Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 500
    Пратите нас

    Фејсбук више није најскупља друштвена мрежа на свету. Кинески Тенцент је јачи од Фејсбука кога је претекао по капитализацији и сада вреди 670 милијарди долара. Америчке технолошке компаније су дуги низ година биле неоспорни светски лидери, али сада Кина напредује и по технологијама 5Г, и у области друштвених мрежа, забаве, игара и тако даље.

    Акције Тенцента су ове године порасле за 45 одсто на хонгконшкој берзи, док је Фејсбук у Њујорку порастао само за 14 одсто. Капитализација кинеске компаније је почела нагло да расте након што је укинута деветомесечна забрана кинеских власти на издавање нових игара. Значајан део прихода Тенцента долази од бизниса повезаног са видео играма. Он је програмер бестселера као што су Honour of Kings или Peacekeeper Elite.

    Фејсбук није више светски лидер

    Али кинеске компаније не живе само од игара. И други технолошки гиганти не стоје на месту. Алибаба је, на пример, почетком ове године, надмашила Фејсбук по капитализацији. Сада је компанија на 6. месту у свету у рангу најскупљих, док је Тенцент прати и заузима 7. место. Чак ни успоравање кинеске економије, повезано са пандемијом вируса корона, не плаши инвеститоре. Акције кинеских компанија имају стабилан тренд раста, а у наредној години инвеститори су сигурни у њихов стабилан и динамичан раст. 

    Америчке технолошке компаније су дуги низ година биле неспорни светски лидери, али сада се Кина пробија ка врху. Компанији „Хуавеј“ припада преко трећине свих патената у 5Г комуникационој технологији. Поред тога, компанија се, упркос кризи, у другом кварталу пробила на врх у свету по продаји паметних телефона, престигнувши „Самсунг“. Укључивање на црну листу од стране Министарства трговине САД у овом тренутку није имало значајног утицаја не само на „Хуавеј“, већ и на друге кинеске компаније. Најскупљи на свету стартап у области ИТ и рачунарског вида SenseTime планира да ове године прикупи још милијарду долара од приватних инвеститора. Сличне планове има и његов кинески конкурент Megvii. Још један „државни првак“, који се бави препознавањем говора, iFlytech, изјавио је да је упркос америчким санкцијама приход компаније порастао за 51 одсто за годину дана. 

    Сада се америчке компаније све више залажу за аргумент да се супротставе Кини када оправдавају своје поступке америчким властима или желе да добију било какво првенство. Тако су током недавног састанка правног поткомитета за антимонополску политику америчког Конгреса у Вашингтону, оснивачи и топ менаџери америчких технолошких гиганата Гугл, Фејсбук, Амазон, Епл, који су присуствовали догађају, непрестано скретали разговор ка теми растућег технолошког потенцијала Кине и потреби да му се супротставе. Иако уопште нису били позвани ради тога. Конгресмени су оптужили ове компаније за ограничавање конкуренције. Они су тврдили да Гугл, Фејсбук, Амазон и Епл користе свој доминантан положај на тржишту и сакупљене корисничке податке како би са тржишта истерали мале, али перспективне друге играче.

    Вишечасовни одговори „врхова“ америчких технолошких гиганата нису били баш конкретни и добро аргументовани. Много пута су понављали тезу да су они важни за развој Америке и да је њихова мисија да подржавају америчке либералне вредности. Марк Цукерберг је, на пример, изјавио да је Фејсбук преносилац америчких вредности у свету у којем не деле сви ове вредности. И навео је као пример Кину, која, по његовим речима, гради алтернативни сајбер-простор

    Тенцент има разноврснији програм

    И кинески и чак амерички медији се питају: Зашто је Цукерберг променио своју тачку гледишта о Кини за 180 степени? Још 2015. године он је хвалио перспективне кинеске компаније и чак је молио кинеског председник Си Ђинпинга да смисли кинеско име за његово дете. А сада већ по ко зна који пут покушава да пређе на тему кинеске претње. Да ли су америчке компаније толико слабе и заиста осећају тако велику претњу? У суштини, док се Кина у неким областима истакла као глобални лидер, САД су по технологијама још увек далеко испред, рекао је за Спутњик кинески стручњак за интернет технологије Ли Синџан.

    „Упркос чињеници да се кинеске технологије развијају веома брзо, САД су и даље глобални лидери у овој области, и Кина им није конкуренција. У неким појединачним областима, Кина је можда испред САД  и постала је лидер. Али ако говоримо о комплексној научној и технолошкој моћи, ту су САД на првом месту“. 

    Према његовим речима, Фејсбук се суочио са низом проблема који су утицали на његову капитализацију. Поред тога, Тенцент је разноврснија компанија, која се не бави само друштвеним мрежама. 

    „Мислим да је то што је Тенцент престигла Фејсбук само једна епизода. То се десило зато што Фејсбук није испунио очекивања. У протекле две године компанија се суочила са озбиљним проблемима, укључујући велике казне због проблема приватности, политичког мешања и тако даље. Сама компанија такође има довољно проблема. И док је Фејсбук био у паду, Тенцент је, напротив, показао експлозивни раст. Поред тога, Фејсбук је углавном друштвена мрежа. А Тенцент није ограничен на ову област. Најпрофитнији бизнис компаније је програмирање игара. Стога, ривалство овде није само на пољу друштвених мрежа. Поред тога, могуће је да је Фејсбук само привремено заостао. Ако америчка компанија реши своје проблеме и доведе у ред, можда ће опет престићи Тенцент када је реч о капитализацији“. 

    Тајна успеха кинеких компанија

    Тајна успеха Тенцента, Алибабе и других кинеских компанија је, заиста, у разноврсности њиховог бизниса. На пример, WeChat од Тенцента, није само месинџер, већ и супер апликација путем које можете извршити електронско плаћање, наручивати храну, резервисати хотеле, авионске карте, заказати преглед код лекара и тако даље. Као експеримент, у неким регионима Кине, профил на WeChat је изједначен са личном картом човека. Већина стручњака признаје да је тешко живети чак један дан у Кини и не искористити ниједан сервиса WeChat или Алибабе. Наравно да у таквим условима приход компаније расте, без обзира на кризу. 

    Али чињеница је да већина кинеских компанија не представља конкуренцију својим америчким „колегама“, већ раде на паралелним тржиштима. Фејсбук и Гугл су блокирани у Кини. Уместо тога, унутрашње кинеско тржиште заузимају њихови државни прваци. Истовремено, Тенцент и Алибаба нису превише агресивни на страним тржиштима. Иста та мобилна плаћања у иностранству су доступна, углавном, кинеским грађанима који имају рачуне у кинеским банкама. Стога интеракција западних и кинеских компанија изгледа не као конкуренција, већ као подела сфере утицаја.

    Кинески холдинг Алибаба регистровао представништво у Русији
    © REUTERS / Aly Song/Files
    Тајна успеха Тенцента, Алибабе и других кинеских компанија је, заиста, у разноврсности њиховог бизниса. На пример, WeChat од Тенцента, није само месинџер, већ и супер апликација путем које можете извршити електронско плаћање, наручивати храну, резервисати хотеле, авионске карте, заказати преглед код лекара и тако даље. Као експеримент, у неким регионима Кине, профил на WeChat је изједначен са личном картом човека.
     

    Заправо, то је главна разлика између кинеских и америчких компанија. Осим „Хуавеја“, ниједан кинески технолошки гигант никада није заиста постао глобална компанија. У томе лежи њихова садашња слабост, каже експерт. 

    Кинеске компаније мање подложне санкцијама

    „Мислим да је један од главних проблема кинеских компанија недостатак интернационализације. Видимо да приходи кинеских компанија углавном долазе са кинеског тржишта. Америчке компаније као што су Епл, Мајкрософт, Амазон, Гугл и Фејсбук су глобалне компаније. Можемо рећи да је глобализација најважнији наредни корак за све кинеске компанија. Поред тога, амерички притисак на „Хуавеј“ показује колико смо слаби у основним истраживањима и развоју, колико нас је лако одсећи од чипова или оперативних система. Због тога је важно развијати компетенције у фундаменталном истраживању“.  

    Али у краткорочним плановима, „локалност“ кинеских компанија има одређену предност: оне су мање подложне санкцијама и оптужбама за токсичност од стране западних политичара. За унутрашњу публику, ове оптужбе нису много битне. Тренутни успех у продаји „Хуавеј“ паметних телефона углавном се одражава на унутрашњем тржишту. Кинеска компаније је продала у другом кварталу 55.8 милиона телефона, док је Самсунг продао само 53-7 милиона. Али 70 одсто продаје „Хуавеј“ је било на кинеском тржишту. Тако да се кинеске компаније потпуно ослањају на унутрашњу потражњу у својим пословним стратегијама. 

    Прочитајте још:

    Тагови:
    , друштвене мреже
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога