Слушајте Sputnik
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3113
    Пратите нас

    Дијалог Београда и Приштине настављен је у Бриселу тачно на трећу годишњицу потписивања Бриселског споразума о нормализацији односа, који је био услов за преговоре Србије са ЕУ о чланству. Међутим, за Србе кључне тачке споразума које се тичу формирања Заједнице српских општина (СЗО) нису спроведене.

    Потпредседник косовске владе Бранимир Стојановић каже да Срби неће одустати ни од једне тачке и истиче да је последњи рок за израду статута ЗСО био 25. децембар, али да се са писањем није ни почело услед недостатка политичке воље у Приштини.

    Шта је и коме донео Бриселски споразум? Политички аналитичар Павле Димитријевић за радио Спутњик каже да се позитивни резултати споразума односе на слободу кретања и промет роба и услуга, док са друге стране није донео институционална решења по питању живота Срба на Косову.

    „Немамо одговор на кључна питања као што су где ће и како Срби са Косова живети, где ће радити, у ком правном систему ће остваривати своја права, у које судове ће ићи. Испоставља се да су забележени конкретни резултати у домену техничког дијалога — интегрисаног управљање границама, преговора око енергетике, позивног броја, телекомуникација, а да су на пољу заштите и остварења права Срба на КиМ остварени најслабији резултати, иако се у једном тренутку чинило да ће бити управо супротно“, каже Димитријевић.

    Према његовим речима тај документ је донео доста конфузије, и ни једној ни другој страни није најјасније шта и како треба да се ради. 

    „Наравно да та слобода тумачења у одређеним политичким околностима користи и једној и другој страни за унутар политичку борбу, па свако то користи онако како му се свиђа. Мислим да су највише на губитку Срби који живе на Косову, нарочито у северном делу, јер и даље не знају шта ће са њима бити, како ће живети, у чијим јавним предузећима ће радити“, објашњава Димитријевић.

    Он подсећа да је Споразум о правосуђу потписан још пре две године, али још није реализован, нити је суд у Митровици основан.

    „Ту је срж целог проблема, јер без поверења у институције које су настале Бриселским споразумом, а суд у Митровици је требало да буде једна таква институција, не можемо да причамо о успешности тог споразума“, категоричан је Димитријевић.

    Када је реч о притисцима из Брисела на учеснике у дијалогу да спроводе свој део договора, наш саговорник каже да је евидентно да су притисци на Србију већи. Разлог томе лежи у чињеници што је Србија даље одмакла у процесу евроинтеграција.

    „Србија је у незахвалном положају јер уколико жели да настави тим путем, мора да испуњава обавезе из поглавља, па тако и да прихвати и наметнуто поглавље 35 и да се према њему адекватно односи. Самим тим што Косово није на том нивоу европских интеграција има и много мање начина за непосредне притиске“, каже Димитријевић за радио Спутњик.

    Тагови:
    Приштина, дијалог, Србија, Косово, Бриселски споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога