Београд+ 25°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    svet
    © Sputnik/

    #SvetSaSputnjikom — Српским богатством у Трепчи управља КФОР (аудио)

    Вести
    Преузмите краћи линк
    11727221

    У емисији #SvetSaSputnjikom“, коју заједно уређују Радио Новости и редакција Спутњика, ове среде истраживали смо какав је живот у Либији пет година после свргавања Муамера ел Гадафија. У другом делу емисије бавили смо питањем рудних богатстава Србије, ко све истражује нашу природу и под којим условима.

    Од НАТО интервенције ради заштите цивила до хаоса којем се не назире крај. Либија између две владе и различитих група терориста које се сукобљавају. Како су у том хаосу страдали српски држављани Слађана Станковић и Јовица Степић?

    У првом делу емисије о тим темама говорили су Дарко Трифуновић, професор Факултета безбедности, Владимир Трапара, политиколог и специјалиста за међународне студије, и Никола Танасић, политички филозоф и сарадник НСПМ–а.

    Сарадник Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара
    © Sputnik/
    Сарадник Института за међународну политику и привреду Владимир Трапара

    — Никола Танасић: Дискутабилно је колико је НАТО у стању да контролише ситуацију, чак и на КиМ, а томе у прилог иду и дешавања у Приштини. Ако ескалира ситуација на Косову, мислим да би се тамошње становништво више плашило српских снага безбедности, него КФОР–а.

    — Владимир Трапара: Запад систематски ради на укидање Републике Српске, Русија је била против резолуције о Сребрници. Не смемо да се одрекнемо подршке Москве. Американци не ради овде против Русије, већ не желe стабилну Србију.

    — Владимир Трапара: Срби на Космету немају избора. Главна сила у јужној српској покрајини је НАТО и ми морамо да сарађујемо са њима, што не значи да треба да одустанемо од неутралности.

    — Никола Танасић: Ми не можемо да кажемо да данас НАТО штити Србе на Косову. Више их штити албанска политика, него Алијанса.

    — Никола Танасић: Противник сам изговора да смо ми мала земља да бисмо могли нешто да одлучимо. Када је у питању безначајност Србија је показала да није у реду тих земаља. Нисмо се сврстали у земље које су увеле санкције Русији. Сви су се питали како је Србија то могла да каже, а рецимо Француска и Немачка су морале да поклекну и увеле су санкције. 

    — Владимир Трапара: Хуманитарни центар у Нишу је потпуно различита прича од НАТО–а. Људи имају погрешну представу да од нас траже да се сврстамо на неку страну.

    — Владимир Трапара: Ми хтели не хтели морамо да имамо блиску сарадњу са НАТО–ом због безбедности Срба на КиМ, јер их тамо неће чувати српска полиција и војска, као ни косовска.

    — Владимир Трапара: Потписан споразум о сарадњи са НАТО–ом није корак ближе Алијанси. То не значи да војници НАТО–а могу да вршљају по Србији, већ ми морамо прво да им одобримо да дођу у нашу земљу.

    — Дарко Трифуновић: Те терористе је могао да гађа било ко, јер су они легитимна мета. Питање је шта ће наши службеници на спорној територији?

    — Дарко Трифуновић: Арапско пролеће се још није завршило, већ се очекује у Кини и Русији. Ми као Србија треба да се трудимо да га заобиђемо.

    — Дарко Трифуновић: Либија је била трн у оку светским силама, али је имала проблеме сличне онима које има Сирија, а то су извори енергената.

    — Дарко Трифуновић: Гадафи је послао сина Eл Ислама у Лондон на школовање, али када је почео да нуди енергенте Кини одмах је морао да плати цену. Тако и Европа плаћа данак са Јужним током.

    — Дарко Трифуновић: Нико не може да заштити грађане Србије у Либији. Очекујем истрагу српских власти о томе шта се заправо десило у Сирији са српским држављанима.

    — Никола Танасић: Либијска интервенција је била спасавање образа сила Запада. Претворила се у прљави грађански рат и пропалу државу.

    — Владимир Трапара: Либија је територија са неколико влада, а не држава која је економски ослабљена. Племена из Бенгазија никада нису желела демократију већ власт.

    — Владимир Трапара: У Сирији није дошло до лаког свргавања Асада због интервенције Русије за разлику од Либије.

    — Дарко Трифуновић: Арапско пролеће није захватило монархије јер оне себе везују за религију.

    — Дарко Трифуновић: Једна од земаља која је иницирала Арапско пролеће у Либији је Србија, тј. „Канвас“.

    У другом делу емисије бавили смо се питањем рудних богатстава Србије. Ко све истражује нашу природу и под којим условима? Да ли и колико сами експлоатишемо наше руде? У чијим рукама су природна богатства Србије?

    О тим темама су говорили Новак Бијелић, генерални директор „Трепче“ до доласка Кфора, Предраг Мијатовић, инжењер геологије, и Махмуд Бушатлија, економски аналитичар.

    — Махмуд Бушатлија: Када би нам неко поклонио „Трепчу“ ми не бисмо знали шта са њом, јер је велики трошак да се ревитализује, али би био и велики проблем да се нађу купци за руде које се из тог басена добијају.

    — Махмуд Бушатлија: Четири милијарде долара, на колико су Енглези проценили вредност „Трепче“, неће помоћи Србији да буде Швајцарска, али треба искористити сваку шансу да се опоравимо.

    — Новак Бијелић: „Индипендент“ пише да је „Трепча“ најбогатији посед на Балкану.

    — Новак Бијелић: Сигурно је да комплекси као што су „Бор“ и „Трепча“ треба да остану у власништву државе.

    — Предраг Мијатовић: Руде на Косову се експлоатишу само за потребе „Термо–електране Обилић“. Прави власник би требало да је држава Србија, али њима управља КФОР.

    — Махмуд Бушатлија: Будућност је у приватизацији, а то ће се десити када држава за то спреми услове, када се преуреде јавна предузећа и државна управа. Наше правосуђе не штити ни државни, а камо ли приватни капитал, па је тешко да ће се странци одлучити на улагање.

    — Предраг Мијатовић: Борска лежишта су сиромашнија него некада, али је остало још доста за експлоатацију и питање је како их на најбољи начин експлоатисати.

    — Махмуд Бушатлија: Да ли ће Кинези инвестирати у Бор? Кинези имају предвидљиву економску политику. Стратешки циљ Кине је извоз робе и услуга. Чак смо и ми купили од њих мост Земун–Борча. Они инвестирају у своје фирме које зарађују на нама. Ми имамо најгору трговинску размену са Кином.

    — Махмуд Бушатлија: Треба да заштитимо своје ресурсе, а то је јако тешко. Политичари гледају у оквирима свог мандата, изгубили смо стручњаке за дугорочно планирање.

    — Махмуд Бушатлија: Није само пресудна берзанска цена која одређује темпо експлоатације, већ и техника којом ће се то дешавати.

    — Предраг Мијатовић: Јадарит не може да нас извуче из кризе, јер још није почела његова експлоатација.

    — Новак Бијелић: Историја се понавља, јер Србији је кључ успеха у рудним богатствима.

    — Махмуд Бушатлија: Енглеска и француска техничка лица су имала разумевање за питање реституције, али све док не буде постигнут политички консензус „Трепча“ неће поново почети да ради.

    — Новак Бијелић: Ја сам протеран из „Трепче“.

    — Махмуд Бушатлија: Средином 2001. године дошли су Французи и Енглези и имали су проблем да било шта активирају.

    — Махмуд Бушатлија: „Трепча“ сада и пре Другог светског рата није иста. Енглези су били власници занатског погона и не може сада да га потражује.

    — Предраг Мијатовић: Преко 20 страних компанија истражује наше тло, а само једна има концесију.

    — Предраг Мијатовић: Последњу процену база Србије рађена је 2008. године. С обзиром на територију имамо завидну количину природних богатстава.

     

    Хвала вам што сте нас слушали и читали!

    Тагови:
    Свет са Спутњиком, Либија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога