Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    Пише
    41337
    Пратите нас

    Отапање свог леда на Гренланду предвиђено је за 150 до 200 година. Процес је покренут и немогуће га је преокренути иако траје дуг временски период. Последице по целу планету могле би бити катастрофалне.

    Тренутна претња не постоји, али је тачно  да је проблем у томе што је тај процес покренут. Глобално решење би било престанак употребе фосилних горива, рекао је професор Физичког факултета у Београду Владимир Ђурђевић, коментаришући за Спутњик нову студију Државног универзитета у Охају која показује да се лед на Гренланду отопио до бесповратне тачке и да га сузбијање глобалног загревања неће спасити од распадања.

    © Sputnik / Ilya Timin
    Лед на Гренланду се топи полако, али сигурно

    Лед се на Гренланду топи, температура још више расте

    Према мишљењу Ђурђевића, глобални ниво океана могао би да се повиси и за два метра до краја овог или у првој половини следећег века услед предвиђеног губитка леда на Гренланду. Повишење за метар до краја века је скоро сигурна прогноза.

    У случају да дође до драстичног смањења леда на Гренланду, уз то би после 2100. године могао да се очекује и пораст глобалног нивоа океана за додатна два метра.

    „Потпуна дезинтеграција Гренланда значи пораст глобалног нивоа океана за седам, осам метара, што може да се деси на дуже стазе. Тако велике промене у средњем нивоу глобалног океана су погубне за инфраструктуру широм света. Знамо да огроман број људи живи у приобаљу и да постоји велики број милионских градова који су на таквим подручјима“, истакао је Ђурђевић.

    С обзиром на то да су сви елементи климатског система повезани, оно што се дешава у једном, као што је океан, одражава се и на друге. Толики губитак леда појачао би ефекат глобалног загревања што би довело до повишења средње глобалне температуре за пола до једног степена.

    Планине на Гренланду засуте снегом
    © Sputnik / Илья Тимин
    Толики губитак леда појачао би ефекат глобалног загревања

    Црвено светло за фосилна горива

    Ђурђевић каже да решење за ситуацију у којој се наша планета налази постоји од 2015. године. Тада су све земље света потписале Париски споразум којим је договорено да пораст средње глобалне температуре не сме да пређе два степена, јер у том случају промене нису толике да не можемо да им се прилагодимо.

    У односу на крај 19. века, средња глобална температура је виша за степен, што значи да не би смела да порасте за још више од једног ако желимо да останемо у сигурној зони.

    „Треба да престанемо да користимо фосилна горива почетком друге половине овог века. Већина енергије коју људи тренутно користе добија се из угља, нафте и гаса. Ако бисмо заиста хтели да зауставимо процес климатских промена у оквирима који су прихватљиви, до 2050. требало би да сву енергију производимо из обновљивих извора – ветра, Сунца и воде“, наглашава Ђурђевић.

    Осим тога, наш саговорник напомиње да треба престати и са крчењем шума, променити начин производње хране и више пошумљавати.

    Он додаје да би остајање у сигурној зони можда чак и спречило потпуно отапање леда са Гренланда, али наглашава да дугорочна предвиђања нису прецизна, те да је то неизвесно.

    Иако су све земље света потписале Париски споразум, Ђурђевић указује на то да не постоје јасне назнаке да се целокупно друштво креће у смеру неопходном за испуњавање споразума.

    Загађење ваздуха
    © CC0
    Фосилна горива су непријатељ број 1

    „Наше подручје се загрева брже од глобалног просека“

    На питање како би отапање леда на Гренланду утицало на наше подручје, Ђурђевић не може прецизно да одговори, јер је временски период до тога предуг да би се правиле локалне процене.

    „Све промене које се тренутно дешавају воде ка топлијој клими. Наше подручје се загрева брже од глобалног просека. Ми ћемо у будућности сигурно живети у клими која је топлија. Колико топлија, зависи од тога да ли ће људи емитовати велике количине гасова са ефектом стаклене баште, односно да ли ће користити фосилна горива или не“, објашњава Ђурђевић.

    Гренландска ледена плоча годишње губи више од 280 милијарди метричких тона леда који се отапа, што је највећи појединачни допринос порасту глобалног нивоа мора.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    фосилна горива, ефекат стаклене баште, глобално загревање, лед, Гренланд
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога