Слушајте Sputnik
    Конференција ИЕС

    Хоће ли „господари санкција“ успети да сломе Русију

    © Фото : IES
    Вести
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1242

    Након увођења санкција, руске елите су схватиле колико опасно може бити укључивање у међународне односе по правилима Запада, речено је на скупу о антируским санкцијама, који је одржан у Београду. Санкције су и својеврстан „благослов“ који Русији помаже да ојача своју економију.

    У организацији Института за европске студије и немачке Фондације „Ханс Зајдел“ у Београду је одржан скуп на тему „Санкције ЕУ — Русија: резултати, последице, предвиђања“. Скуп је био прилика да стручњаци и са Запада и са Истока размене мишљења о антируским санкцијама, као и да предвиде будућност санкција — хоће ли бити задржане на дужи рок или ће ускоро бити укинуте.

    Јесу ли антируске санкције „паметне санкције“ или су усмерене на целокупно руско друштво, било је једно од основних питања око којег су се учесници скупа спорили. Према мишљењу професора лисабонског Универзитета НОВА Арманда Маркеса Гуедеса, ради се о „паметним санкцијама“, санкцијама које су циљане и нису усмерене против неке земље у целини, како што је био југословенски случај.

    „Не мислим да ико у ЕУ или НАТО-у не воли Русе. Оно што они не воле је руски режим. Паметне санкције су врста санкција које су усмерене на одређене циљеве и избегавају колатералну штету. Оне, дакле, не погађају одређене људе, већ замрзавају нечија средства. Ако покушавате да набавите оружје, оне ће вас у томе спречити, јер тим оружјем покушавате да освојите друге земље“, каже он.

    Међутим, ни Гуедес није могао а да не напомене да санкције према Русији имају још једну димензију, коју он назива мисионарском. Ради се о покушају, како каже, да се Русија демократизује према западном моделу.

    Санкције против Русије, према Гуедесовом мишљењу, показују ефекте. Демонстрације против померања година за одлазак у пензију, како каже, показују то. Иако се ради о либералним реформама, реформа руског пензионог система у великој мери је узрокована санкцијама.

    „Мислим да ће санкције и даље бити на снази“, каже Гуедес када говори о будућности санкција против Русије. „Сматрам да ће гласови унутар ЕУ, који су против санкција, као што су гласови који долазе из Мађарске или Италије, такође бити санкционисани. Тако да ће и они бити жртве санкција и бити приморани да им се и даље придружују. То може да се промени једино ако Француска или Немачка промене мишљење. При томе не мислим да ће Француска променити мишљење, али Немачка хоће, јер су Немачка и Русија комплементарне силе“, закључује Гуедес.

    За разлику од њега, Дмитриј Јегорченков из московског Института за стратешке студије и предвиђања сматра да антируске санкције немају ефекта, штавише оне су Русији од помоћи у неким привредним областима, али утичу и на развој начина мишљења политичке и економске елите.

    „Оне (елите) сада јасно схватају да потпуно укључивање у међународне односе у складу са западњачким правилима може бити веома опасно за Русију. Уколико желимо да имамо сувереност у политици и економији, то је врло важно“, напомиње Јегорченков.

    Он, како каже, није уверен у постојање концепта „паметних санкција“ и убеђен је да је то више мисаона игра, него што је реално постојећи концепт.

    „Господари санкција најпре покушавају да нашкоде друштву као целини, да направе од друштва инструмент политичког притиска на руску политичку елиту. Разлог је промена руске политике, економске политике, спољне политике у постсовјетским регионима и наравно на Блиском истоку. Они се чак ни не труде да сакрију те намере. Наши партнери у Вашингтону су прилично спремни да деле ова гледишта са целим светом. Пре десетак година, ово је била закулисна игра, али данас је потпуно отворена“, сматра Јегорченков.

    Што се тиче будућности антируских санкција, остаје само да се надамо да ће у ЕУ и САД схватити да санкције наносе штету, не само Русији, него и свима осталима, додаје руски експерт.

    „Требало би да пронађемо другачије инструменте и форме координације наших политика и интереса. Међутим, ми смо ипак само људска бића, тврдоглави и нисмо увек спремни да мењамо оне механизме који су наизглед ефикасни“, закључује Јегорченков.

    Од антируских санкција пате и Русија и ЕУ, сматра економиста Небојша Катић, а руске муке почеле су и пре увођења санкција са спорим стопама раста руске економије.

    Санкције могу да буду и благослов за руску економију, односно да помогну да Русија ојача своју привреду, мишљења је Катић. Када је у питању пољопривреда, Русија је то и успела, али остаје питање индустрије.

    Каква је будућност санкција, знаће се у наредних годину дана, Катићева је претпоставка.

    „Огроман број западних привредника и политичара волео би да види да се санкције Русији укидају, због губитака које трпе њихове земље. Мислим да ће кључну улогу у одлуци да ли се санкције укидају или остају на снази имати њихов ефекат. Ако руска економија буде и даље расла по ниским стопама, то би дало довољно основа западним силама да задрже режим санкција“, закључује Катић.

    Слично:

    САД: Нове антируске санкције биће „драконске“
    Русија: Нове антируске санкције погодиће америчке компаније
    Путин продужио ембарго свим земљама које су увеле антируске санкције
    УН: Антируске санкције најтеже погодиле ЕУ
    САД: Нове антируске санкције неће утицати на државни дуг Русије
    Индија не верује у антируске санкције
    Бугарски председник: Антируске санкције не могу да трају вечно
    Нове антируске санкције нису у складу са Уставом САД
    Тагови:
    стопа раста, антируске санкције, перспектива, режим, привредни раст, Русија, санкције, научни скуп "Санкције ЕУ-Русија: резултати,последице,предвиђања, Ханс Зајдел фондација, Институт за европске студије, Небојша Катић, Дмитриј Јегорченко, Армандо Маркес Гуедес, Русија, Београд, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога