гледају као претњу за регион. Део овога је перцепција да је влада идеолошки мотивисана да „шири револуцију“. За мене, битнији део је то што се два дугогодишња америчка савезника у региону, Израел и Саудијска Арабија, противе иранском утицају у региону. Одлука САД да им се придружи одавно је извор њиховог противљења Ирану.

    То је у вези са иранским нуклеарним програмом. Не изазива забринутост чињеница да би Иран могао да користи нуклеарно оружје, већ што би нуклеарно наоружани Иран могао да „уцењује“ друге државе региона.

    Трамп је такође позвао преостале чланице Заједничког акционог плана о иранском нуклеарном програму (Русију, Кину, Велику Британију и Француску) да се „одвоје од остатака“ Споразума и предложио је заједничку сарадњу на новом споразуму са Ираном. Шта мислите, која је вероватноћа за оживљавање аналога Заједничког акционог плана? У ком облику би могао да постоји?

    — Питање је како спречити Иран да поседује нуклеарно оружје. Заједнички акциони план посматран је као алтернатива економском притиску и војној сили. Није могао да се учини једнострано, јер би више страна (попут Русије) могло подржати Иран у његовим напорима да набави нуклеарно оружје.

    Зашто је Трамп напустио Заједнички акциони план (и зашто жели да то учине и други)? Део тога је „партизанска“ политика — Републиканска партија се од почетка противила том споразуму (због чега је то био „договор“, а не ратификовани „споразум“). Разлог њиховог противљења је тај што републиканци имају тенденцију да мисле да се морате бавити свим питањима која се тичу Ирана одједном, а не само нуклеарним програмом. Демократе сматрају супротно. Они мисле да прво можете да се бавите нуклеарним питањем, а затим да се окренете другим питањима (као што је подршка Хезболаху).

    Тагови:
    ескалација, САД, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога