Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11008
    Пратите нас

    У логору смрти Аушвиц убијено је више од милион људи. Највећи нацистички концентрациони логор ослободила је Црвена армија, а у понедељак се обележава 75 година од тог тренутка. Од ослобађања пакла на земљи.

    Након Немачке окупације Пољске, на око 50 километара од Кракова, 20. маја 1940. године отворен је први логор — Аушвиц I. Није случајно што је баш то подручје одабрано за ту сврху. Део инфраструктуре већ је на том месту постојао, јер се ту налазила пољска касарна. Простор је био велики и ненасељен, па су нацисти могли да скривају дешавања у логору. Туда је пролазила железничка пруга, помоћу које су нацисти превозили затворенике, углавном Јевреје.

    Иако стручњаци тврде да је тачан број жртава и даље отворена тема, по подацима званичног сајта музеја Аушвиц, у логор је депортовано 1,3 милиона људи из читаве Европе. Убијено их је 1,1 милион, од којих милион Јевреја.

    Логор Аушвиц
    © AP Photo / POLAND OUT
    Логор Аушвиц

    Логор Аушвиц — симбол смрти

    Комплекс је био сачињен од три главна логора. Највећи је био Аушвиц II (Биркенау), отворен 8. октобра 1941. године, у коме је убијено 960.000 Јевреја, 75.000 Пољака и 19.000 Рома.

    „Ту су стотине барака. То су цели комплекси. Да би донекле замаскирао целу ствар, а донекле и због функционалности, ту је био присутан и радни део, где су затвореници коришћени попут робова“, каже саговорник Спутњика историчар Небојша Дамјановић.

    Нацисти су били сурови. Већина депортованих одмах је спроведена у гасне коморе, под изговором да их воде на туширање и уклањање вашки. То су махом била деца, жене, старци и они који, по проценама лекара, нису били довољно снажни. Они који нису одмах одвођени у коморе умрли су од изгладњивања, принудног рада и неконтролисаних епидемија. Стрељани су или коришћени у медицинским експериментима. Осим Јевреја, Пољака и Рома, страдало је и много совјетских ратних заробљеника.

    Команда у логору и покушаји бекства

    Аушвицом је управљала озлоглашена СС дивизија. Око 6.000 припадника те војне организације радило је у логору. Од 1941. до 1943. године командовао је Рудолф Хес, а потом су на чело дошли Артур Либехеншел и Рихард Баер. По завршетку рата, Хес је сведочио да је до 2,5 милиона људи умрло у логору. Обешен је 16. априла 1947. године у Аушвицу.

    70. годишњица ослобођења Аушвицa
    © Sputnik / Valeriy Melnikov
    Бекства нису пролазила некажњено. СС-овци су насумице бирали и до смрти изгладњивали 10 логораша из блока побеглог.

    Иако су припадници СС-а били познати по свирепости, око 700 затвореника је покушало бекство. Око 300 је успело да умакне нацистима. Ипак, бекства нису пролазила некажњено. У таквим ситуацијама, СС-овци су насумице бирали и до смрти изгладњивали 10 логораша из блока побеглог. Казна за оне које би ухватили у бекству такође је била смрт изгладњивањем.

    „Аушвиц је место где се квари свако добро расположење. Човек када га посети просто се испуни песимизмом. Заиста, толико је страшно. Када видите преосталу одећу, извађене зубе… Начин на који је то рађено, безосећајно, индустријски“, описује наш саговорник изглед логора, који је посетио 1984. године.

    Највећи део Јевреја са наших простора депортован је у Аушвиц током 1944. године — око 15.000. Те године, логор је радио пуним капацитетом. 

    „Треба да поменемо Ацу Сингера, нашег дугоживећег суграђанина, Јеврејина са ових простора, који је преживео. А, замислите, 62 његова рођака су страдала у Аушвицу“, прича Дамјановић.

    Нацистичка евакуација и ослобађање логора

    Борци Црвене армије ослобађају заробљенике из немачког нацистичког логора Аушвиц.
    © Sputnik / Ольга Игнатович
    Борци Црвене армије ослобађају заробљенике из немачког нацистичког логора Аушвиц.

    Евакуација нациста из логора почела је 17. јануара 1945. године. Око 60.000 логораша натерано је на марш смрти ка логору Лослау, док је 20.000 њих успело да стигне до логора Берген-Белзен у Немачкој, одакле су их ослободили Британци. Зато је 27. јануара 1945. године Црвена армија у логору затекла само 7.500 логораша — оних најслабијих. Тада је пронађено 348.820 мушких одела и 836.255 женских одевних предмета који су припадали жртвама.

    УНЕСКО је Аушвиц 1979. године прогласио делом Светске културне баштине, под називом „Аушвиц-Биркенау — немачки нацистички концентрациони логор смрти“.

    Пети светски форум о Холокаусту одржаће се сутра у Меморијалном центру Јад Вашем у Јерусалиму. Форуму ће присуствовати најмање 47 светских лидера, међу којима и председник Србије Александар Вучић, француски председник Емануел Макрон, шпански краљ Фелипе VI и други.

    Тагови:
    Јевреји, Други светски рат, Холокауст, концентрациони логор, логори, логораши, Аушвиц
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога