Београд+ 19°C
Ниш+ 16°C
Слушајте Sputnik
    Државна дума Русије

    Западу се неће допасти резултат избора у Русији

    © Sputnik/ Владимир Федоренко
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин, Александра Станић
    11559572

    Гости овонедељне емисије „Свет са Спутњиком“, Владислав Јовановић, бивши југословенски шеф дипломатије, и Јован Ковачић, председник Ист-вест бриџа, сагласни су да партија Јединствена Русија на парламентарним изборима који се данас одржавају у Русији, има прилику да ојача своју позицију.

    Руски грађани бирају посланике за Државну думу, Доњи дом руског Парламента. Ово је седми пут у новијој историји ове државе да се посланици бирају директно, а пети пут се примењује такозвани мешовити изборни систем.

    За 450 посланичких места пријавило се од 6.500 хиљада кандидата. Поређења ради, 2011. године у изборној трци је било их 60 одсто мање, око 3.000. 

    Гости овонедељне емисије „Свет са Спутњиком“, Владислав Јовановић, бивши југословенски шеф дипломатије, и Јован Ковачић, председник Ист-вест бриџа, сагласни су да партија Јединствена Русија на изборима у недељу има прилику да ојача своју позицију.

    Избори у Русији
    © Sputnik/ Виталий Аньков

    Јовановић каже да постављањем бивше заштитнице грађана Еле Памфилове на чело Централне изборне комисије, као и повећањем транспарентности изборног процеса Москва шаље јасан сигнал и Русији и свету. 

    „То је добар потез јер ће сигурно доћи и посматрачи ОЕБС-а и других земаља. Наравно, јасно је да неки долазе са добрим намерама — да провере чињенице, а други долазе са добијеним задацима. Примера ради, у Аустрији се избор председника већ трећи пут доводи у питање, чак постоји сумња да је било неправилности са гласачким листићима. Иако је то нешто што је било карактеристично за земље у транзицији, сада се појавило у једној суперразвијеној, демократској држави. Међутим, то није наишло нити на критички осврт, нити је ЕУ забринуло што се тако нешто дешава у њеном дворишту. А када је у питању Русија, чак и један мали инцидент може лако да се преувелича. Зато је ово јако добра превенција како би се спречила појава таквих ствари, али и њихов ефекат и размере“, објашњава Јовановић.  

    Владајућа Јединствена Русија, каже Јовановић, могла би да на овим изборима освоји већи број мандата него раније, иако се то Западу, наравно, неће допасти. 

    „Један број појединаца и неких слојева становништва ће, незадовољни падом стандарда и вредности рубље, иако су присталице Путина, из пркоса дати глас неком другом. Међутим, то неће бити толико велики број јер је свест о ренесанси Русије као државе и повратку њене укупне моћи нешто што годи психологији руског човека“, сматра Јовановић. 

    Јован Ковачић сматра да то што Руси толико верују Владимиру Путину није спорно, али напомиње да САД морају да промене своје виђење Руске Федерације.

    „Оптика којом Запад гледа Русију је потпуно застарела. Ово није Совјетски Савез, ово је нешто друго. Међутим, оно што јесте константа је да су то јако поносни људи, са израженим осећајем патриотизма, који могу да издрже много више тешкоћа него што би то могли многи на Западу. Греше ако мисле да ће санкцијама да пољуљају Русе и њихово поверење у руководство, нарочито од када је председник Путин успео да преокрене читаву причу о Турској и Сирији, да створи ситуацију да се његов изасланик Лавров врло често виђа са Керијем. Дакле, није постигнут циљ да се дестабилизује естаблишмент, мислим да је санкцијама заправо само ојачао у очима Руса и да су та снага, инат, патриотизам — још израженији“, каже Ковачић. 

    Према његовом мишљењу, већини утицајних људи на Западу јасно је да им је оваква Русија — бољи партнер. 

    „Чак и они који се на Западу много не интересују за Русију, схватају да у овом тренутку, као и у некој догледној будућности, нема неких јунака нити нових снага који могу да преокрену овај баланс Истока и Запада. Ако бисте питали најконзервативније финансијске и индустријске кругове у Америци да ли би више волели Јељцина или Путина, мислим да би сви изабрали актуелног руског председника, јер је та стабилност јако битна у финансијској и економској сарадњи“, напомиње Ковачић. 

    Иначе, према прогнозама Сверуског центра за проучавање јавног мњења, излазност на изборима у недељу могла би да износи између 50 и 54 одсто.

     

    Тагови:
    руска Дума, посматрачи, Америка, ОЕБС, Русија, избори, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога