Слушајте Sputnik
    Свет
    Преузмите краћи линк
    0 069
    Пратите нас

    Од 1992. године мадридски метро је знао за присуство азбеста, али је крио ову информацију до 2017. године када је његов први радник преминуо. Закон је 2011. године већ забранио продају производа који садрже овај токсични материјал. Међутим, Мадрид и даље успева да продаје возове са азбестом у Буенос Ајрес.

    Плеурално жариште, плућна фиброза, рак плућа, гркљана и јајника, малигни плеурални мезотелиом... Оно што на први поглед делује као речник патологије, заправо је списак болести које изазива излагање азбесту, токсичном материјалу који је био у широкој употреби у периоду између 1970. и 1990-их година. Изузетно је био цењен због својих влакнастих и несагоривих својстава.

    „Сматрамо то пандемијом, јер је азбест заправо свеприсутан материјал, често се користио у грађевинарству и неким гранама индустрије. Постојало је преко 3.000 индустријских употреба азбеста“, рекла је Кармен Дијего Роса, начелница одељења за пулмологију болничког комплекса Универзитета Ферол и генерални секретар Шпанске заједнице за пулмологију и торакалну хирургију.

    Хулијан Марин је један од радника метроа који је преминуо 2018. године. Више од три деценије се бавио поправкама у метроу Мадрида: поправљао је вагоне, електронске системе у возовима и на станицама. На свим тим местима је долазио у додир са деловима који садрже азбест и то без икакве заштите.

    „Прича о мом супругу је почела 2017. године. Почетком те године, зими, много је кашљао. Једном ми је рекао: ‘Не знам шта је са мном, не престајем да кашљем’. Тада смо помислили да је то само прехлада, да кашаљ пролази и нисмо предузимали никакве мере. Али негде у марту, сагнувши се осетио је грч у леђима, и тада су почели јаки болови. На десној страни леђа му се појавила нека врста издужене кврге, па смо мислили да је реч о грчу мишића“, рекла је Хулијанова удовица, Евгенија Марин у разговору за Спутњик Мундо.

    Метро у Мадриду
    Азбест се осим метроа налази и у влакнастом цементу, крововима кућа и индустријских зграда, водоводним цевима...

    „Отишао је код лекара и они су почели да га лече, мислећи да је у питању грч мишића. И дали су му уобичајене препарате против болова за грчеве. Али касније бол није пролазио и послали су га на преглед груди где су открили да има рак плућа. Пулмолог је одмах схватила да је то због азбеста. Били смо веома изненађени јер он никада није говорио о азбесту, он није знао да ради са азбестом“, рекла је Евгенија.

    „Мадридски метро је знао, а знали су и политичари у Скупштини јер је 1992. године представник Народне партије поменуо у Скупштини Мадрида да су радници мадридског метроа изложени утицају азбеста“.

    Евгенија је у праву. Посланик и прес секретар за питања животне средине из Народне Партије, Марија Тереза де Лара, у јануару 1992. година, обратила се директору  метроа и директору Агенција за заштиту животне средине, са захтевом да објасне „погрешно поступање са супстанцама које су штетне по здравље“.

    „Али они су све заборавили“, рекла је у очају Евгенија.

    Синдикати су о томе обавештени тек 2017. године, након што је Национални институт за социјално осигурање потврдио да је рак плућа Хулијана Марина професионална болест.

    ​„Пошто је професионална болест призната, одлучили смо да поднесемо жалбу инспекцији рада, јер је било потврђено да је реч о азбесту. Њему је већ тада било лоше, јер од тренутка када су открили рак, преписали су му морфијум и једва је могао да се креће. Зато сам ја предала жалбу у његово име“, рекла је удовица.

    „Ја радим у метроу од своје 16. године“, рекао је за Спутњик Мундо други радник, Сантос Гонзалес Рољан. „Радим у метроу 45 година, у одељењу механике. Знали смо да се тамо налази азбест, али нисмо знали где тачно, и нико нам то није рекао. Моју болест су признали тек када се појавила прва смрт, али од 2013. до 2018. године су ћутали“.

    „Читав свој живот сам радио са азбестом. Он је био, на пример, на кочницама возова. Ја болујем од плућне фиброзе. Изгубио сам велики део плућа, али засад немам рак. Тешко дишем и брзо се умарам. У грудима је велика бол као да нешто гори унутра “, истиче он.

    Следећа станица: Буенос Ајрес

    Траг возова са азбестом је дугачак. Све до Аргентине. Мадрид је 2011. године продао неколико возова са овим материјалом (36 вагона модела 5000), више од десет година након што је шпанска влада забранила „употребу, производњу и продају“ азбестних влакана или елемената који их садрже.

    „Чим смо сазнали за ово, рекли смо да их више нећемо користити“, рекао је генерални секретар синдиката радника метроа Буенос Ајреса.

    „Тражили смо упутство за коришћење возова, и када смо га добили, схватили смо да се тамо налази информација о азбесту. То јест, онај ко их је продао, и онај ко их је купио, кад су прочитали инструкције, требало је већ тада да знају да овакав уговор не може бити склопљен, јер је забрањен“, додао је он.

    „Шеф метроа Буенос Ајреса је признао да нису прочитали упутства, јер има превише страница. Наводно, нису имали времена да прочитају све“, рекао је секретар.

    Мала победа, али ипак закон је неопходан

    Почетком септембра 2020. године, између метроа Мадрида и главних синдиката који су представљени у државној компанији, постигнут је договор да ће специјални план здравствене контроле изложености азбесту применити на укупно 3.500 радника који се баве техничким одржавањем возова.

    ​Али упркос овом малом тријумфу, мадридска конфедерација синдиката истиче да би у ризичним групама требало да буде више људи, на пример, они који су већ у пензији и који су раније радили са азбестом. Она инсистира на томе да њихова имена такође треба да буду предата систему социјалног осигурања, да би они годишње могли да обављају преглед.

    И то није све. Шпанска заједница за пулмологију и торакалну хирургију позива да се донесе свеобухватни закон о азбесту. Они упозоравају да би безбедна ликвидација ове компоненте материјала требало да буде приоритет до 2032. године.

    Ова заједница тврди да је азбест одговоран за 88.000 смртних случајева у Европи годишње, од чега је 55-85 одсто рак плућа настао на радном месту. Према предвиђањима, у Шпанији до 2050. године од утицаја азбеста може умрети 130.000 људи. Међутим, поред контакта на радном месту, азбест се може наћи и у зградама и другим јавним местима.

    Азбест се и даље налази на многим местима, осим метроа: у влакнастом цементу, на крововима кућа и индустријских зграда, у водоводним цевима, у конструкцијама различитих зграда, у транспортним објектима и инфраструктури, рецимо, на железници.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Мадрид, метро, рак, Шпанија, Буенос Ајрес, токсичан
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога