Слушајте Sputnik
    Застава Велике Албаније

    „Велика Албанија“ под капом Европске уније

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 310

    „Као паратворевина, 'Велика Албанија' де факто већ постоји и то као потекторат Вашингтона“, тврди спољнополитички аналитичар Александар Митић.

    Изјава албанског премијера Едија Раме после потписивањa међудржавног споразума са премијером Косова Исом Мустафом да је тим чином потврђено „национално уједињење преко Европске уније“ и упадљиво ћутање Брисела на ову изјаву за саговорнике Спуњика значи злоупотребу Европе и Европске уније.

    Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера, за Спутњик каже да би реализација пројекта „Велике Албаније“ значила озбиљан безбедносни проблем за регион, док председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун тврди да је албански премијер злоупотребио Европску унију. Спољнополитички аналитичар Александар Митић додаје да чињеница да Европа прећуткује овакву изјаву говори много тога.

    „Идеја 'Велике Албаније' није нова, али мени се чини да иза оваквог става албанског премијера више стоји политички популизам и покушај да се на Косову скрене пажња са оних ствари које су битне“ каже Бранимир Стојановић.

    Дрецун, с друге стране, тврди да је на овај начин злоупотребљена сама Европска унија.

    „Рама користи садашњу ситуацију на геополитичкој сцени да прогура идеју која је вековна тежња Албанаца. Мислим да им тако нешто неће проћи и да је Европа свесна онога што се дешава“, наводи Дрецун.

    Александар Митић у овоме види само потврду онога што је, према њему, стара прича.

    „Сам споразум између Албаније и Косова само је још један корак ка стварању 'Велике Албаније'. Изјава Едија Раме да ће се ујединити преко Европске уније је чиста популистичка реторика усмерена ка унутрашњој јавности и на Косову и у Албанији, јер до формирања такве државе неће доћи. Међутим, као паратворевина, 'Велика Албанија' де факто већ постоји, и то као потекторат Вашингтона“, тврди Митић.

    Он наводи да, осим Америке, и Берлин и Брисел толеришу албански национализам, а главни мотив је, тврди Митић, покушај контроле српских националних интереса у региону.

    „Да је оваква изјава стигла из Београда, сигурно је да би реакције Брисела биле веома оштре. Сама чињеница да Брисел не реагује на овакву изјаву иде у прилог тези да иза подршке албанског национализма стоји и званични Брисел“, убеђен је Митић.

    На изјаву Едија Раме реаговао је министар правде Никола Селаковић, рекавши да Србија не може и неће да ћути на стварање „Велике Албаније“.

    „Србија жели добре и најбоље односе са Албанијом, као и да Срби и Албанци на Косову и Метохији живе у миру, али неће да ћути на стварање 'Велике Албаније'. Позивамо ЕУ да се томе супротстави, а не да ћути и да на то благонаклоно гледа“, рекао је Селаковић.

    Министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Александар Вулин наводи да је очекивање да Србија мирно стоји са стране и учествује у преговорима и гледа како се прави „Велика Албанија“ превелико очекивање, које не може да се тражи од државе.

    „Бујање шовинизма може да изазове озбиљан страх на Балкану. Стварање 'Велике Албаније' плаши Србе, али би требало да забрине целу Европу и свет“, оценио је Вулин и додао да је довољно само „да се замисли да се парола 'један народ, једна земља и један сан' чула у Београду или Бањалуци, како би на то реаговала Европска унија, Савет безбедности, цео свет“.

    „Искрено сам уплашен, згрожен и тражим од међународне заједнице да реагује“, истакао је Вулин.

    Директор владине Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да албанско становништво на Косову и Метохији и у Албанији заслужује неупоредиво одговорнију политику од оне која их непрекидно свађа са свим земљама и народима у региону.

    Он је, реагујући на изјаву премијера Албаније Едија Раме, рекао да Албанци заслужују политку која неће говорити „о једној земљи, једном народу и једном сну“ и да, како је истакао, „такви потези више личе на циркуске и свађалачке гестове, него на озбиљну политику“.

    „Тај сан који они покушавају да наметну свом народу, осим што ће остати заувек недосањан, неће решити ниједан од економских, политичких и других проблема, које имају Албанци у Албанији и на Косову и Метохији, а не видим ни да ће на било који начин допринети нормализацији односа, помирењу и нормалном суживоту у региону, који су више него потребни“, оценио је Ђурић.

    Рама је рекао да споразуми са Косовом обухватају безбедност, културу и пољопривреду и обећао да током лета косовски Албанци неће чекати у реду на граничним прелазима са Албанијом, већ ће то бити формална контрола налик на границе ЕУ. Албански премијер је најавио отварање заједничког конзулата у италијанском граду Милану. Први састанак двеју влада одржан је у Призрену 11. јануара 2014. године.

    Тагови:
    Велика Албанија, НАТО, ЕУ, Александар Митић, Бранимир Стојановић, Милован Дрецун, Марко Ђурић, Еди Рама, Србија, Албанија, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога