Београд+ 3°C
Ниш+ 4°C
Слушајте Sputnik
    Бенд  Сиви

    Нема живота од поштеног рада (Видео)

    © Фото: Бенд " Сиви "
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    0 31

    Као и већина људи која воли и поштено ради свој посао, тако и рок музичари који стварају у Србији не живе од тога, јер држава није уредила област интелектуалне својине и ауторства, каже Дејан Мркаљ, фронтмен „Сивих“.

    Аутентичност бенда „Сиви“ огледа се у лирским, поетски обојеним текстовима, као и у музици која своју базу налази у алтернативном рокенролу. Специфична енергија бунта и квалитет извођења наступе бенда чине изузетним и несвакидашњим искуством.

    „Сиви“ постоје дуго, а у последње време нижу успехе. Видео за песму „Једно“ био је три недеље први на листи култне емисије „Грување“ на Радио-телевизији Војводине, а седам недеља у првих десет места.

    У финалу „Belgrade Demo Festival Live 2013“ освојили су треће место по избору стручног жирија, а потом гостовали и на „Lake — Fest“ у Никшићу.

    Квалитет „Сивих“, средином 2014, препознала је реномирана музичка кућа „Мултимедија мјузик“ и потписала с бендом уговор за дигитално издање. Албум-првенац „Седам“ налази се на свим водећим светским порталима за продају музике — „Amazon", „Deezer“, „Itunes“, „Spotify“…

    Бенд тренутно ради на материјалу за други албум, који ће укључивати и песме с првенца „Седам“. Поред најновијег видео-сингла за песму „У наручју уснулих“, бенд припрема још један музички спот са актуелног албума. Тим поводом, разговарали смо са Дејаном Мркаљем, фронтменом „Сивих“.

    Како бисте описали музику којом се бавите?

    Ја волим да је зовем „Romantic grunge“, то је нека моја творевина, јер се у нашем музичком изразу мешају два најзначајнија правца: мелодичност новог романтизма '80-их и сировост грaнџ музике '90-их.

    Који су музичари имали највећи утицај на Вас?

    Док сам музички стасавао, највећи иницијални утицај су имали „Блек сабат“ и „Лед цепелин“, а током година и мог музичког сазревања и видици су ми се ширили и постао сам отворенији за музику, посебно у периоду када сам почео да компонујем. Прошао сам све фазе, од хард рока, преко њу вејва '80-их, па до гранџа. Не бих могао баш да издвојим неког певачког идола чији је утицај био пресудан, али су многи фронтмени имали утицај у тинејџерским данима, када се највише упија музика и харизматичност. Ипак бих издвојио певаче који су били и аутори и свирали гитару. Одмах ми на памет падају Роџер Вотерс и Дејвид Гилмор (Пинк флојд), Роберт Смит (Кјур), Крис Корнел (Саундгарден), Трент Резнор (Најн инч нејлс), Милан Младеновић (ЕКВ)…

    Како Вам изгледа домаћа рокенрол сцена?

    Домаћа сцена је прилично жива са много нових бендова, али запостављена у сваком смислу, јер представља вид уметности који се већ годинама потискује у андерграунд. То може проузроковати да се та потиснута енергија акумулира и да живи паралелно, а онда ће у једном моменту клатно променити правац и испливаће квалитет најпосвећенијих и најупорнијих. Очекујем у неком тренутку, а ствари се у животу на тај начин и синхронизују, појављивање људи који ће у институцијама културе препознати уметнички дух и у музичком стваралаштву.

    Регионална сцена. Где се рок више слуша у Србији, Босни или Хрватској?

    Дефинитивно у Хрватској, јер се Хрватска као држава озбиљно бави заштитом права аутора и води рачуна да и ствараоци и слушаоци буду мотивисани. Велика је штета што у Србији није тако и што су све иницијативе које су покренуте пре пар година заустављене. Мислим да ни у Босни није боља ситуација у односу на Србију.

    Какве су шансе да се регионална рок сцена обједини?

    За почетак требало би да се позабавимо развојем и негом наше сопствене сцене, па тек онда да мислимо о евентуалној обједињености и то у виду сарадње међу државама на размени бендова и гостовањима. Највећи пробој би био гостовање мање познатих српских бендова у Хрватској, јер је обрнут случај веома чест.

    Постоји ли у Београду интересовање за оно што се дешава у Загребу или Сарајеву?

    Постоји интересовање, интернет помаже да људи нађу оно што им се свиђа, а добра песма увек нађе пут до слушаоца.

    Може ли у Србији или у региону успех доживети звук који у себи нема примеса етна?

    Проблем је што је код нас мејнстрим сцена увек кокетирала са етном, част изузецима. Чињеница је да етно звук боље пролази, а да прави рок бендови, који имају ангажоване текстове и озбиљне поруке у својој музици, теже пролазе, јер не пласирају звук за широке народне масе и народна весеља.

    Како се у Србији живи од рокендрола? Са којим проблемима се суочавају рокери који стварају у Србији?

    Као и већина људи која воли и поштено ради свој посао, тако и рок музичари који стварају у Србији не живе од ње, јер држава, као што сам већ рекао, није уредила област интелектуалне својине и ауторства. То иде ваљда у складу са овом искривљеном идеологијом. Њих интересује само забава и подилажење гласачима, а самим тим и публици. Странке и кланови уништавају све што угрожава њихове интересе. Пуна су им уста патриотизма, а не подносе индивидуалност и уметност, а на тај начин газе ствараоце. Ствараоци стварају, а лицемери уништавају! Здрава држава и њене институције за почетак треба да се носе са критиком уметника и треба да постоји систем који ће уметнике и ствараоце ставити као покретаче промена. То би у почетку поправило, а на дуже стазе изградило, или макар дало људима избор да одаберу оно што им се свиђа.

    Бенд  Сиви
    © Фото: Бенд " Сиви "
    Бенд " Сиви "

    Где наступате у последње време? Колико често свирате и можете ли да живите само од музике?

    Наступамо у просеку једном месечно и то су наступи концертног типа, јер се бавимо ауторском музиком. Често се удружујемо са бендовима сличног жанра и наступамо заједно. Живети од музике у Србији је данас мисаона именица. Ни неки много познатији бендови не могу да живе само од свог стваралаштва и концерата, а све то опет због исте приче са нерегулисаним ауторским правима и интересима одређених људи, који држе конце у својим рукама, и незаинтересованости државе да се та сфера регулише.

    Како Вам изгледа београдски ноћни живот?

    Пратим само рок свирке и концерте. С обзиром на то шта се данас сматра под ноћним животом и проводом у Србији, не бих даље кометарисао, јер немам ништа лепо да кажем.

    Да ли радите на новим песмама? Када ћемо имати прилике да их чујемо?

    Бенд је издао први албум „Седам“ за музичку кућу „Мултимедија мјузик“ и урађена су три спота, који су углавном пласирани преко интернета, а сада радимо на новом албуму који је у завршној фази. Када нови албум буде завршен, планирамо да га промовишемо новим спотовима и на свиркама, заједно са песмама са првог које нису довљно промовисане. Све је то део једне заокружене приче коју би смо волели да издамо и на компакт диску, а не само у дигиталној форми.

    Колико ти значе канали промоције попут Јутјуба или Фејсбука? Колико је то значајно за скрајнуту српску рок сцену?

    С обзиром на целокупну ситуацију и непостојање довољно музичких емисија и медијског простора за емитовање спотова или живу свирку, Јутјуб и Фејсбук, као и неки други музички портали, једини су канали комуникације са слушаоцима.

    Имају ли извођачи из Србије и региона могућност да се пробију на светску сцену? Шта мислиш о превођењу песама на енглески и да ли је то начин за пробој?

    Енглески језик је лакши за певање, али само на матерњем језику се може изразити и поетски  пренети дубља порука. Пробој на страно тржиште је могућ, ако урадите албум на енглеском језику и ако очекујете неку скромну турнеју и нека гостовања на фестивалима и слично.  Поставља се питање: да ли би пре убедио публику песмом на матерњем језику или на пример енглеском језику? Мислим да језички код који нам је утиснут од рођења ипак даје већу убедљивост при саопштавању неке поруке, било да је певамо или рецитујемо. Дакле, ипак је кључна реч у уметности истина. Она има моћ! Она може да вас повеже са сопственим извором када стварате, а са публиком када је интерпретирате.

    Тагови:
    рокенрол, музика, Сиви, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога