Београд+ 20°C
Ниш+ 19°C
Слушајте Sputnik
    Манастир на Косову

    Унеско, друга рунда: Борба за уздржане

    © AP Photo/ VISAR KRYEZIU
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    0 830170

    Србија мора да поведе озбиљну дипломатску и политичку акцију како би државама које у овом тренутку нису опредељене за пријем Косова у Унеско објаснила да је потребно да свој глас врло јасно искажу у складу са постојећим системом гласања.

    Дарко Танасковић, амбасадор Србије у Унеску — после јучерашње препоруке Извршног савет Агенције Уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) за пријем Косова у чланство те организације — каже за Спутњик да је гласање показало право размишљање о том проблему.

    Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић
    © Фото: Дарко Танасковић
    Амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић

    „Систем гласања у Унеску, где се уздржани гласови не урачунавају у скор, заправо је начин да се сакрије права слика ствари. Показало се да је мањина од укупног броја чланова Извршног савета Унеска — 27 од 58 гласало у прилог одлуке да се предложи Генералној конференцији Унеска стављање на дневни ред тачке о пријему Косова у ту организацију. С обзиром да се уздржани гласови не рачунају, изгледа као да је већина за то“, казао је Танасковић.

    Према његовим речима, ту се јасно види у којој мери је реч о обмањивању јавности, јер је својевремено заменик иностраних послова Косова Петрит Сељими изјављивао како Косово има плебисцитарну подршку за чланство у Унеско.

    Ово је, како каже, веома далеко од плебисцитарне подршке.

    „Напротив. Постоји раширено нерасположење према тој одлуци, али оно тешко долази до изражаја у гласању, јер је систем гласања такав, на шта је јуче указала и представница Русије. Ми то сада имамо као чињеницу, и на Генералној конференцији се гласа исто, односно рачунају се само гласови ’за‘ и ’против‘. Али имајући у виду да је тамо 195 држава и да је однос између оних који су признали Косово — њих 111, и оних који то нису урадили — 84, другачији него у Извршном савету, нека аритметика или аритметичка логика би говорила да ми ту имамо више шанси“, објашњава амбасадор Танасковић.

    Он, међутим, наглашава да не треба гајити никакав преурањени и неосновани оптимизам, и додаје да се мора водити веома озбиљна дипломатска и политичка акција како би се државама које у овом тренутку нису опредељене за пријем Косова у Унеско објаснило да је потребно да свој глас врло јасно искажу у складу са постојећим системом гласања.      

    „Србија сада треба да направи анализу укупног састава Генералне конференције и да своје деловање усмери према државама за које мислимо да бисмо их могли убедити да свој став искажу на начин који ми сматрамо исправним“, каже Танасковић.

    Амбасадор Србије при Унеску је за Спутњик демантовао писање албанских медија о томе да је представник Приштине био у сали која је у датом тренутку била место где се примењује међународно право и протокол, али и да је Косово у Унеску било представљено без звездице.

    Он каже да је министар спољних послова Косова био у згради Унеска, у фоајеу, али да му није било дозвољено да уђе у салу, иако је било очигледно да му је то намера, додајући да по протоколу Косово није могло бити представљено у овој организацији, јер није њен члан.

    „Са становишта функционисања, секретаријат Унеска поштује Резолуцију 12 44, што је показала и чињеница да госпођа Ирина Бокова, генерална директорка Унеска није примила писмо Тачија кад је он покушао да јој директно упути писмо са овим захтевом“, подсећа наш саговорник.

    На питање да ли је могуће, уколико би Косово постало члан Унеска, захтевати да по важећој Резолуцији 12 44 и по Кумановском споразуму, а уз сагласност Кфора, српска полиција и војска буду надлежне за чување српских манастира, каже:

    „Ја не искључујем могућност да се у разговорима о случају наших културних споменика на Косову, а у ситуацији у којој би оно било примљено у Унеско, актуализује и та ставка, односно та одредба споразума, која није испоштована, али мислим да нема много шансе да се то реализује“, каже Танасковић уз коментар да објективно постоје врло мали изгледи да се то реализује јер су, како наводи, ствари отишле предалеко а и реч је о измењеној политичкој ситуацији. 

    Уколико би, каже Танасковић, Косово као држава коју ми не признајемо ушло у Унеско, онда би у документима Унеска дошло до промене која би за нас била врло неповољна.

    „Наиме, у Унеску се културна баштина разврстава територијално према државама. На прошлој седници Комитета за светску баштину ми смо успели да наши споменици на Космету — цркве и манастири — имају заглавље. Средњовековни споменици на Косову, у загради — Србија. Другим речима, Србија је та шира целина у државном смислу, у оквиру које се и даље воде наши споменици на Космету“, истиче амбасадор.

    Ако би, како каже, Косово ушло у Унеско, било би логично да буде уклоњено име државе Србије, јер би се према територијално-административном принципу који влада у Унеску, сматрало да се ова културна баштина налази на територији једне државе-чланице Унеска.

    „У том негативном сценарију морали бисмо да се изборимо да наше културно наслеђе буде спецификовано као српско културно наслеђе са једне стране, а са друге да се обезбеди неки посебан систем заштите за ту баштину“, објашњава Танасковић.

    Танасковић каже да је додатна спутавајућа околност и чињеница да постоје две међународне реалности. Прва је, како наводи, оквир који важи за оне државе које поштују Резолуцију 12 44, али постоји и друга политичка реалност, чињенице да је 111 држава у свету признало Косово као државу, оглушивши се о Резолуцију 12 44.

    „За те државе помињање Резолуције 12 44 после мишљења Међународног суда правде да Деклерација о проглашењу независности Косова не крши међународно право, више уопште нема никаквог смисла“, истиче Танасковић.   

    Коначна одлука о пријему Косова у Унеско биће донета на Главној конференцији идућег месеца.

    Тагови:
    Цркве, Дарко Танасковић, манастири, културна баштина, Приштина, Београд, Унеско, пријем, Косово, Срби, Албанци, УНЕСКО, Дарко Танасковић, Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога